DA LI ĆEMO KONAČNO ZABORAVITI NA AMBROZIJU? 1 insekt bi mogao da reši SVE PROBLEME!

I ambrozija je nečija hrana.

Svaki prirodni problem ima i svoje rešenje, takođe u prirodi. Tako je i sa ambrozijom, biljkom na koju je alergično preko 10 odsto populacije u Srbiji. Verovali ili ne, ambrozija je i nečija hrana.

Curenje nosa, kijanje, svrab, razne iritacije, pa tablete, terapije. Od juna pa sve do početka novembra, trave i korovi čiji se polen raznosi vazduhom izazivaju reakcije kod alergičnih. A na kraj svemu tome mogla bi da stane ova buba - orfela komuna.

"Konačno posle svih ovih godina, otkako se ambrozija širila po Srbiji i Evropi, konačno možemo da kažemo da imamo pravog insekta koji se hrani ambrozijom, koji je sposoban da uništi ambroziju i koji je sposoban da nam omogući da lakše dišemo", kaže istraživač i student Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Matija Milković.

Prvi put je ova buba uočena u okolini Zemuna prošle godine, a raduje što se brzo širi. Nije opasno po čovekovo zdravlje, a na mestima gde je uslovno rečeno već radila, stabljike ambrozije se gotovo u potpunosti isušene.

"Zlaticina ambrozija se primarno hrani listom ambrozije. Na taj način, ona pojede sav list, biljka umire. Ako se na vreme uništi sav list, biljka nije više sposobna da procveta i nema više polena", kaže Milković.

Ova buba veličine svega četiri milimetra, ukoliko do kraja proleća dospe na površine sa ambrozijom, gotovo sigurno uništava sve nepoželjne biljke. Najviše lista mogu da pojedu larve koje unose višestruko više hrane nego odrasle jedinke. Ali, nije poželjan nikakav ljudski faktor u procesu hranjenja ove bube, odnosno, nije ga pametno fizički donositi na mesta gde ima mnogo ambrozije.

"Suština je da je to novi insekt, za koga ne možemo sa 100 posto sigurnosti reći da je apsolutno sve sjajno u vezi sa njim i da je bukvalno došao da nam pomogne u životu. Tako da mi treba da pratimo njegovo širenje po Srbiji i da pratimo da li možda napada neke druge biljke", kaže Milković.

Postoji verovatnoća da Zlaticina ambrozija može da bude štetne po suncokretove listove, ali je izvesno da gotovo isključivo jede samo listove ambrozije, što pokazuju i istraživanja iz susedne Mađarske, gde je prisustvo ovog insekta primećeno pre dve godine.

Koliki posao radi ova buba, najbolje svedoče ove ledine na Bežanijskoj kosi, gde ambrozije gotovo više i da nema. Stručnjaci ipak napominju da treba imati puno strpljenja jer ovoj bubi treba mnogo vremena kako bi u potpunosti iskorenila ambroziju, jer seme ove opasne biljke ostaje u zemljištu i po 20 godina.

Bonus video:

(Espreso / Prva TV)