kriminal
IDENTIFIKOVANE 24 ŽRTVE TRGOVINE LJUDIMA U PROTEKLIH GODINU DANA! Evo na šta treba obratiti pažnju
Stručnjaci smatraju da, usled svakodnevnog kontakta sa učenicima, nastavnici i stručni saradnici među prvima mogu da uoče neke od znakova koji ukazuju na povećan rizik ili potencijalnu uključenost u neki od oblika trgovine ljudima.
Trgovina ljudima jedan je od najsloženijih i najtežih oblika nasilja kojima deca, odnosno učenici i mladi mogu da budu izloženi. Neretko ovaj vid zlostavljanja teško je prepoznati, posebno zato što ne postoje karakteristični znaci ili pokazatelji da li je dete žrtva trgovine ljudima, upozoravaju nadležni. Zašto? Jer većina indikatora može da ukazuje na nasilje i na zanemarivanje učenika, porodično nasilje, fizičke i/ili mentalne smetnje, ali i različite oblike rizičnog ponašanja učenika.
Stručnjaci smatraju da, usled svakodnevnog kontakta sa učenicima, nastavnici i stručni saradnici među prvima mogu da uoče neke od znakova koji ukazuju na povećan rizik ili potencijalnu uključenost u neki od oblika trgovine ljudima.
Faktor ranjivosti
Faktori ranjivosti su važni za razumevanje fenomena trgovine ljudima, jer najčešće predstavljaju različite oblike kršenja prava deteta. Oni mogu da dovedu do ulaska učenika u lanac eksploatacije i zbog toga zahtevaju praćenje u okviru ustanove.
- Ako se prepoznaju neki od faktora ranjivosti, nepohodna je blagovremena reakcija ustanove koja podrazumeva praćenje, detaljnu procenu ponašanja i situacije, a po potrebi i informisanje i uključivanje drugih institucija. Ukoliko na primer, učenik često neopravdano kasni ili izostaje sa nastave, odnosno na času nije koncentrisan, izgleda iscrpljeno, malaksalo, uočljiv je pad školskog uspeha, potrebno je prikupiti informacije i utvrditi razloge takvog ponašanja i u skladu sa tim preduzeti dalje mere. Ustanova je u obavezi da prepozna i prati faktore ranjivosti i slabe indikatore koji mogu da ukazuju na moguću trgovinu ljudima – objašnjavaju nadležni.
Primeri najčešćih faktora ranjivosti su siromaštvo, pripadnost osetljivim grupama, status migranta/izbeglice, izloženost nasilju i diskriminaciji, nasilju u porodici, zanemarivanje potreba učenika, socijalna izolacija, mentalne i fizičke smetnje učenika, zloupotreba psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, sklonost raznim vidovima antisocijalnog ponašanja.
Potencijalne žrtve
Ministarstvo prosvete je u saradnji sa Kancelarijom Saveta Evrope u Beogradu, u okviru projekta "Prevencija i borba protiv trgovine ljudima u Srbiji", izradilo revidiranu listu indikatora za preliminarnu identifikaciju učenika koji su potencijalne žrtve trgovine ljudima.
U proteklih godinu dana od 57 identifikovanih žrtava trgovine ljudima, 24 su bile maloletne, od kojih gotovo polovina devojčice. Seksualno eksploatisano je ukupno sedmoro dece, dok je njih šestoro doživelo prinudu na brak. Troje njih su bile žrtve radne eksploatacije, dok su dvoje bili žrtve prisilnog prosjačenja. Stručnjaci širom sveta, kao i stručnjaci na Balkanu i u Srbiji iznose pretpostavku da je broj žrtava na ovim prostorima i do deset puta veći.
Jelena Hrnjak iz Udruženja građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja "Atina" kaže da najveći broj žrtava trgovine čine upravo devojčice i žene, ali i da one ponekad ne mogu da se prepoznaju kao takve.
