U OVE DELOVE SRBIJE NE MOŽETE KROČITI BEZ VALJANOG RAZLOGA: Morate imati posebnu DOZVOLU

Zamislite predeo u kome nema ljudi. Čuju se samo ptice, poneka životinja i šum vode. Zvuči neverovatno i potpuno nestvarno, ali verovali ili ne, tako nešto postoji u Srbiji.

To su strogi i specijalni rezervati prirode.

Ima ih širom Srbije. I ne da nema ljudi, nego tamo čovek ne sme ni da kroči bez specijalne dozvole. Čak i ako ste naučnik, istraživač, orintolog… bilo šta, dozvola za ulazak je neophodna svima, osim zaposlenima u preduzeću “Srbijašume”. Zašto je to tako? Zato što na taj način čuvamo prirodu u kojoj se vekovima ništa nije menjalo. Oni su neizmenjeni, u njima rastu retke biljke, tu vlada ekološka ravnoteža, prirodne pojave i procesi se neometano odvijaju, a životinje nemaju strah od ljudi, one ih i ne sreću.

Ako želite da obiđete neki od ovih predela morate da imate dobar razlog. I obavezno morate da se pridržavate strogih pravila. Ne smete da remetite prirodu. Ako dobijete tu privilegiju da obiđete jedan od ovih strogih rezervata prirode, sigurno ćete uživati. Zamislite da stojite pored bukve stare 200 godina kakve su one u strogom rezervatu prirode “Mustafa” u istočnom delu Srbije, na Kučaju. Te autohtone, mezofilne zajednice mezijske bukve i hrasta kitnjaka rastu na silikatnoj podlozi koja je obeležena kao prioritetan tip staništa od nacionanog i međunarodnog značaja. Rastu u sredini koja se nije menjala decenijama i decenijama. Čak i kada ostare i istrule niko ih ne seče. Njihova šuplja stabla odlična su staništa za ptice, a naročito posebnoj vrsti detlića.

“Kukavica” je još jedan strogi rezervat prirode. I u njemu rastu bukve. Toliko im to zemljište iznad Vladičinog Hana na jugu Srbije pogoduje da to više nije šuma već prašuma. Njihova vitka stabla starosti su do 140 godina, a zato što rastu na visini od 670 metara pa do 1.200 metara, uslovila je i pojavu različitih tipova bukovih šuma.

Ako poštujete stroga pravila, ne berete i uništavate biljke, ne uznemiravate, hvatate ili ubijate životinje, ne sadite neke druge biljke, ne sprečavate prirodan tok potoka ili reke, i pri tom dobijete dozvolu za obilazak, možete posetiti strogi rezervat prirode “Jarešnik” koji se nalazi u blizini Bosilegrada. Na 6,21 hektar prostiru se šume krimskog bora (Pinus nigra spp. Pallasiana). Pre 50 godina bilo ga je 201, a pre dve godine 795 stabala. Procene su da su neka stabla stara 250 godina. Za ovaj rezervat, pored specijalne dozvole, potrebna je i planinarska veština, jer je potrebno popesti se uz planinu Crnook.

U centralnoj Srbiji, u opštini Rekovac, na području Juhora i Gledićke planine nalazi se još jedan Strogi rezervat prirode. “Kalenić” je pod zaštitom države radi očuvanja retke i jedinstvene klimatogene šumske zajednice sladuna i cera (Quercetum farnetto-cerris). Stabla stara oko 100 godina predstavljaju i staništa strogo zaštićenih vrsta ptica kao što su mišar, veliki šareni detlić, šumska sova, drozd imelaš, brgljez, kos, velika i obična siva senica.

Lepota ovih rezervata ne može se meriti, bogatstvo flore i faune je takođe nemerljiva. Treba imati na umu da sve to možemo sačuvati samo ako se ponašamo po pravilima. Zato, tražite dozvolu, idite, obiđite ove prelepe predele, ali ne berite biljke, ne oštećujte ih, ne uznemiravajte životinje, gledajte i uživajte. Priroda nam je mnogo toga dala, ne dajte da je uništimo, čuvajmo je!

(Espreso/ Blic)