ratni avioni
NEBO NAD TAJVANOM PUNO RATNIH AVIONA: Kako je odlazak Amerike iz Avganistana ohrabrio Kinu
Upadima nije prekršen tajvanskih vazduhoplovni prostor, koji se proteže na 12 nautičkih milja od obale ostrva
Tajvan je treći dan zaredom prijavio broj upada kineskih ratnih aviona u svoju identifikacionu zonu vazduhoplovne odbrane (ADIZ), što je dodatno zateglo ionako kompleksne odnose dve teritorije zbog spornog političkog statusa ostrva.
Kina je danas uputila 16 aviona, a u subotu je u tajvansku zonu ušao rekordan broj od ukupno 39 kineskih borbenih aviona, kao i u petak – dok je Peking slavio 72 godine osnivanja Narodne Republike Kine – kad je primećeno 38 letelica.
Pre toga je rekordan broj upada zabeležen u junu, kad je u tajvansku zonu ADIZ ušlo 28 kineskih vojnih aviona.
Kako je preneo CNN, u subotu je do upada došlo u dva talasa – 20 aviona danju, a 19 noću – a u njima je učestvovalo 26 borbenih aviona J-16, 10 aviona Su-30, dva aviona za upozorenje protiv podmornica Y-8 i jedan za rano upozorenje i kontrolu KJ-500.
Na mapama koje je obezbedilo tajvansko Ministarstvo odbrane vidi se da su svi kineski letovi u subotu bili na ekstremno jugozapadnom delu zone. Ministarstvo je saopštilo da su kao odgovor na upad izdali radio upozorenje i postavili sisteme protivvazdušne odbrane.
Upadima nije prekršen tajvanskih vazduhoplovni prostor, koji se proteže na 12 nautičkih milja od obale ostrva. Američka Federalna uprava za civilno vazduhoplovstvo (FAA) definiše ADIZ kao “označeno područje vazdušnog prostora nad kopnom ili vodom unutar kojeg država zahteva trenutnu i pozitivnu identifikaciju, lokaciju i kontrolu vazdušnog saobraćaja aviona u interesu nacionalne bezbednosti zemlje”.
Tajvan – demokratija sa 24 miliona ljudi – i kopnena Kina imaju odvojenu upravu više od sedam decenija, od kraja građanskog rata. Kina, međutim, smatra Tajvan svojom teritorijom, a kineski predsednik Si Đinping odbio je da isključi mogućnost upotrebe vojne sile za preuzimanje kontrole nad ostrvom.
Cilj upada
Analitičari ukazuju da upadi u tajvansku zonu verovatno imaju više ciljeva za Kinu – prikazuju snagu kineske armije domaćoj javnosti i pružaju njenoj vojsci obaveštajne podatke koji će joj trebati u slučaju potencijalnog konflikta.
- Si je instruisao armiju da pojača spremnost i pripremi se za ratovanje u “realnim borbenim uslovima”. Stoga relativno i nije iznenađenje što armija nastavlja da uleće u tajvanski ADIZ u okviru realistične obuke i priprema za oružani konflikt – rekao je CNN-u Derek Grosman, odbrambeni analitičar tink-tanka RAND korporacija.
Povećan broj upada i oštra retorika ne znači da je sukob iminentan.
- Mislim da ne postoji visoka ili čak srednja verovatnoća kineskog napada ili invazije na Tajvan. Kineska armija i dalje ima mnogo slabih tačaka, posebno kad se suoči sa skoro izvesnom intervencijom Sjedinjenih Država i mogućom – verovatnom? – japanskom i australijskom podrškom. Kina razume ozbiljne posledice neuspelog napada ili invazije na Tajvan i verovatno će nastaviti da čeka na pravu priliku – rekao je Grosman.
Adam Ni, australijski analitičar kineske vojne politike rekao je da je Peking poslao poruku da je odlučan da zauzme Tajvan, "ako treba i silom".
- Cilj je da se istakne moć Pekinga i pokažu vojni mišići - rekao je on, preneo je Njujork tajms.
SAD, Japan i Australija deo su alijanse Kvad za Indo-Pacifik, u kojem se nalazi još i Indija. Članice Kvada dele viziju slobodnog i otvorenog Indo-Pacifika i zalažu se za pomorski poredak zasnovan na pravilima u Istočnom i Južnokineskom moru. Američki predsednik Džo Bajden je nedavno okupio "četvorku" da razgovaraju o "ponašanju" Kine. SAD su takođe nedavno stupile u trilateralno partnerstvo AUKUS sa Australijom i Velikom Britanijom a većina stručnjaka je složna da je pakt oformljen da bi se suprotstavili Kini – iako se ona i ne pominje u sporazumu.
