OTKRIVAMO DETALJE SUKOBA NA GEJ PARADI: Ko je CEPAO TRANSPARENTE, a ko je unajmio PRIVATNO OBEZBEĐENJE?

Beogradska "parada ponosa", ili Prajd održana je 18.09.2021. u parku Manjež, a šetnja se održala ulicama Kralja Milana, Trgom Nikole Pašića, pored Skupštine Srbije, Kneza Miloša i Nemanjinom.

Tokom šetnje kolona se dva puta kratko zaustavila kako bi bili ponovljeni zahtevi Beograd Prajda i iskazana solidarnost sa žrtvama nasilja i diskriminacije.

Nakon Prajd šetnje u parku Manjež nastupila je Nataša Bekvalac, koja je ujedno i ovogodišnja kuma Prajda, kao i Sara Jo, Bojana Vunturišević, Sajsi MC, Džipsii i Lea Davogić, kao i dreg kraljice Alexix VanderCunt, Ostroga Mi i Dite Von Bill, ali i dižejevi Jovijah, Milice X i Ivana Bokora.

Na prajdu je bilo i sukoba, i to među pripadnicima LGBT populacije.

Nakon parade oglasila se Lebejska i gej solidarna mreža. Prenosimo njihovo saopštenje:

"Javni poziv u naš blok uputili smo dva dana ranije, nakon što smo odluku o tome doneli na našimLGB razgovorima, redovnom diskusionom događaju koji organizujemo svakog trećeg četvrtka. Iako smatramo da su organizacije koje stoje iza ovog Prajda odustale od principijelne borbe protiv homofobije i ne zastupaju naše interese, prepoznajemo da na Prajd dolaze gejevi i lezbejke koji ga vide kao mesto borbe za svoja prava i svoju vidljivost, možda i sami nezadovoljni načinom organizacije i sa potrebom da to nezadovoljstvo artikulišu. Na kraju, smatrali smo da je ovo prilika da, putem letaka, obavestimo našu zajednicu o kampanji LGB krov, koju sprovodi Lezbejska i gej solidarna mreža, sa ciljem da se združenim organizovanjem spreči beskućništvo mladih gejeva, lezbejki i biseksuanih osoba.

Prajd je pre svega mesto pobune lezbejki i gejeva protiv države i državne represije. Ne stojimo iza patetičnih razvodnjenih izjava koje smo imali priliku da slušamo ovih dana, o Prajdu kao mestu gde se borimo za „sve“ i za „svaku različitost“. Prajd mora da bude mesto gde se pre svega borimo za prava gejeva i lezbejki i gde svaka homoseksualna i biseksualna osoba mora biti dobrodošla. Posebno smo želeli da podignemo glas protiv načina na koji Prajd u Beogradu postaje policijski događaj, odnosno događaj na kome država demonstrira svoju silu. U centru Beograda se na Prajdu okupila šačica koliko-toliko autovanih gejeva i lezbejki, mahom aktivista, šačica jednih te istih „saveznika“ koji po pravilu ni ne razumeju naše probleme, šačica političara koji skupljaju jeftine poene. Oko nas bilo je još toliko policije koja je pravila obruče kordona koji bi trebalo da nas (samo tog dana) štite od onih istih ljudi sa kojima inače delimo ovaj grad i ovu državu. Niko nema nikavu strategiju kako da razgovara sa većinom ljudi u Srbiji koji misle da je homoseksualnost bolest, niti kako da sledeće godine na Prajdu bude manje policije. Naprotiv, organizatori Prajda se otvoreno diče naizgled neograničenom podrškom represivnog aparata, onog istog represivnog aparata koji i nas, podjednako kao i strejt ljude, kada nemamo posao i ne platimo račune iseljava iz naših domova, kada protestujemo protiv vlasti – brutalno prebija i šalje u zatvor. Organizatori Prajda poklonili su naš Prajd državi, a ona je ovaj događaj pretvorila u sopstvenu demonstraciju sile.

