EMIR JE MEDICINSKO ČUDO: Borio se za život danima nakon što su ga pretukli, a sad slavi 2 rođendana!

Emir Hamzić iz Prijepolja proslavlja dva rođendana, jedan kad je došao na ovaj svet i drugi kad se probudio iz kome u koju je upao samo zato što se našao na pogrešnom mestu i u pogrešno vreme.

Pre dve godine, dok se vraćao iz grada bio je napadnut od strane nekoliko mladića i sa teškim povredama opasnim po život, borio se protiv smrti danima. Iz te bitke izašao je kao pobednik, ali više nije bio isti čovek. Njegova fudbalska karijera odjednom je prekinuta.

„Imao sam tešku povredu zadobijenu u tuči, nasrnuli su na nas, bez ikakvog povoda i ja jedva sam izvukao živu glavu zahvaljujući samo Bogu, načinu života i fudbalu. Prognoze su bile katastrofalne u najmanju ruku, proveo sam u komi sedamnaest dana, zadobio sam hematom na mozgu, moja lobanja je bila otvorena i napukla. Tek prilikom druge operacije uspeli su da je pričvrste uz pomoć titanijumskih kopči“, kaže Emir za RINU.

Nakon dve uspešne operacije bilo je jasno da više nikad neće profesionalno obuti kopačke, to je bio još jedan težak udarac za ovog mladića. Ipak, on je pronašao svetlo na kraju tunela i danas živi posvećen najvažnijoj sporednoj stvari na svetu. Sa prijateljem je pokrenuo školicu fudbala kako bi svo svoje znanje preneo na decu, a sam odziv mališana pokazao mu je da čini pravu stvar.

"Za manje od dvadeset dana priključilo nam se preko 70 članova uzrasta od 5 do 14 godina, i ta ideja je naišla na jako pozitivnu energiju kod roditelja koji su se sami uključili u rad školice da pomognu na načine koje mogu. Mislim da su prepoznali našu dobru volju, ljubav koju imamo prema fudbalu i da je ovo dobra, pozitivna priča. Mi smo ljudi koji su dali ceo svoj život za fudbal", dodao je Emir.

Iako mu je život visio o koncu, ovaj Prijepoljac kaže da nikada nije izgubio veru u ljude, porodicu i lekare, koji su mu bili neprestana podrška. Znao je da će se ponovo vratiti u svoj grad, bez obzira što mu se tu desio ružan scenario.

„Uspeo sam da ružne misli i sve ružno što se deševalo u prošlosti, ostavim iza sebe. Nije me obeshrabrilo to što neću više moći da igram fudbal, nego sam našao sreću u kompromisu. I to je ono što je najvažnije, kada vas zadesi nesreća da ustanete i ne predajete se, jer poraz nikad nije opcija. Može vam biti samo još gore, ako se sažaljevate i pitate zašto je baš vama moralo to da se desi. Glava mora biti podignuta, a misli zdrave i pozitivne“, zaključuje Emir.

Priča ovog momka koji živi u gradu na Limu, može poslužiti kao moto za nove generacije koje će krenuti stazama fudbala. Poručuje da ih baš taj sport može očuvati u životu.

(Espreso/Rina.rs)