NBS OSTVARILA SVE ZAKONSKE CILJEVE ZA PRETHODNU DECENIJU! Poznato koliko imamo bruto deviznih rezervi

Narodna banka Srbije (NBS) ostvarila je sve svoje zakonske ciljeve u protekloj deceniji, među kojima su niska inflacija, relativno stabilan kurs dinara prema evru, bruto devizne rezerve koje su na kraju avgusta bile na nivou od 15,6 milijardi evra, što je za 55 odsto više u odnosu na avgust 2012. godine, dok su neto devizne rezerve u tom periodu više nego udvostručene, izjavila je danas viceguverner NBS Ana Ivković.

Govoreći na Beogradskom ekonomskom forumu, Ivković je kazala da su dobar rezultat NBS i kamatne stope na nove dinarske kredite koje su u proseku smanjene za čak 14,5 procentnih poena za privredu, i za oko 13 procentnih poena za stanovništvo.

Po svim tim osnovama, relativno stabilan kurs dinara prema evru i drastično niže kamate, i troškovi kamata i kursnih razlika za srpsku privredu su za 278 milijardi dinara, odnosno za 72 odsto niži u odnosu na 2014. godinu, dodala je ona.

Uštede po oba osnova - i kamate i kusrne razlike, otvarale su prostor za investiranje, i to je naša privreda i iskoristila, i u tom periodu privatne investicije su, do pandemije, rasle po prosečnoj stopi od 8,5 odsto, što je prilično visoka stopa rasta investicija- rekla je Ivković.

Istakla je da imamo i situaciju da su prvi put od prošle godine uslovi dinarskog i evro-indeksiranog kreditiranja privrede gotovo izjednačeni.

Na primer, dodaje, u julu ove godine prosečna kamatna stopa na nove dinarske kredite bila je na nivou od 2,55 odsto a na evro-indeksirane 2,3 odsto.

Ivković je kazala i da je učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima bankarskog sektora sa oko 20 odsto, što je, ukazala je, petina aktive bankarskog sektora, svedeno na 3,5 odsto, i to takođe uprkos pandemiji.

- U ovom periodu, odnosno od 2012. godine i dinarska štednja stanovništva konstantno raste i s preko 100 milijardi dinara na kraju septembra, za oko šest puta je veća nego krajem 2012. godine- rekla je Ivković.

Dodala je i da je broj Dina kartica, nacionalne platne kartice Republike Srbije, u odnosu na 2012. godinu udvostručen, a da su platne usluge daleko dostupnije i jednostavnije, pri čemu se u svim sistemima Narodne banke Srbije (RTGS, Kliring, IPS NBS i DinaCard) na nedeljnom nivou obradi preko 6,5 miliona plaćanja građana i privrede.

“U Instant platnom sistemu NBS je od 22. oktobra 2018. godine, što je otprilike za tri godine, izvršeno preko 63 miliona transakcija, što je u proseku oko 21 milion transakcija po godini i to sa rastućim trendom, i taj podatak jasno govori da je ovaj sistem doneo velike prednosti i velike uštede i vremena i novca za sve njegove korisnike”, ukazala je Ivković.

Podsetila je i da je omogućeno i plaćanje mesečnih obaveza skeniranjem NBS IPS QR koda, zatim zaključivanje ugovora na daljinu i uz pomoć video-identifikacije korisnika…

“Svi ovi rezultati upućuju na zaključak da je NBS na čelu sa guvernerom Jorgovankom Tabaković u prethodnoj gotovo deceniji ispunila sve zakonske ciljeve, i to delujući koordinirano sa drugim politikama”, podvukla je Ivković.

Istakla je da su danas i uslovi finansiranja države na domaćem i na međunarodnom tržištu drastično povoljniji, dodajući da je samo jedan od primera za to i kamatna stopa na državne dinarske hartije od vrednosti od 3,24 odsto na rok od 12 godina ili na desetogodišnje dinarske hartije po stopi od 2,5% odsto.

“Recimo 2012. godine na šestomesečne državne zapise kamatna stopa bila čak 12,2 odsto. I tu se vidi jedna ogromna razlika - danas se država finansira u dinarima po stopi od 2,5 odsto na deset godina, naspram stope od 12,2 odsto na svega šest meseci koliko je država morala da plaća 2012. godine”, rekla je Ivković.

U pogledu finansiranja preko međunarodnog finansijskog tržišta dovoljan je podatak, kaže, i o nedavnoj emisiji zelene evroobveznice ročnosti sedam godina, po kuponskoj stopi od jedan odsto, što je, ističe, najniža stopa za Srbiju do sada.

