MISTERIJA PLANETE NEPTUN: Istraživanje, matematika, astronomija...

Planeta Neptun - koju većina astronoma sada smatra najudaljenijom velikom planetom u našem Sunčevom sistemu - otkrivena je na ovaj datum pomoću matematike i teleskopa.

Johan Gotfrid Gale, Irben Žan Žozef Levrije i Džon Kuč Adams, radili su nezavisno kako bi pomogli u otkrivanju ove planete 1846.

Njihov odvojeni rad na pronalaženju Neptuna doveo je do međunarodnog spora u kojem se utvrđivalo ko je bio pravi otkrivač najudaljenije planete u Sunčevom sistemu.

Neptun se ne može videti bez teleskopa.

Do njegovog otkrića se nije došlo samo korišćenjem teleskopa. Došlo je iz analize podataka astronoma vezanih za Uranovu orbitu.

Astronom je primetio odstupanja u Uranovom posmatranom položaju za razliku od predviđenog položaja; planeta nije bila baš tamo gde je matematički predviđeno da će biti.

Mnogi popularni naučnici tog vremena pokušali su da objasne Uranovo odstupanje od predviđene orbite.

Jedna od ideja je bila da je možda Njutnov zakon univerzalne gravitacije prestao da deluje ili je delovao drugačije na tako velikim udaljenostima od Sunca.

Pod pretpostavkom da gravitacija deluje isto u celom svemiru (a danas se gravitacija smatra konstantnom i jednom od četiri osnovne sile našeg svemira), šta bi moglo da uzrokuje odstupanja u orbiti Urana?

Problem sa orbitijom Urana izazvao je astronome da raspravljaju o drugoj mogućoj planeti izvan nje.

Francuski astronom Irben Levrije počeo je da koristi matematiku kako bi pokušao da locira položaj misteriozne planete u junu 1845. Na ovom problemu je radio i Britanac Džon Kuč Adams. Nijedan nije znao za proračune onog drugog.

Dana 23. septembra 1846, Gale je koristio Levrijer-ove proračune da pronađe Neptun samo 1 ° od predviđenog položaja Levrijer-a. Planeta se tada nalazila 12 ° od Adamsovog predviđanja.

Nakon Neptunovog otkrića, došlo je do međunarodnog spora oko toga ko je bio "pravi" otkrivač nove planete,Levrije ili Adams.

Ovaj sukob je pojačan postojećim političkim tenzijama između Francuske i Velike Britanije. Danas su i oni- i Gale, koji je prvi svesno video novu planetu teleskopom - zaslužni za otkriće.

Ironično, ispostavilo se da su i Levrije i Adams imali mnogo sreće.

Njihova predviđanja su tačno ukazala na udaljenost Neptuna oko 1840-1850.

Da su svoje proračune izvršili u neko drugo vreme, obe predviđene pozicije bi bile isključene. Njihovi proračuni bi predvideli položaj planete tek 165 godina kasnije ili ranije, budući da je Neptunu potrebno 165 godina da jednom obiđe oko Sunca.

Na primer, pričalo se da je veliki astronom Galileo, koristeći jedan od prvih teleskopa, snimio Neptun kao slabu zvezdu 1612. godine. Da ga je gledao nekoliko nedelja, primetio bi njegovo neobično kretanje.

Bonus video:

(Espreso/B92)