- Problem zašto se one ne prepoznaju kao takve nije u pravnom stanju stvari, već je to problem patrijarhalnih usmerenja. Žene se manje identifikuju kao žrtve radne eksploatacije jer ženski rad nije ni priznat, te je sistemu teško da prepozna ženu žrtvu jer se podrazumeva da je ona tu da čisti, kuva, pere i da je njeno istorijsko mesto pored sudopere. Takođe, devojke i žene koje završavaju u lancu trgovine ljudima, primoravaju najčešće da se bave prostitucijom, teškim radom, krivičnim delima, a neke od njih su i silom udavane još kao devojčice - objašnjava ona i dodaje da su četrnaestogodišnje devojčice u najvećem riziku.
Disfunkcionalne porodice
Iz Udruženja "Atina" objašnjavaju da su deca koja su žrtve trgovine, mahom iz disfunkcionalnih porodica i da žive u okorelom siromaštvu.
- Žrtva trgovine ne može da bude svako, iako jesu svi u riziku, žrtva se postaje usled ražličitih životnih okolnosti u koje je osoba bukvalno uterana. One ne biraju gde će se roditi i u kakvoj porodici. Upravo te predispozicije - loši porodični odnosi, nedostatak brige i ljubavi, neuviđanje zašto je važno dostojanstvo, tretiranje drugo osobe kao manje vredne... To su razlozi kako nastaje i šta dovodi do nasilja - objašnjava Hrnjak.
Tokom borbe protiv kovida veliki broj mladih i dece dosta vremena je provodio kod kuće u virtualnom svetu, a tržište trgovinom ljudi se prenelo na društvene mreže. Kroz čet forme, preko sajtova za upoznavanje, ali i primamljivih oglasa, preko stotine hiljada nasilnika u istom trenutku imalo je mogućnost da vrbuje svoju žrtvu.
- Identifikacija nije porasla tokom kovida, sto ne znači da žrtava nije bilo. Broj oštećenih sistem nije bio spreman da prepozna, jer je odgovor bio predominantno zdravstveni, što se odrazilo i na ovu oblast. Identifikacija žrtava jednostavno nije bila prioritet - navodi Hrnjak.
Žrtve iz Srbije odvode širom sveta
Kako pokazuju istraživanja, trgovci najčešće radi seksualne eksploatacije odvode žrtve iz Srbije u Evropu, naročito u Austriju, Nemačku, Italiju i Tursku. Radi radne eksploatacije, naročito muškarce u građevinskoj industriji, u Austriju, Belgiju, Hrvatsku, Francusku, Nemačku, Italiju, Luksemburg, Crnu Goru, Rusiju, Švajcarsku, ali i Ujedinjene Arapske Emirate. Identifikovane žrtve u Srbiji stranog porekla su iz Albanije, Hrvatske, Danske, Nemačke, Malija, Nigerije, Severne Makedonije i Pakistana.
Na šta treba obratiti pažnju
Nagli pad uspešnosti u školi
Povučenost i strah bez vidljivog razloga
Anksioznost u kontaktu sa vršnjacima i nastavnicima
Napadi panike i straha
Profil na društvenim mrežama izrazito seksualne prirode
Često beži od kuće sa ili bez razloga
Nalazi se u vezi sa izrazito starijim dečkom ili devojkom
Nalazi se u društvu nepoznatih starijih osoba
Govori o veridbi, ženidbi/udaji, odlasku u drugo mesto
Ne oblači se u skladu sa vremenskim prilikama, posebno zimi
Garderoba je prljava i neuredna, odaje utisak zapuštenosti
Nosi izrazito skupu garderobu ili donosi dosta novca
Lošeg je zdravstvenog stanja, neuhranjen
Roditelji ne pokazuju interesovanje za uspeh učenika
Česte svađe i sukobi u okviru porodice
Indikatori po grupama
* Ponašanje učenika
* Komunikacija učenika i odnos sa drugima
* Fizički izgled učenika i način oblačenja
* Zdravlje učenika
* Porodica i uslovi života
Bonus video:
(Espreso/Blic)