ON JE GLAVNI KANDIDAT DA NASLEDI MERKELOVU: Ima hit NADIMAK, a zna se i stav njegove partije PREMA KOSOVU!

Olaf Šolc je uspeo ono što su mnogi u Nemačkoj smatrali nemogućim - vratio je socijaldemokrate iz mrtvih.

Najstarija nemačka politička partija,Socijaldemokratska stranka levog centra (SPD), koja je godinama loše prolazila na izborima, u nedelju je osvojila 26 odsto glasova. Hrišćansko-demokrata unija desnog centra osvojila je 24 odsto, što je najgori rezultat za tu stranku od njenog osnivanja 1945. godine.

Međutim, ova tesna razlika ostavlja Šolcu neizvesan i dug put ka izgradnji koalicije. Po njegovim rečima, početne pregovore vodiće sa Zelenom strankom, koja je sa 14,8 odsto glasova osvojila treće mesto, i četvrtoplasiranim Slobodnim demokratama (FDP) sa 11,4 odsto.

Šolcova stranka bila je mlađi koalicioni partner konzervativnom CDU-u kancelarke Angele Merkel u odlazećoj nemačkoj vladi, što je bio treći put da se pridružila svom tradicionalnom rivalu. Iako je SPD na taj savez pristajala nevoljno, on je Šolcu omogućio da proširi podršku na nacionalnom nivou.

Кao ministar finansija i vicekancelar u kabinetu Merkelove tokom pandemije, Šolc (63) je stekao reputaciju staložene osobe u krizi. On je nadgledao raspodelu milijardi evra za korona-pomoć, kao i hitnu pomoć žrtvama letnjih katastrofalnih poplava na zapadu zemlje.

Nazvan je "Šolcomat" zbog svog suvoparnog, ponakad i dosadnog, političkog stila. Ali to mu je možda i donelo prednost kod birača i dalje vezanih za Merkelovu koja ni sama nije bila poznata po strastvenim govorima. Uprkos tome što je iz rivalska stranke, pozicionirao se kao njen prirodni naslednik. Šolc nije "klon" Merkelove, ali ima dovoljno sličan politički stil da privuče glasače koji nisu raspoloženi za drastične promene.

Sa aktuelnom kancelarkom ga, kako svedoče njegovi prisni saradnici, vežu i karakterne osobine koje su Merkelovu 16 godina održavale na vlasti - suzdržane emocije, promišljenost i sklonost analitičkom pristupu problemima. To je očito ono što Nemci cene kod političara.

Šolc je rođen u Osnabruku u zapadnoj nemačkoj saveznoj državi Donja Saksonija, a odrastao je u bogatom gradu Hamburgu, gde je bio i gradonačelnik. Naizmenično je služio u parlamentu ili Bundestagu i kao ministar rada i socijalnih pitanja u prvom kabinetu Merkelove.

Njegovu političku karijeru pratilo nekoliko skandala. Dok je bio gradonačelnik Hamburga, suočio se sa kritikama zbog načina na koji je vodio samit G20 2017. godine, pošto je događaj ostao u senci sukob između demonstranata i policije. Tu su i nedavni finansijski skandali oko propale kompanije Wirecard i istrage oko pranja novca koji se delimično povezuju i sa njegovim ministarstvom.

Zapadni Balkan u EU, priznanje Kosova ključno

Iako su kancelarski kandidati tokom predizborne kampanje u najvećoj evropskoj ekonomiji i zemlji-predvodnici EU zaobilazili spoljnopolitičke teme u širokom luku, praktično sve do poslednje debate, nije isključeno da će upravo stavovi prema spoljnoj politici igrati značajnu ulogu u odabiru budućih koalicionih partnera SDP-a. Važno je imati na umu da je sama Merkelova tokom poslednjih petnaestak godina lično rešavala sve najveće spoljnopolitičke krize EU, počev od dužničke, preko ukrajinske do imigracione.

Šolc se, kao i Zeleni i FDP, zalaže za jaču i samostalniju EU u međunarodnim vojnim intervencijama, ali i za jačanje transatlantskih odnosa. Do mimoilaženja dolazi kod pitanja odnosa sa autoritarnim režimima - dok Zeleni tvrde da se sa njima mora boriti, jer evropske vrednosti "nemaju alternativu", Šolc je stava da se sa autoritarnim režimima mora sarađivati na zajedničkim projektima, a nesuglasice rešavati na međunarodnim forumima bez štete po poslovni svet.

Što se tiče Balkana i Srbije, SPD je stava da se perspektiva ulaska zemalja zapadnog Balkana u EU ne dovodi u pitanje. Međutim, priznanja Kosova je i za nemačke Socijaldemokrate osnovno pitanje napretka na zapadnom Balkanu.

- Mi nećemo u EU moći da primimo zemlje koje imaju nerazrešena granična pitanja sa susedima. Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga nam je potrebno rešenje otvorenog pitanja između Srbije i Kosova. Potrebno nam je i zbog toga kako bi sve članice EU mogle da priznaju Kosovo - rekao je nedavno za DW Nils Šmit, spoljnopolitički portparol stranke.

Bonus video:

(Espreso / Blic)