IGRAO ZA ZVEZDU PA RATOVAO PROTIV SRBIJE: Hrvatski trener pričao o 'ludim godinama', ali i o teškoj tragediji...

Selektor vaterpolo reprezentacije Hrvatske Ivica Tucak je gostujući u Podkastu Inkubator otvorio dušu i prisetio se najtežih trenutaka u svom životu.

Pričao je vremenu kada je potpisao za Crvenu zvezdu, ali je zbog stanja na prostoru Jugoslavije odlučio da se vrati u Hrvatsku, a kasnije je učestvovao u ratu protiv Srbije.

– Hronologija je vrlo jednostavna, pre rata sam potpisao za Zvezdu, na poziv mog trenera u reprezentaciji Jugoslavije Nikole Stamenića. Tada je Zvezda pokušala, a kasnije i jeste napravila veliki tim. Otišao sam sa željom da napravim iskorak u svojoj karijeri. Međutim, rat je sve prekinuo i nakon godinu dana, 1991. godine u maju sam napustio Srbiju. Vratio sam se u Šibenik, tada sam bio tu tokom leta, kasnije sam otišao u Švajcarsku, a onda sam se opet vratio. Onda sam učestvovao u ratu i na to sam ponosan. Nikad nisam navijao za Zvezdu, ali sam se tamo divno osećao. Bile su to lude godine, raskinuo sam četvorogodišnji ugovor, koji je bio sjajan, ali nisam se dvoumio i morao sam da se vratim. Mogao sam da rešim život, ali sam se vratio kući kod svojih roditelja – rekao je Tucak i objasnio da se sada druži sa velikim brojem Srba.

– To su sve moji prijatelji. Viktor Jelenić, predsednik VSS, je moj veliki prijatelj. Ja sam bio u Šibeniku, koji je svakodnevno bio pod bombama. To je teško bilo da se trpi i sutra da se opet desi, išao bih da branim svoju kuću. Uvek bih to uradio, ali nikada nikog ne bih napadao – rekao je Ivica Tucak.

Najveću životnu tragediju doživeo je u junu 2005. zajedno sa suprugom Marijanom, o čemu je takođe pričao u Inkubatoru.

Njihova troipolgodišnja ćerka Tena preminula je posle teških povreda. Na nju je na terasi jednog šibenskog kafića pao automat s igračkama i zadobila je teške povrede glave.

Tucak je govorio i o velikom prijateljstvu sa kolegom sa klupe Srbije, Dejanom Savićem.

(Espreso/Objektiv)