LEPOTA STARIH EGIPĆANA: Koristili su poseban način parfemisanja, idealna žena bila je plava

U ljudskoj prirodi je da teži ulepšavanu i doterivanju. I to ne važi samo za žene, već i za muškarce, o čemu svedoči i istorija. Svako doba nosi svoju modu, a neki trendovi dans su nam krajnje čudni.

U starom Egiptu parfemi su se koristili i kao miris i kao lek. Pravljeni su od meda, cveća, vina i bobičastog voća. Ljudi su ih nanosili na kožu, da bi lepo mirisali, ili su ih pili, kako bi otklonili probleme sa plućima i jetrom.

Ali postojao je još jedan način parfemisanja. Egipćani su parfem koji je bio u obliku kupe stavljali na glavu. Tokom večeri, masnoća iz kupe bi počela da se topi i prekriva odeću i telo mirisnim mastima.

Međutim, nisu bili svi oduševljeni parfemima. Ostalo je zabeleženo da je kralj Sparte Agesilaj 361. godine pre nove ere izleteo sa bogatog egipatskog banketa jer su domaćini bili namirisani.

Svi Rimljani su koristili parfeme, bez obzira na klasu, jer su hteli da prikriju telesne mirisi i uklone zadah iz usta. Zato su parfeme pili ili ih sipali u vino. Rimljani su gotovo sve parfemisali: prskali su goste, dušeke, pa čak i zidove kupatila.

Starim Grcima je ideal lepote bila plava žena, i to duge kose. Kratku kosu su nosile samo robinje. Kako je bilo malo plavokosih, žene su kosu bojile ekstraktima iz raznih biljaka, od kojih su neke bile i otrovne. Belile su je i tako što su kosu prale mešavinom maslinovog ulja, pepela i vode. Ili su je natapale sirćetom i sušile na suncu, ali su prethodno prekrivale lice, kako ne bi pocrnele.

Bleda koža je bila takođe ideal lepote, ne samo za žene, već i za muškarce. To je značilo da su toliko bogati da ne moraju da rade i da se izlažu suncu. Isti ideal je važio i u drevnoj Kini. Oni koji nisu bili dobrostojeći, lice su bojili prahom olova i tako sebi skraćivali život. A ako nisu imali olova, onda su stavljali kredu. Pre toga bi na lice naneli kremu od meda.

U antičkoj Grčkoj su voleli da se šminkaju, ali je šminka morala da bude diskretna. Usne i obrazi su mazani crvenom pastom koja je pravljena od grožđa, oksida i oker gline sa pčelinjim voskom. Senka se pravila od uglja i maslinovog ulja.

Najčudnije je bilo iscrtavanje obrva. Tadašnja moda je nalagala da obrve budu spojene, pa su ih iscrtavali crnim ugljenom.

Moda bledih lica se nastavila i tokom srednjeg veka. Žene su koristile krastavac kako bi izbledele pegice, odstojalo mleko je uklanjalo bubuljice, a bore su „peglale“ bademovim uljem.

(Espreso / 24sedam)