iznenađenje dana
NIKOLIĆ NAKON ODLASKA IZ LOKOMOTIVE: Nema potrebe da se oglašavam!
Nije poznato gde Marko nastavlja karijeru
Uzburkao je Marko Nikolić Rusiju – smena sa mesta šefa struke Lokomotive već dva dana sportska je tema broj jedan u najvećoj državi sveta.
Nepojmljiv potez sportskog sektora moskovskog velikana izbacio je u prvi plan spekulacije o razlozima brzog rastanka sa, po svim ocenama, više nego uspešnim stručnjakom iz Srbije. Najtraženiji, naravno, Marko Nikolić nije bio spreman da se upušta u priču.
„Ne, nema potrebe“, kratko je poručio Nikolić, na molbu Sport kluba da objasni pozadinu neočekivane odluke poslovodstva Lokomotive.
Ranije, u šturom saopštenju, ruski velikan je obelodanio sporazumni raskid saradnje sa trenerom, osvajačem kupa, i njegovim najbližim saradnicima, Radojem Smiljanićem i Goranom Basarićem. I ništa više – kao da iz kluba nije otišao trener posle 16 meseci rada, osvajač trofeja, učesnik Lige Evrope, arhitekta nezaboravne serije od 11 uzastopnih trijumfa, potencijalni osvajač naslova prvaka Premijer lige…
Ključni čovek u Nikolićevoj smeni bio je Nemac Ralf Rangnik. Od letos sportski direktor Lokomotive, ranije jedan od ključnih ljudi čuvene Red bulove mreže, zaigrao je od početka mandata protiv srpskog trenera. Prelazni rok radio je isključivo uz pomoć desne ruke, Tomasa Corna. Ne mareći na zahteve stručnog štaba, čak ni klupsku realnost, potrošio je letos tričavih 30 miliona evra! I nijednom nije osetio potrebu da konsultuje Nikolića i saradnike o potezima u jeku prelaznog roka…
Tihi rat, od jula, buktao je na svim klupskim nivoima. Dok je Rangnik grozničavo očekivao barem mini-seriju lošijih rezultata, kao osnov za promenu na klupi, Lokomotiva je sa Nikolićem nizala uspehe… Ako već nije mogao da poentira i priču realizuje na domaćem terenu, „target“ nemačkog sportskog direktora okrenuo se ka – Evropi. Prvi meč, protiv Olimpika iz Marseja i kao indigom preslikana Lokomotiva – drčna i bezobrazna za 1:1 – bacila je Rangnika u očaj.
Svedoci sa lica mesta, u to vreme, iznosili su i kakvim se trikovima služio mozak operacije u naporima da Nikolića primora na odlazak. Navodno, u jeku ofanzive, pred srpskim trenerom našao se i papir o rastanku sa najbližim saradnicima, Radojem Smiljanićem i Goranom Basarićem. Šef ultimatum nije hteo da prihvati – odbio je i bilo kakav razgovor na tu i slične teme…
Logično pitanje, ako je Rangnik bio već rešen da smeni Nikolića, zašto to nije odmah i uradio, ne mareći na rezultate. Kao sportski direktor ima pravo na to, ali takav potez nosio je i veliku dozu rizika. Nije u pitanju bila samo klauzula od tri miliona evra u slučaju smene, već i još teži zahtev da finansijerima i bordu direktora obrazloži ideju i razloge radikalnog poteza. U rezultatima nije imalo ni najmanjeg osnova, uput, čitava javnost bila je na Nikolićevoj strani. Nezaboravnim prolećem kupio je armiju navijača, čak i prema fudbalu neobično hladne Moskovljane…
Nemački tandem na čelu sportskog sektora, napokon, dočekao je svoja dva meča na koncu septembra i s prvim danima oktobra. Poraz u Rimu, od Lacija, četiri dana kasnije i Rostova, na RŽD areni, kao sunce, ogrejali su Rangnika i saradnika mu Corna. Nikolića je napisan otkaz čekao već u ponedeljak, u klupskoj kancelariji.
Sport klub je pokušao da čuje i od Corna obrazloženje odluke o „pucanju veze“ sa srpskim trenerom. Nemac nije odgovarao na pozive, ni poruke…
Pakujući stvari, Nikolić Moskvu napušta ponosan na 492 dana mandata, kup trofej, 62 utakmice na klupi Lokomotive, učešća u Ligi šampiona i Ligi Evrope. Uzdignute glave, svestan da je priča zaslužila sasvim drugačiji kraj. I da je dolaskom Rangnika bio osuđen na smenu! Bez šanse da dočeka kraj godine na klupi!
(Espreso/Sport klub)