- S druge strane imamo primer dolarskih evroobveznica emitovanih 2011. godine po kuponskoj stopi od čak 7,25 odsto, i to su samo neki od primera gde se jasno vide konkretni efekti svega što je u Srbiji rađeno i što je urađeno u prethodnom periodu”, navela je Ivković.

Govoreći o ciljevima NBS, Ivković je kazala da su oni jasno definisani Zakonom o NBS, a da je osnovni cilj postizanje i održavanje stabilnosti cena.

“NBS doprinosi očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema i takođe će NBS u punom smislu podržavati sprovođenje ekonomske politike Vlade Srbije, a poslujući u skladu s načelima tržišne privrede”, rekla je Ivković. Istakla je i da je NBS bila podrška građanima i privredi tokom krize izazvane pandemijom virusa korona kroz mere.

- “Narodna banka Srbije je prva reagovala smanjenjem referentne kamatne stope, ona je smanjena ukupno četiri puta, na njen najniži nivo od jedan odsto. Zatim kroz brojne monetarne operacije obezbeđeno je i nesmetano funkcionisanje svih finansijskih tokova. Reč je o operacijama u različitim valutama i na različite rokove, a po povoljnim uslovima. Narodna banka Srbije je kroz garantnu šemu podržala i još povoljnije dinarsko kreditiranje mikro, malih, srednjih preduzeća kao i preduzetnika”, navela je Ivković.

Pored privrede, dodajala je, fokus je bio i na građanima, pa su donete i mere kojima im se olakšava pristup finansiranju, posebno za rešavanje stambenog pitanja.

Narodna banka Srbije je, kaže Ivković, bila i među prvim regulatorima u regionu i u Evropi koji su uveli moratorijum na otplatu obaveza po osnovu kredita i proizvoda sličnih kreditima, i to se, ističe, pokazalo kao izuzetno efektivna mera za prevazilaženje potencijalnih privremenih problema s likvidnošću.

- Praktično podatak da je preko 90 odsto dužnika iskoristilo mogućnost prvog, i preko 80 odsto njih iskoristilo mogućnost drugog zastoja u otplati obaveza, govori u prilog tome da je doneta prava mera. Pored ove opšte mere, krajem prošle godine donete su i ciljane mere za podršku onim dužnicima kojima je pandemija stvorila znatnije finansijske teškoće- , zaključila je Ivković.

Procena rasta BDP

Narodna banka Srbije (NBS) procenjuje da će realni rast bruto domaćeg proizvoda biti 6,5 odsto ove godine, uz mogućnost da bude i više, kao i realni rast od 4,5 odsto sledeće godine, koliko očekujemo i u srednjem roku, izjavila je danas viceguverner NBS Ana Ivković.

Govoreći na Beogradskom ekonomskom forumu, Ivković je kazala da su projekcije da bi inflacija, nakon uticaja privremenih faktora prošle i ove godine koji su delovali u različitom smeru, od polovine sledeće godine trebalo da bude na nivou na kojem je bila i prethodnih osam godina, a što joj je i prosek od početka pandemije.

- Kada je reč o uticaju privrednog rasta na inflaciju, procenjujemo da brži rast bruto domaćeg proizvoda koji očekujemo, neće imati inflatoran karakter, posebno imajući u vidu da kvalitetnija infrastruktura povećava produktivnost ekonomije, rekla je Ivković.

Takođe, dodaje, kvalitetnija infrastruktura stimuliše investicije privatnog sektora kao i rast proizvodnih kapaciteta, zahvaljujući čemu bi, kaže, efekat tražnje na inflaciju trebalo da ostane nepromenjen.

- I uz to, kvalitetnija infrastruktura smanjuje troškove poslovanja privrede, čime ima i potencijal da čak smanji inflatorne pritiske, zaključila je Ivković.

Izvoz robe više od 20 milijardi evra

Govoreći na Beogradskom ekonomskom forumu, Ivković je kazala da je od početka 2013. godine izvoz robe iz Srbije udvostručen.

- Ako izvozu robe dodamo i izvoz usluga, ukupan izvoz je danas 2,3 veći u odnosu na 2012. godinu i procenjujemo da će ove godine da pređe nivo od 27 milijardi evra. S obzirom da je izvoz iz Srbije rastao brže od uvoza robe i usluga, povećana je i pokrivenost uvoza izvozom na 87 odsto, što je rast od 20 procentnih poena, a to je važan pokazatelj jačanja naše ekonomije, rekla je Ivković.

O tome da je Srbija, ukazuje, prepoznata kao poželjan partner govori i podatak o blizu 23 milijarde evra stranih direktnih investicija koje su uložene u Srbiju od početka 2013. godine.

(Espreso/Blic/Agencije)