STRUČNJAK ZA BEZBEDNOST OBJASNIO KAKO JE SAVLADAN MUŠKARAC NA KONJARNIKU! Obično se radi po sistemu toplo-hladno

Stručnjak za bezbednost Ratomir Antonović ispričao je kako je tekla drama na Konjarniku, koja se odvijala pre dva dana kada je naoružani muškarac pretio i pucao na policiju.

- Prvo moramo da znamo da je lice u slučaju sa Konjarnika psihički obolelo. Radi se o labilnoj ličnosti koje ima karton u klinici za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" - istakao je Antonović u Pulsu Srbije.

SISTEM TOPLO-HLADNO

Kako je Antonović objasnio, u ovakvim slučajevima potrebna je potpuna koncentracija ljudi koji rade na njegovom rešavanju.

- Obično se radi po sistemu toplo-hladno. Osobi se "pripreti", ali mora da se vodi računa da ne bude opasnosti po građane. Mesto na kome se odvijao incident je jako prometno, bio je u pitanju slučaj sa velikim stepenom rizika - objasnio je stručnjak za bezbednost i dodao da se policija mora pohvaliti, jer je akcija brzo okončana i uspostavljen saobraćaj.

Akcija se odvijala oprezno.

- Polako su počeli da mu prilaze, ali se videlo kako gospodin počinje da spušta pištolj ka zemlji. Igrom slučaja i spletom okolnosti, slučaj je okončan - ispričao je Antonović.

ŠTA POLICAJAC MORA DA ZNA?

Ono što policajci treba da znaju, kako je Antonović objasnio jeste da budu dovoljno fleksibilni i da brzo razmišljaju.

- Cilj je da se žrtve svedu na minimun, najbolje da ih nema. Što se tiče tima za pregovore, obavezno je prisustvo psihologa, a policajac mora da bude dovoljno fleksibilan i empatičan da bi na pravi način prišao osobi i sprečio je u naumu - naveo je Antonović.

NAJVAŽNIJE JE SAZNANJE MOTIVA

Na ovakve zadatke, Antonović navodi, šalju se iskusni policajci. Na sreću, kako je rekao, u Srbiji se ovakvi slučajevi obično završe pozitivno. Ipak, ono što je najvažnije u svemu, jeste saznanje motiva.

- Prvo se polazi od toga koji je motiv lica, zbog čega je izašao na ulicu. Nakon toga, lice postavlja zahteve. Oni obično budu nerealni - objasnio je tok pregovora Antonović.

Takođe, važna stavka je komunikacija. Pregovarač ostvaruje kontakt sa osobom, a pregovaranje nekada traje satima, pa čak i danima.

- Sam čin komunikacije je sa labilnom osobom teža, jer se ne može predvideti. Reakcije labilnih osoba su dosta implusivnije, brzo menjaju raspoloženja. Pažnja i koncentracija mora biti maksimalna, jedna pogrešna reč može da preokrene tok pregovora. Vremensko trajanje pregovora je od nekoliko sati do nekoliko dana. To su naporni procesi. Pregovarač se ne menja, upravo zbog osećaja sigurnosti. Nekada osoba stekne uticaj da može da se poveri toj osobi - naveo je Antonović i dodao da je ključan trenutak "omekšavanje lica".

- U onom trenutku kada ga omekšate, i kada krene polako da spušta oružje, mora se hitro reagovati - rekao je stručnjak za bezbednost.

Šablon reči koje se govore ne postoje, kaže Antonović. Svaka osoba je individua.

- Pregovarač ima drugačiju poziciju za autodestruktivne osobe. Morate licu da date motiv da živi, da se raspitate da li ima porodicu, decu. Morate da znate i okidač za autodestrukciju. Prvenstveno je cilj prići osobi na bezbedan način, a onda kada ostvarite komunikaciju, razvijate priču. Svaki čovek je individua, ne postoji šablon. Nema pravila, zavisi od trenutka. Zadatak je da se pregovarači približe osobi, i da se distanca osobe i pregovarača smanjuje kako se tok razgovora odvija - rekao je on.

NEPRIJAVLJENO ORUŽJE

Ogroman problem društva, kako je Antonović naveo je neprijavljeno oružje.

- To je veliki problem nasleđen iz perioda devedesetih godina. Nelegalni izvori sa ratišta. Takođe, trgovina i nesavesno držanje oružja. Mnoga deca su izvršila ubistva i samoubistva. Treba raditi na ulaženju u trag tog oružja i njegovom uništavanju - rekao je Antonović.

KO MOŽE DA DRŽI ORUŽJE U KUĆI?

Za dobijanje dozvole proces je dug.

- Prvi uslov je da postoji opravdan razlog da se drži oružje. Šta će vam oružje? Ako se opravda razlog, rade se testovi, i obuka. Obuka se sastoji između ostalog i za držanje oružja, koje mora stajati na mestu rasklopljeno - objasnio je Antonović.

Zakoni u Srbiji i svetu se razlikuju po pitanju oružja.

- Zakoni u Americi su liberalni, kod nas se vodi računa šta je važnije dobro. Da li je važniji život ili automobil koji npr. neko brani? Postavlja se pitanje da li je automobil iste vrednosti kao i život? - naveo je Antonović.

JAVNA RASPRAVA I OBIČAJI

- Zakon o oružju je u proceduri, nije došlo do usvajanja. Predlozi su vrlo dobri i radi se na smanjenju oružanja u građanstvu. Ako pogledate istoriju, imali smo mnogo neprijatelja, pa i svadbe, to je neki deo tradicije koja je rizična. Teško je objasniti, jer je to onda otpor tradiciji. Pucanje po svadbama nije pohvalno, mada za nekoga predstavlja čojstvo i junaštvo - naglasio je Antonović.

(Espreso/Kurir.rs)