Grupa ljudi koja je organizovano došla ispred Lezbejske i gej solidarne mreže brojala je devetnaest osoba. Kada smo se približili ulazu na Prajd, na pedesetak metara od kapije, policija je insistirala da napravi obruč oko naše grupe, sa više policajaca nego što je nas samih, i da nas tako sprovede do kapije, iako u tom delu grada već nije bilo nikoga osim ljudi koji idu na Prajd. Kada smo počeli glasno da negodujemo zbog toga, uzvikujući „1312 – šta će nam policija“ – bili smo zaustavljeni, legitimisani i priprećeno nam je privođenjem. Sledeći konflikt sačekao nas je na kapiji, gde je našoj drugarici, lezbejki, bilo zabranjeno da uđe sa transparentom koji je sama napravila a na kome je pisalo „trans ideologija briše lezbejke“. Podsećamo, po trans ideologiji, svako ko se „oseća“ kao lezbejka je lezbejka, bilo da je muškarac ili žena, a lezbejka se više ne definiše kao žena koja voli isključivo žene, već kao „ne-muškarac“ (šta god to bilo) koji voli „ne-muškarce“. Smatramo da je legitimno da naše drugarice i članice koje su lezbejke podignu glas protiv ove ideologije, koju beogradski Prajd zdušno prihvata, a koja za cilj odista ima brisanje lezbejki. Simptomatično je i to da su na kapiju došla dva muškarca – Ivan Đurić i Filip Vulović – da našoj drugarici objašnjavaju da je „transfobična“, nakon čega je potonji pomenuti transparent demonstrativno pocepao i to ponosno objavio na društvenim mrežama. Pošto organizatorima Prajda nije dovoljna cela policija Republike Srbije, unajmili su i privatno obezbeđenje, koje su zatim huškali na nas i od osoba zaposlenih u ovom obezbeđenju tražili da nam oduzmu transprente na kojima je pisalo „Protiv terapija konverzije“ i „Ponos ne stid – pol ne rod – homo ne kvir“, dok je naš glavni transparent „Ponosni – homosekusalni“ dvoje strejt redara blokiralo u toku šetnje. O tome šta o sebi umišljaju organizatori Prajda dovoljno govori i činejica da se čak ni ovo privatno obezbeđenje koje su platili nije drznulo da postupi po njihovom eksplicitnom zahtevu i da inicira konflikt sa nama.

Pitamo se za koje vrednosti se zalažu organizatori Prajda, koji su sami sebe proglasili predstavnicima i glasnogovornicima naše zajednice? Za terapije konverzije? Za elektrošokove i lobotomije gejeva i lezbejki? Ili samo za novu vrstu – endokrinološku medikalizaciju i operacije „prenamene pola“, od kojih farmaceutska i medicinska industrija zarađuju debele pare? Očigledno smatraju da ne treba da budemo ponosni i da treba da se stidimo što smo homoseksualni. Jer, na kraju krajeva, seksualna orijentacija, kako homoseksualna i biseksualna, tako i heteroseksualna, određena je na osnovu pola, koji je binaran i nepromenljiv, što je i bila poruka naše parole „pol ne rod“. Odbijanje lezbejki da budu sa osobama koje su muškog pola nije nikakav „genitalni fetišizam“ koga treba da se stide – to je ono što biti lezbejka zapravo znači. Lezbejska i gej solidarna mreža sa ovog Prajda izlazi osnažena – podrška koju smo dobili od saveznika i saveznica uverava nas da smo na pravom putu, a interesovanje novih kontakata koji žele da postanu punopravni članovi i članice naše mreže nas posebno ohrabruje. Pozivamo sve LGB osobe da budu ponosne, da se ne stide svoje seksualne orijentacije, da se bore zajedno sa nama protiv konzervativne homofobije, ali i da odbace novu, koja ih etiketira kao genitalne fetišiste. Ima nas dovoljno koji stojimo čvrsto i beskopromisno u ovoj borbi i stajaćemo solidarno jedni sa drugima kada budete predmet napada. Javite nam se da razgovaramo o ovim temama i o tome kako možete da se pridružite našem radu! Ponos, ne stid! – Pol, ne rod! – Homo, ne kvir!"

Bonus video:

(Espreso)