BILI STE ŽRTVE ZABLUDE: Izbacivanje UGLJENIH HIDRATA je vrlo OPASNO, pogledajte I ZBOG ČEGA

Kad imate visok nivo šećera u ishrani, poznato je da je to loše po vaše zdravlje, ali potpuno ga izbaciti takođe može biti teško. Naglo izbacivanje šećera može da izazove različite reakcije u vašem organizmu.

Možda će vas iznenaditi činjenica da unošenje šećera zapravo u protekloj deceniji postojano opada.

Među ljudima se podigla svest o štetnosti šećera. Da li je to zbog popularnih dijeta u kojima se unose veoma male količine ugljenih hidrata ili smo počeli više da s edukujemo o štetnosti prekomernog unosa šećera?

Smanjenje unosa šećera ima očigledne koristi po naše zdravlje, kao što je smanjeni unos kalorija, što može da pomogne kod gubitka kilograma i poboljšanog zdravlja zuba.

Ali ljudi se nekad žale na negativne nuspojave kad pokušavaju da jedu manje šećera.

Međutim, verovali ili ne postoje i nuspojave koje prate izbacivanje ugljenih hidrata iz jelovnika.

Među tim simptomima su glavobolja, zamor i promene raspoloženja, koji su obično privremeni. Razlog može biti naglo prekidanje ustaljenih navika, ali to nije potpuno medicinski ispitano.

Takođe ovi simptomi mogu imati veze i sa tim kako mozak reaguje kad je izložen zašećerenoj hrani - kao i sa biologijom "nagrade".

Ugljeni hidrati dolaze u nekoliko oblika - između ostalog i kao šećer, što na prirodan način može da se desi u raznim vrstama hrane, kao što je fruktoza u voću i laktoza u mleku.

Stoni šećer - poznat kao saharoza - može da se pronađe u šećernoj trsci, šećernoj repi i sirupu javora, dok su glukoza i fruktoza glavni sastojci meda.

Pored poboljšanog ukusa i osećaja „izdašnosti" kod hrane koja ima veći nivo šećera, on takođe vrši snažan biološki uticaj na mozak.

Ovi efekti su toliko značajni da je to čak dovelo do rasprave da li možete da budete "navučeni" na šećer - iako se to još proučava.

Eksperimenti i na životinjama i na ljudima pokazali su koliko snažno šećer aktivira te puteve nagrađivanja.

Naglašena slatkoća prevazilazi čak i kokain u pogledu interne nagrade koju izaziva.

Šećer može da aktivira te puteve nagrađivanja u mozgu bilo da se oseti u ustima ili luči u krvotok, kao što su pokazala istraživanja na miševima.

To znači da njegovo dejstvo zavisi od slatkog ukusa.

Druga istraživanja kod životinja pokazala su da su efekti zavisnosti od šećera, apstinencijalna kriza vrlo slična kao kod kokainskih zavisnika.

Kad se šećer izbaci iz ishrane, rapidno smanjenje dejstva dopamina na mozak verovatno utiče na normalno funkcionisanje mnogih različitih moždanih puteva. Iako je istraživanje šećerne apstinencijalne krize kod ljudi vrlo ograničeno, jedna studija pružila je dokaze za simptome apstinencijalne krize i povećanje žudnje za šećerom nakon što je on izbačen iz ishrane gojaznih adolescenata.

Kao i kod bilo koje druge promene ishrane, ključno je istrajavanje.

Ako želite da smanjite šećer u ishrani na duže staze, pregrmeti prvih nekoliko teških nedelja je ključno.

Važno je, međutim, prihvatiti i da šećer nije sam po sebi "loš" - već da ga samo treba jesti umereno, uz zdravu ishranu i vežbu.

(Espreso/ SrbijaDanas)