PEDOFIILI IMAJU NOV NAČIN PRILAŽENJA I PRIMORAVANJA DECE: Ucenjuju ih UBISTVOM ŽIVOTINJA, detalji ostavljaju U ŠOKU

Predatori na društvenim mrežama smislili su nov način da uvuku žrtve u svoje mreže perverzija. Radi se o “sekstoršnu”, odnosno ucenjivanju, koji predatori koriste kako bi dobili eksplicitne fotografije ili snimke od dece ili odraslih.

Fondacija “Tijana Jurić” upozorila je da nepoznata osoba obično poziva žrtvu preko društvenih mreža ili šalje fotografiju na kojoj zlostavlja psa.

– Ubrzo posle slike, govori vam da se javite na poziv ili će ubiti životinju. Deca, instinktivno, bez izuzetka, pristaju na to, u želji da spasu psa. Kada se uključe u poziv, predator uključuje snimanje i kreće sa zahtevima – “skini se ili ću ubiti ovu slatku kucu…”. Iz straha da će prisustvovati mučenju životinje, deca pristaju na sve – objasnili su u saopštenju.

Ako dobije neku fotografiju ili snimak, predator to upotrebljava za nove ucene i pretnje da će ih objaviti javno, kako bi došao do novih snimaka.

Osnivač fondacije Igor Jurić kaže za 24sedam da je ovo jedna od najčešćih ucena preko interneta, a da često budu upletene čak i odrasle osobe.

– Prvo se uspostavi prisniji odnos i ta komunikacija traje najmanje šest meseci, dok se ne ostvari potpuno poverenje. Tada se pokušava iznuditi eksplicitni video-materijal ili fotografije. Dešava se i da predator pošalje materijal gde je on nag ili igra ispred kamere, da bi dobio zauzvrat isto. Kada dobije snimke, onda žrtva upada u klopku i počinju ucene objavljivanjem na internetu – objašnjava Jurić.

Dnevno od 200 do 300 žrtava ucene

On dodaje da su u našoj zemlji od 200 do 300 ljudi dnevno žrtve ovakvih zlostavljača.

– Obično se traži novac, od 50 do 100 evra mesečno, i kada ne platite prvi mesec, fotografije budu objavljene. Međutim, jako je bitno da se ne plati prvi put i da se sve odmah prijavi institucijama – objašnjava Jurić, i dodaje da ove ucene mogu trajati veoma dugo ako se ne prijave.

Međutim, pedofili od dece ne žele novac već eksplicitne snimke i lični kontakt.

– Uglavnom se radi o deci koja nemaju dovoljno prisan odnos sa porodicom. Pedofili traže slabe tačke mališana kako bi započeli kontakt. Kada počnu priču, vrlo brzo se ostvari prisan odnos. Mora se znati da su ti ljudi tehnološki superiorniji od dece i da lako manipulišu sa njima – kaže Jurić.

Za razliku od predatora koji ucenjuju odrasle, pedofil će gotovo sigurno probati da dođe do deteta.

– U 90 odsto slučajeva, ako je već došlo do toga da je pedofil uspeo da uceni dete, onda znajte da će u nekom narednom periodu biti pokušaja fizičkog kontakta. Zato su oni opasniji od ovih koji ucenjuju odrasle – kaže Jurić.

On dodaje da roditelji treba sa decom da razgovaraju o tome sa kojim ljudima razgovaraju na društvenim mrežama.

– Dovoljno je da dete, recimo pred spavanje, pitate kako je provelo dan, sa kim je pričalo… Ali roditelji često nemaju tu naviku. Nažalost, veliki broj roditelja ne uspe ni da zadobije poverenje dece, jer često nema te prisnosti i razgovora. Roditelji ponekad nemaju ni vremena da razgovaraju, ali kada zadobijete poverenje deteta, ono će vam reći sve. Saznaćete da li su neki čika ili teta pretili kučetu, da li su ucenjivali… Ne postoji drugi način da pomognemo deci i da ih spasemo osim tog zadobijanja poverenja – kaže Jurić.

Nekoliko načina da pričate sa decom

Dečji psiholog Biljana Lajović objasnila je za 24sedam nekoliko načina kako roditelji mogu da razgovaraju sa decom na ovu temu ili ih upozore na ovakvu vrstu opasnosti.

– Jako je važno da roditelji informišu dete da tako nešto postoji. Ali način komunikacije treba prilagoditi uzrastu. Mlađa deca će saslušati roditelje i veoma je važno da oni razumno, ali bez panike i histeričnog plašenja, daju upozorenje. Trebalo bi im reći da postoje neki ljudi koji nisu dobronamerni prema deci, ali se pretvaraju da jesu, i da se oni pojavljuju na internetu. Međutim, starija deca će reći da znaju za takve ljude, pa je u razgovoru sa njima potreban drugačiji pristup. Njima treba reći da ste svesni toga da oni to znaju, ali da želite još jednom da popričate. Veoma je važno da roditelj prizna detetu da ima o tome neke informacije – objašnjava Lajovićeva.

Drugi način je indirektan pristup.

– Ja sam čuo da to postoji, da li ti znaš nešto o tome? Da li si čuo da su neki drugi i drugarica to doživeli? Neka deca kroz razgovor o drugima objasne ono što njih muči – kaže ona.

Način pristup koji je blizak novim generacijama dostupan je i na video-prezentacijama na sajtovima koji se bave prevencijom ovog problema.

– Postoji dosta sajtova na kojima imate informacije o tome šta treba raditi, ali i video-klipova sa objašnjenjima o opasnostima na internetu. Roditelji i deca mogu zajedno da pogledaju nešto tako i da onda zajedno komentarišu. Roditelj može da kaže šta zna o tom problemu, a onda da čuje i od deteta komentar. Tako se gradi i bolji odnos – objasnila je Lajovićeva.

Međutim, ako ne postoji dobar odnos u komunikaciji ili dete ima tajne jer ne smatra da roditelji treba da znaju neke stvari, postoji i škola.

– Ako roditelj ima problem da napravi komunikaciju te vrste, bilo bi dobro da se obrati školskom starešini. Ili da se napravi sa osobljem u školi neka priča kako bi informacija o opasnostima došla i od njih i od roditelja. Priča o poverenju je tačna i važna, ali je ona proces. Ako nemate poverenje možete da ga gradite, ali za to treba vremena. Ali štagod da dete uradi, roditelj mora da kaže da je bolje da zajedno reše problem nego da to ono samo čini – rekla je ona.

Lajovićeva kaže da svaki roditelj koji sazna da mu je dete bilo u komunikaciji sa pedofilom mora odmah da se obrati odeljenju za visokotehnološki kriminal MUP-a.

– Tu nema čekanja, treba to sve da se skrinšotuje i sačuva, a onda obrati njima – objasnila je psihološkinja.

(Espreso / 24sedam)