NIJE SVAKI KAŠALJ KOVID: Ovo su njegovi glavni UZROČNICI, vrlo je važno da ih ZNATE

Počela je jesen, deca su se vratila u vrtiće i škole, a dolaskom hladnijih dana sve više vremena provodićemo u zatvorenom. Pandemija uzrokovana koronavirusom još traje pa je svaki kašalj, grlobolja i visoka temperatura dodatan razlog za zabrinutost, kako kod mališana, tako i kod odraslih.

Deca su se vratila u kolektive gde provode puno vremena u većoj grupi mališana iz različitih porodica pa su tako više izložena virusima i bakterijama. Sasvim je očekivano da će se često iz vrtića vraćati uz kašljucanje i curenje iz nosa. U prvih pet godina života, deca u proseku godišnje prebole od 6 do 9 akutnih infekcija respiratornih organa.

Uzroci akutnih respiratornih infekcija mogu biti virusi i bakterije

Koji su uzroci respiratornih infekcija kod dece, kako se leče te najvažnije, kako ih sprečiti, pitali smo dr. sc. Željku Vlašić Lončarić, dr. med., spec. pedijatar, uži specijalist pedijatrijske pulmologije iz Poliklinike za dečje bolesti Helena.

"Akutne respiratorne infekcije najčešće su infekcije dečje dobi, pogotovo kod mališana koji idu u vrtiće. Dolaskom hladnijih dana i učestalijim boravkom u zatvorenim prostorima, povećan je rizik za umnožavanje raznih virusa i bakterija, koji se nastanjuju na sluznici gornjeg respiratornog sistema te tako posledično izazivaju i nastanak simptoma bolesti. Kako se u ranijoj dečjoj dobi tek formira vlastiti imunu sistem, normalno je da u kontaktu s infektivnim činiocem dete razvija simptome, kao mehanizam odbrane od „nepoznatog“ te tako stvara odbrambene mehanizme u sledećem kontaktu s virusom ili bakterijom", rekla nam je pedijatrijska pulmologinja te objasnila koji su uzročnici akutnih respiratornih bolesti:

U prvom redu su to razni virusi (respiratorni sincicijski virus - RSV, rinovirusi, enterovirusi, adenovirusi i ostali) te bakterije (Moraxella catarrhalis, Haemophilus influenzae i Streptococcus pneumoniae). Doktorka ističe da većina navedenih uzročnika ne izaziva ozbiljne kliničke simptome, najčešće su to sekret iz nosa, kašalj, blago povišena temperatura, i svi se leče simptomatskom terapijom u kućnim uslovima, ali postoji jedan uzročnik koji može izazvati ozbiljnije posledice.

Pneumokok može uzrokovati ozbiljne komplikacije, pogotovo ako dete nije vakcinisano

"Jedini uzročnik koji zahteva ozbiljniji pristup lečenju je Streptococcus pneumoniae (pneumokok), pogotovo ako dete nije vakcinisano protiv istog. Kod pneumokokne infekcije simptomi bolesti razvijaju se rapidno s visokom temperaturom i opštom slabošću, uz kašalj, ponekad i otežano disanje.

Tada je svakako potrebno posetiti lekara kako bi se pravovremeno započelo lečenje i sprečio razvoj komplikacija, poput upale pluća i meningitisa", ističe dr. sc. Željka Vlašić Lončarić. Veliki postotak dece, pogotovo novorođenčadi i male dece je asimptomatski nositelj pneumokoka u svom nazofarinksu i tako može zaraziti drugu decu, ali i odrasle. Ovo je jako važno znati jer Streptococcus pneumoniae jedan je od glavnih uzroka obolevanja i vodeći bakterijski uzročnik sluzničkih (akutne upale srednjeg uva, nebakterijemične pneumonije, sinusitisa) i invazivnih (sepse, meningitisa, bakterijemične pneumonije) infekcija kod dece, saznali smo od dr. sc. Lorne Stemberger Marić, spec. pedijatrijske infektologije iz Klinike za infektivne bolesti "Dr. Fran Mihaljević“, Zavoda za infektivne bolesti dece te Medicinskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu.

Covid-19 i dalje se širi, a ni grip nije nestao

No kako pandemija koronavirusa još traje, a virusne respiratorne infekcije kod dece mogu uzrokovati razvoj bakterijskih superinfekcija, pitali smo doktorke kako zaštititi najmlađe, ali i čitavu porodicu. "Poslednjih 18 meseci nalazimo se u jednom od najvećih izazova u modernoj medicini, pandemiji SARS-CoV-2 infekcije (covid-19), koja ima mnoštvo kliničkih prezentacija simptoma, a obuhvata sve grupe, pa tako i decu. Prema dosadašnjim pokazateljima, klinička slika covid-19 infekcije kod dece u najvećem broju slučajeva manifestuje se asimptomatski ili s blagim simptomima, tako da je bolest klinički gotovo nemoguće razlikovati od ostalih virusnih respiratornih bolesti", rekla nam je dr. sc. Željka Vlašić Lončarić te objasnila da su deca opasnija kao prenosioci bolesti, čime mogu ugroziti ranjive grupe u svojoj okolini, pogotovo ako oni nisu vakcinisani.

Najčešća i najteža virusna infekcija je infekcija respiratornim sincicijskim virusom (RSV)

"Prošle smo godine zbog pandemije koronavirusa i svega što je ona donela imali malo drugačiju epidemiološku situaciju. Iako smo se jako plašili zime i klasičnih zimskih ( respiratornih) infekcija, one su u velikoj meri lani izostale. Pretpostavlja se da su za to najviše zaslužne epidemiološke mere - fizička distanca, nošenje maski, pranje ruku, “online” nastava i izbegavanje kolektiva što su glavni faktori za širenje ovih infekcija", kaže dr. sc. Lorna Stemberger Marić, ali naglašava da je jedna od najčešćih i najtežih virusnih respiratornih infekcija kod dece, infekcija respiratornim sincicijskim virusom (RSV).

Svojim ponašanjem i vakcinacijom možemo sprečiti širenje zaraznih bolesti

"Lani smo srećom izbegli “dvojnu pandemiju” (covid i grip), ali to znači da je manje ljudi bilo izloženo gripu, pa ne mogu dovoljno naglasiti važnost vakcinacije protiv gripa i u ovoj sezoni! Iako se zapravo ne zna kakva će sezona biti i šta možemo očekivati u narednim mesecima, protekla godina nam je pokazala kako jako puno možemo uticati na pojavu virusnih respiratornih bolesti (svojim ponašanjem i vakcinacijom). Kako smo ipak prošle godine svedočili značajnom padu u učestalosti svih dečjih zaraznih bolesti i značajno manjem broju poseta hitnim ambulantama, doktorka ističe da je to dokaz da naše ponašanje značajno utiče na pojavu zaraznih bolesti. "

Upravo tako - pranjem ruku, provetravanjem prostorija, boravkom kod kuće u slučaju pojave znakova bolesti, te izbegavanjem slanja bolesne dece na čuvanje bakama i dedama možemo pokušati zaštititi i svoje starije članove porodice i društva", savetuje dr. sc. Lorna Stemberger Marić.

(Espreso/ Miss7Mama)