ZGRADA GRADSKOG MUZEJA U SUBOTICI IMA NEVEROVATNU PRIČU! Prvo je služila pedijatru, danas čuva prošlost od zaborava

Gradski muzej u Subotici godišnje poseti oko 10.000 turista, a oni koji su prošli kroz njega mogli su da se bar na trenutak vrate u prošlost. Osim neverovatnih postavki koje iza sebe kriju bogatu istoriju i sama zgrada u kojoj se Gradski muzej nalazi od 2008. godine od velikog je istorijskog značaja.

Ova kulturna institucija osnovana je 1892. godine, a smeštena je u zgradi iz 18. veka, najamnoj kući Mikše Demetera (mađ. Dömötör Miksa), u velelepnom zdanju ukrašenom u stilu secesije.

"Gradski muzej Subotica je od svog osnivanja imao važnu ulogu na polju kulturnog života grada. Kao i u ostalim gradskim muzejima kompleksnog tipa i u našem, glavni cilj je očuvanje i predstavljanje prirodnjačkih, arheoloških, antropoloških, istorijskih, pedagoških, etnoloških i vrednosti iz oblasti istorije umetnosti. Pored biblioteke i odeljenja koja se bave organizacijom i pedagoškim radom, na osnovu ovih tematskih celina organizovana su muzejska odeljenja i njene zbirke koje su osnova naše izlagačke delatnosti. Muzej se smatra važnim za turizam grada, jer oni koji posećuju Suboticu vole da znaju i vizuelno prihvate sažeti prikaz prošlosti i određenih karakteristika grada. Zgrade govore mnogo, ali na primer lični predmeti mogu da daju još više utisku i doživljaju", ispričala je za portal Espreso, Aniko B. Mihajlović, v.d. direktor Gradskog muzeja Subotica i dodala:

- Protekla godina je bila veoma teška godina za sve, pa i za Grad Suboticu, i za nas same, i osnivač i mi pokušali smo da učinimo najbolje od datih mogućnosti. Na sve načine smo pokušali da naše izložbe i programe prikažemo i predstavimo kroz medijska pokrića. Više nego ikada bili smo aktivni i zastupljeni na društvenim mrežama. Učinili smo aktivnijim nas facebook i instagram stranicu, i tako dobili veći broj pratilaca. Tako smo proširili i pomerili naše granice, i iskoračili izvan zidova muzeja.

Vidljivost muzeja je uvek veliki izazov, a ove godine su se pojavile nove mogućnosti.

"Veći naglasak smo stavili na medijsko izveštavanje i elemente vidljivosti postavljene izvan zgrade muzeja. Za turiste, ali i za građane je važno da muzej uvek bude aktivan, stalno pružajući efekat novine kroz nove artefakte. Teško je pratiti nove trendove, ali smo i pored toga započeli novi projekat pod nazivom „Pogled u prošlost”, u kojem dva puta mesečno predstavljamo po jedan muzejski predmet koji inače nije izložen na našim izložbama", ispričala nam je Aniko B. Mihajlović.

Inače, Muzej se uklapa u prepoznatljivi stil arhitekture kao i u istorijske tokove, ali ipak ostaje poseban i jedinstven.

Zgrada muzeja prvobitno je sagrađena za potrebe pedijatra Mikše Demetera. Kasnije ju je kupila porodica Fenjveš (Fenyves) i tu vodila štampariju „Minerva”. Istoriju porodice zapečatio je Drugi svetski rat, sa deportacijom Jevreja u logore smrti.

"Mi želimo da sačuvamo identitet zgrade i njene istorije, ali svojim izložbama dopinosimo upoznavanju i drugih segmenata istorije, kulture, umetnosti itd. našeg grada, a sa gostujućim izložbama pružamo gostoprimsvo drugim muzejima i činimo širi iskorak i određeni kontekst", rekla je ona.

Gradski muzej je kompleksnog tipa, prikuplja podatke i predmete sa teritorije grada i okoline. Jedinstvenost zbirki, ali i lokacije, bile su glavne odrednice života institucije tokom vremena. Današnje mesto rada i postojanja institucije je najamna palata Mikše Demetera, tj. zgrada nekadašnje štamparije „Minerva”. Oni sami ne definišu u potpunosti zgradu, već istorija porodice koja je ovde živela pre Drugog svetskog rata. Ostavila je iza sebe veliki trag, ne samo u muzejskom smislu već i u miljeu grada. Iza njih su ostali i predmeti koji se čuvaju i izlažu.

"U muzeju se trenutno može videti pedagoška dečija izložba pod nazivom „Arheološka upoznavalica”, te stalna je postavka regionalnog kareketra „Mađarska galerija u Vojvodini 1830-1930”, kao i stalna izložba prirodnjačkog odeljenja „Priroda i čovek”", kažu u ovoj ustanovi.

Situacija sa virusom bila je veoma teška za sve, pa i za sam muzej.

"Nažalost trenutno je i dalje tako. Žao nam je što nas tokom ovih situacija uglavnom nisu mogli posetiti ni domaći, ni strani turisti, zbog ograničenih uslova putovanja. Nažalost morali smo da otkažemo i manifestaciju "Noć muzeja", koju smo pokušali da realizujemo kasnije. Gradski muzej Subotica godišnje poseti skoro 10.000 ljudi, što je zadovoljavaljući broj posetilaca za muzej sličnoga tipa", objasnila je za portal Espreso Aniko B. Mihajlović.

„Tekst je objavljen u sklopu projekta koji se sufinansira sredstvima iz budžetaGrada, a na osnovu Rešenja o raspodeli sredstava budžeta Grada Subotice za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2021. godini, donetog od strane Gradonačelnika Grada Subotice. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“

Bonus video:

(Espreso)