VOZIĆE NAS PENZIONERI: Za dozvolu potrebno čitavo bogatstvo, manjak vozača iako je plata oko 1.000 evra!

Vozač autobusa GSP Dragomir H. koji je danas izgubio kontrolu nad vozilom i uleteo u dečije igralište u Zemunu, ima 72 godine i odavno je u penziji.

Međutim, on nije jedini penzionisani vozač koji je ponovo angažovan za ovaj posao. Zapravo, broj njegovih kolega u Srbiji je sve manji su firme prinuđene da angažuju vozače u penziji kako bi neko mogao da obavlja ovaj posao.

Postoji nekoliko razloga zbog kojih ima nedostatak vozača u Srbiji, a jedan je što ih je manjak u čitavom svetu.

- Trenutno nedostaje veliki broj vozača u EU, naročito u Nemačkoj. Međutim, stariji vozači iz Srbije ne mogu da voze u EU jer tamo postoji ograničenje da stariji od 65 godina ne mogu voziti u javnom saobraćaju. Plate vozača autobusa u Srbiji kreću se oko 120.000 dinara, tako da penzionisani vozači privučeni tim zaradama pristaju da opet voze. Ali, nije problem ako neko vozi sa 72 godine, već ako to radi svakodnevno po osam ili više sati. Mislim da je ovo već društveni problem i da država mora da povuče neki potez kako bi imali vozače kakve treba da imamo - kaže za 24sedam profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić.

Međutim, on smatra da evropsko rešenje nije dobro za Srbiju.

- Ako postavite gornju granicu u godinama za vozače u javnom prevozu, onda će se pojaviti crno tržište i falsifikovaće se papiri i dozvole. Tako da svaka administrativna zabrana ima i svoju negativnost. Trebalo bi suštinski rešiti problem tako da nam ljudi ne odlaze u druge zemlje da rade - smatra Vujanić.

Plate slične kao u inostranstvu, ali manja kilometraža

Neđo Mandić iz Poslovnog udruženja "Međunarodni transport" kaže za 24sedam da plate transportnih vozača u Srbiji nisu niže nego u inostranstvu, iako se u javnosti često pojavljuje ova informacija. Zapravo, problem je u granicama.

- Generalno u svetu nema vozača i to više nije atraktivno zanimanje. Posao je zaista težak, a oni koji rade međunarodni transport imaju dodatne teškoće kao što je udaljenost od prodice, čekanje na granicama, fizički rad... Činjenica je da u transportu mi ne plaćamo manje nego oni, čak i više po pređenom kilometru. Ali naša vozila ne mogu preći onoliko kilometara kao u Evropi, jer tamo nema carine, nema granica... oni dođu u skladište, utovare i pređu 15.000 kilometara mesečno a naš vozač 6.000 kilometara. Normalno je da oni tamo zarađuju 2.000 do 2.500 evra, a kod nas doguraju do 1.500. Ali to nije velika razlika s obzirom da se kod nas pređe duplo manja kilometraža - kaže Mandić.

S druge strane, on dodaje da je problem i u obrazovanju novih vozača.

- Vozači se u školi obrazuju samo do C kategorije. Ali sa tom kategorijom ne može da vozi šleper ili autobus. Umesto da su ga u školi to naučili, on sada ne može čak ni da polaže za teretno vozilo zato što je predviđeno da može da polaže tek kada napuni 21 godinu. Za autobuse je još gore jer može da vozi tek sa 24 godine! - priča Mandić.

Do dozvole za 2.500 evra

Međutim, priča se dodatno komplikuje jer da bi došao do vozačke za autobus ili kamion, neko mora da uloži oko 2.500 evra, tvrdi on.

- Svake godine bi trebalo da obrazujemo četiri do pet hiljada novih vozača. Ali, nažalost, ne obrazuje se jer ako neko i ima volju da bude vozač to su ljudi koji nemaju pare. Nekada je bilo da novi vozač neko vreme bude u dvojnoj posadi, a onda počne da radi sam. A sada to ne može jer mora da dobije licencu. A da bi je dobili, morate nakon položene vožnje još da odslušate predavanja u centrima koje je država propisala. Dakle, kada platite vožnju, onda ta predavanja, takse i sve ostalo troškovi izađu oko 2.500 evra! Toliko morate da uložite ako hoćete da budete profesionalni vozač. I kada neko pomisli da bude vozač, odmah odustane. Lakše mu je da bude vodoinstalater, recimo. A zarada nije značajno drugačija - priča Mandić.

Ali to nije dovoljno, jer licencu morate da obnavljate svakih pet godina.

- I onda da bi slušali nekoga ko će vam držati sedam časova o onom što već znate, morate da uplatite još 100 evra - dodaje on.

I zato, dodaje Mandić, kao izbor ostaju samo stariji vozači.

- Kada govorite o starim vozačima, ono što je bilo kadrova i vredi to su ti ljudi. Završili su sa 18 godina vozački ispit i čitav život radili kao vozači. Normalno, menjaju se propisi i ostalo ali kada odu u penziju oni su još uvek zdravi i mogu da voze. Nema ih na tržišu, a pošto su dobro plaćeni oni to nastave da rade. Međutim, pitanje je dokle će i oni moći da voze, a koliko god da se vozača pojavi u Srbiji bilo bi malo - objasnio je on.

(Espreso / 24sedam)