KAKO IZDRŽATI NAGLE PROMENE TEMPERATURE? Dr Tasić otkriva šta treba da uradimo povodom toga!

Poslednjih dana svedoci smo naglih vremenskih promena. Godišnja doba smenjuju se bez prelaznih razdoblja, a dnevne razlike u temperaturi su ogromne. Tako ćemo sa jučerašnjih jesenjih 12 stepeni doći na današnjih 25, dok meteorolozi za nedelju najavljaju letnje temperature koje će ići čak do 30 stepeni

O uticaju meteoroloških prilika na zdravlje prvenstveno kardiovaskularnih bolesnika i kako ublažiti tegobe izazvane vremenskim promenama, za Informer.rs govorio je prof. dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA).

- Svedoci smo da poslednjih meseci imamo neverovatne vremenske rolerkostere. To nije samo slučaj ovaj mesec već još od avgusta su počele nagle vremenske promene koju ljudima mogu da izazovu razne tegobe, ali su najizraženije kod kardiovaskularnih bolesnika - kaže dr Tasić na početku našeg razgovora.

Najčešći psihički simptomi su umor, nagle promene raspoloženja, nedostatak koncentracije, bezvoljnost, razdražljivost i nesanica.

Fizički simptomi su glavobolja, migrena, mučnina, vrtoglavica, reumatske tegobe i bolovi u mišićima.

Adekvatna ishrana veoma važna

- U ovim slučajevima bi trebalo uvesti poseban režim ishrane. Obavezno unositi dovoljne količine tečnosti u organizam, prvenstveno vode. Izbegavati gazirane i zaslađene sokove i ono što je veoma važno biti umeren u hrani. Vrlo je bitno u ovim prelazima imati adekvatnu ishranu, unositi zadovaljavajuću količinu voća i povrća, ribe, piletine, a izbegavati slatku, ljutu i začinjenu hranu - kaže dr Tasić za Informer.rs.

Profesor apeluje na građane i kardiovaskularne bolesnike da u slučaju pogoršanja stanja i tegoba izazvanih vremenskim promenama nikako ne menjaju sami propisanu terapiju.

- Ovo se posebno odnosi na hronične bolesnike, dijabetičare, ljude sa visokim pritiskom, reumatske bolesnike, one sa psihičkim tegobama, to su najčešća hronična stanja koja reaguju na promene vremena. Oni nikako ne smeju da menjaju terapiju bez prethodne konsultacije sa svojim lekarom - kaže prof. Tasić.

Uticaj vremenskih promena na kardiovaskularne bolesnike

Usled naglih vremenskih promena kod bolesti srca i krvnih sudova može doći do pogoršanja stanja osnovne bolesti u vidu ubrzanog rada srca i porasta krvnog pritiska.

Nagla promena vremena izaziva veću učestalost srčanih i moždanih udara, prehlada, upale disajnih organa i astmatičnih napada kod hroničnih kardiovaskularnih bolesnika.

- Ja kao kardiolog sam svedok, da pri ovim promenama vremena javlja mi se veliki broj mojih višegodišnjih pacijenata koji traže pomoć jer im se javljaju razne tegobe. Ove promene vremena definitivno su dramatičnije nego što su bile ranijih godina i zahtevaju veliki oprez pogotovo kod hroničnih bolesnika - ističe dr Tasić.

- I zdravi ljudi u periodima promene vremena mogu osetiti malaksalost, izrazit zamor, glavobolje nepoznatog porekla, ukoliko te tegobe potraju duže od nekoliko dana i jačeg su inteziteta, obavezno posetiti lekara, ne dozvoliti da se one razviju - dodaje dr Tasić.

Uzimanje lekova i suplemenata isključivo uz lekarsko odobrenje

- Važno je naglasiti da ljudi ne uzimaju na svoju ruku lekove, svedoci smo da zbog pandemije kovida 19 ljudi uzimaju neograničene količine suplemenata, cinka, vitamina c, magnezijuma, selena, što opet nikako nije dobro. Nikakvi suplementi se ne uzimaju bez prethodne konsultacije s lekarom. Nemaju svi iste potrebe za vitaminima, mineralima i elektrolitima, i lekar je taj koji nabolje može da odredi šta treba kako zdravim, tako i bolesnim ljudima. Ponovo podvlačim da je važnija adekvatna ishrana, unos voća i povrća, hidracija koja organizmu nadoknađuje potrebno - kaže profesor.

Fizička aktivnost kod meteoropata

- Veoma je važno da napomenem da promena vremena, sem u slučaju kad se ljudi jako loše osećaju, ne treba da bude izgovor za ležanje u krevetu. Fizička aktivnost je bitan faktor koji omogućava da se osećaj nelagodnosti smanji. Kretanje, šetnja, kineziterapija je ono što je najvažnije u očuvanju zdravlja i podsećam sve čitaoce da je fizička aktivnost, adekvatna ishrana i hidracija preduslov zdravlja i preduslov prevencije ne samo kardiovaskularnih već i svih drugih bolesti - ističe dr Tasić.

Svaka druga smrt je od srca

- Već decenijama šlog, infarkt, aritmije i druge bolesti krvnih sudova i srca ubijaju nemilosrdno ne samo stariju populaciju već sve više i mlade ljude. U Srbiji čak svaka druga smrt je posledica oboljenja kardiovaskularnog sistema. Vrlo često su to naprasne, nagle smrti iako u njihovoj osnovi je najčešće dugotrajna izloženost brojnim faktorima rizika. Često se hipertenzija i druge kardiovaskularne bolesti nazivaju tihim ubicama - zaključuje dr Tasić.

Insistira se i na preventivnim pregledima, i to pre pojave ikakvih simptoma. Jer, kada se simptomi ispolje bolest je već uznapredovala.

Dr Tasić ističe da na preventivne preglede treba otići naročito ako je u dužem periodu prisutan neki od faktora rizika kakvi su pušenje, prekomerna telesna težina, stres, povišen holesterol ili pritisak, nedovoljno fizičkih aktivnosti, prekomerno konzumiranje alkohola.

(Espreso/Informer.rs)