Pratas na tacni
Na mapi koju je obezbedilo tajvansko Ministarstvo odbrane vidi se da su kineski avioni došli u blizinu Ostrva Pratas, koje je bliže Hong Kongu nego Tajvanu. Na Pratasu nema stanovnika, ali je tu smešten mali tajvanski vojni kontingent i ima pistu. Analitičari ukazuju da je ostrvo ravno i da će biti teško da se ono odbrani.
Kako je u decembru istakao profesor Univerziteta Tokio Jošijuki Ogasavara, Kina bi mogla da preuzme kontrolu nad Ostrvom Pratas kad god “kineski predsednik tako odluči”.
- Ostrvo je potencijalno žarište na koje sada treba skrenuti pažnju SAD, Japana i drugih demokratskih zemalja – naveo je Ogasavara u članku za “Diplomat”.
Lekcije iz Avganistana
Dok analitičari smatraju da je verovatnoća od neposredne invazije Kine na Tajvan mala uprkos upadima, postoji zabrinutost da je povlačenje SAD iz Avganistana osmelilo Peking.
Kritičari Bajdenove odluke o povlačenju smatraju da će taj potez ohrabriti Kinu jer signalizira slabost – nevoljnost da se izdrži i pobedi u ratu na koju će Kina računati kad bude odlučivala da li da napadne Tajvan. I kineski list “Global tajms” prenosi tu poruku: SAD će odbaciti Tajvan u stranu kao što su uradili sa Vijetnamom i sada Avganistanom.
Orijana Skajlar Mastro, stručnjak za kinesku vojnu i bezbednosnu politiku, ukazuje da ima mnogo razloga za strah od kineskog napada na Tajvan, ali da američko povlačenje iz Avganistana nije među njima.
- Stvarnost je da će američko povlačenje verovatnije pružiti pauzu kineskim ratnim planerima, a ne naterati ih da primene silu nad Tajvanom - istakla je ona u nedavnom članku za “Njujork tajms”.
Mastro je podsetila da je navedeni cilj kineske Komunističke partije “nacionalno podmlađivanje” – vraćanje ugleda Kine kao velike sile. Srećom po Peking, kaže ona, rat u Avganistanu odvukao je pažnju Vašingtona na dve decenije. Peking je za to vreme gradio vojne baze u Južnokineskom moru i jačao svoje sposobnosti. Ali, kraj rata u Avganistanu mogao bi to da okonča.
Kina je bila top prioritet i sadašnje i bivše američke administracije. Povlačenje iz Avganistana je pokazalo da Bajden preusmerava nacionalne bezbednosne prioritete, čak je naveo potrebu za “fokusom na jačanje američkih snaga kako bi se susrela strateška kompetencija Kine” kao jedan od razloga povlačenja.
Strateška dvosmislenost
Kineska ekspanzija i militarizacija u Južnokineskom moru, sukobi sa Indijom, obrušavanje na Hong Kong i represija u Sinkjangu, sve ukazuje na sve pouzdaniju i agresivniju Kinu, a vojna aktivnost oko Tajvana je porasla, navela je Mastro.
Ona je ukazala da je američka politika prema Tajvanu “strateška dvosmislenost” – nema eksplicitnog obećanja da će odbraniti ostrvo u slučaju kineskog napada. Neki stručnjaci smatraju da američko povlačenje iz Avganistana potkopava napore da se signalizira podrška SAD Tajvanu.
Ipak, analitičari kažu da je u odnosu na SAD manje verovatno da će se Kina osloniti na svoju vojsku da zaštiti svoje interese u inostranstvu. Peking, piše Mastro, deluje posvećen tome da izbegne ponavljanje američkih grešaka, naime preterano oslanjanje na vojne intervencije u inostranstvu da se unaprede ciljevi spoljne politike.
Američko povlačenje iz Avganistana stvorilo je takođe bezbednosnu brigu u kineskom dvorištu koje bi moglo odvratiti pažnju od kompetencije sa SAD – više neće biti pouzdanog bezbednosnog prisustva u Avganistanu, ali će zato biti nestabilnosti u regionu koji je za Kinu od značajnog ekonomskog interesa.
Kineske vlasti su u maju saopštile da su uspostavile komunikaciju sa talibanima, koji su kasnije u avgustu poručili da je Kina – koja se za razliku od SAD i Rusije nije borila u Avganistanu – dobrodošla kad je reč o obnovi zemlje.
Mastro ukazuje da su SAD ostale u Avganistanu duže od očekivanog i da to remeti kinesku računicu oko toga šta će Vašington da uradi u slučaju tajvanske krize. Kineski arsenal daleko premašuje tajvanski i Peking bi uživao veću podršku javnosti u konfliktu nego što bi je dobile SAD za još jednu intervenciju. Ali, upozorava Mastro, ako Kina želi da dobije rat njena vojska mora da se kreće brzo pre nego što SAD imaju vremena da reaguju.
- Kineski planeri znaju da što je duži rat, to je veća američka prednost - ukazuje Mastro.
(Espreso/Agencije)