PREDVODNICA SLOBODNOG SVETA: Merkelova uskoro završava istorijskih 16 godina na vlasti, jednom se raduje u penziji!

Dok su autoritarni populisti bili u uzletu u Europi i SAD-u, zvali su je “predvodnicom slobodnog sveta”. Nemačka kancelarka Angela Merkel uskoro završava povesnih 16 godina na vlasti s neizvesnim nasleđem u zemlji i inostranstvu.

Merkel je toliko dugo na funkciji da je prozvana “večnom kancelarkom”. I toliko je popularna da bi verojatno osvojila rekordni peti mandat da ga želi.

Umesto toga, 67-godišnja Merkel će predati palicu kao prva nemačka kancelarka koja je odstupila s vlasti po vlastitom izboru, s celom generacijom glasača koji nikada nisu nikoga drugog doživeli na vlasti, pišu Poslovni.hr i Hina.

Njene pristalice kažu da je pružala stabilno, pragmatično vođstvo u brojnim krizama kao umerena osoba sa sposobnošću okupljanja i ujedinjenja.

Kritičari joj, pak, spočitavaju stihijsko vođenje koje je temeljila na najširem mogućem konsenzusu te tvrde je Angeli Merkel nedostajalo odvažne vizije da Europu i njezino najveće gospodarstvo pripremi za naredna desetljeća.

Ono što je sigurno je da iza sebe ostavlja rascepkanu političku scenu, delomično i zato jer kandidat njene stranke Armin Lachet ne uspeva izaći iz njene sene i isprofilirati se kao lider.

Njegov socijaldemokratski suparnik, ministar finansija Olaf Scholz, uspešnije predstavlja kao kandidat kontinuiteta, smatra AFP.

Učini pravu stvar

Smirena i sabrana, Merkel je posljednjih godina mnogima služila kao dobrodošla protuteža velikim, drskim ljudima svjetske politike od Donalda Trumpa do Vladimira Putina.

Anketa istraživačkog centra Pew pokazala je krajem prošle godine da većina u zapadnim zemalja ima “poverenje u Merkel da će učiniti pravu stvar kada su u pitanju globalno važne stvari”.

Međutim, poslednje dane zadnjeg mandata obeležilo je ono što je Merkel nazvala “gorkim, dramatičnim i užasnim” povratkom talibana na vlast u Afganistanu, debaklom za koji deli krivicu.

Doktorka kvantne hemije, odrasla iza železne zavese, Merkel je slušala svoje birače i bila im garant stabilnosti.

Njene promene u politici odražavale su želje nemačke većine, među kojima je postepeno ukidanje nuklearne energije nakon katastrofe u Fukushimi 2011. godine. U tabor nekad jako konzervativnog CDU-a privukla je široku novu koaliciju žena i urbanih glasača.

Kraljica štednje

Pre pandemije koronavirusa činilo se da će njen najhrabriji potez, držanje otvorenih nemačkih granica 2015. za više od milion tražitelja azila, odrediti njeno nasleđe.

I dok su mnogi Nemci pozdravili njezin poklič “Mi to možemo”, ovaj potez ohrabrio je i protivmigrantsku stranku Alternativu za Nemačku (AfD), kojom je prvi put nakon Drugog svetskog rata kranja desnica ušla u parlament.

U isto vreme, čelnici poput mađarskog Viktora Orbana optužili su je za “moralni imperijalizam”.

Šest godina kasnije, požalila se Merkel ovaj mjesec, čini se da Evropska unija nije ništa bliža jedinstvenoj politici o migraciji.

Žena koja je nekad bila poznata kao “klimatska kancelarka” zbog zagovaranja obnovljivih izvora energije također se suočava s masovnim pokretom mladih aktivista koji tvrde da se nije uspela uhvatiti u koštac s klimatskom krizom i da čak ni Nemačka nije ispunila svoje obveze smanjenja emisija štetnih plinova..

Bila je vodeća evropska državnica tekom krize u evrozoni kad je Berlin zagovarao hitno smanjenje potrošnje u zamenu za međunarodne zajmove kao pomoć zaduženim zemljama.

Ljutiti demonstanti nazvali su je evropskom “kraljicom stroge štednje” i prikazivali je u nacističkoj odeći, ali su je pristalice branile i tvrdile da štiti evrozonu.

Od Kohlove djevojčice do mame

Merkel je najdugovečnija čelnica u EU i G7. Počela je kancelarski mandat 2005. u vreme Georgea W. Busha, Tonyja Blaira i Jacquesa Chiraca.

Rođena je kao Angela Dorothea Kasner 17. juka 1954. kao kći luteranskog sveštenika i učiteljice.

U školi se isticala u ruskom i matematici. Sa Vladimirom Putinom, koji je 1989. u vreme pada Berlinskog zida bio oficir KGB-a u Dresdenu, razgovarala je na ruskom.

S prvim suprugom se venčala 1977. i razvela nakon pet godina, ali je zadržala njegovo prezime.

Nakon pada Berlinskog zida, tada mlada hemičarka pridružila se prodemokratskoj skupini koja će se potom spojiti s Kohlovim demohrišćanima.

Protestantkinja s istoka koju je Kohl zvao “svojom devojčicom” postaće kasnije čelnica stranke kojom su dominirali katolici sa zapada.

Kad je došla na vlast stranački suparnici su je zajedljivo i iza leđa zvali “Mutti”, no ona je vešto i pametno, a neki tvrde i nemilosrdno, eliminisala svoje protivnike, pišu Poslovni.hr/Hina.

Iako se njeno ime našlo na listama želja za ključne pozicije u EU-u ili Ujedinjenim narodima, Merkel je rekla da će potpuno napustiti politiku.

Upitana čemu se najviše raduje u mirovini, odgovorila je: “To što neću morati stalno donositi odluke”.

Bonus video:

(Espreso/Blic)