Ilustracija, Foto: BETAPHOTO/HINA/Damir SENCAR/DS, Ilustracija

OBRATITE PAŽNJU

23 VRSTE ZARAZE KOJE SE NAJVIŠE ŠIRE U JESEN I ZIMU: Pogoršavaju se u HLADNIM mesecima, morate ih ZNATI

Tokom zime ljudi puno češće obolevaju pa je važno pokušati izbeći zarazu, odnosno kloniti se bolesnih ljudi i gužve te redovno prati ruke. Neke od najčešćih bolesti su gripa, norovirus, upala sinusa i bronhitis

Objavljeno: 20.09.2021. 12:04h

Zima nosi niz sezonskih bolesti, uglavnom povezanih s izazovima hladnoće, leda i snega. Uslovi za širenje zaraza postoje tokom čitave godine, ali se pogoršavaju u hladnijim mesecima jer vreme stvara okolnosti koje hrane zarazu - boravak u zatvorenom prostoru s više mogućnosti za međusobnu razmenu mikroba. Sledi 23 najčešćih zimskih bolesti i njihovi uzroci:

1. Prehlada

Postoji razlog zašto se zima naziva 'sezona prehlade'. Postoji više od 200 virusa koji uzrokuju prehladu, no najčešće su krivci rinovirusi, koji uspevaju na hladnijim temperaturama. Drugi razlog zašto ljudi zimi češće pate od prehlade jest to što više vremena provode u zatvorenom prostoru, izlažući se grupama ljudi - i njihovim bakterijama.

2. Gripa

Gripu uzrokuje virus, a razlikuje se od prehlade po tome što uzrokuje groznicu, zimicu i bolove u telu uz začepljen nos, kašalj i grlobolju koji karakterišu prehladu. Neki ljudi imaju mnogo veći rizik od razvoja ozbiljnih komplikacija zbog gripe.

Sezona gripe počinje u oktobru, a najgora je na vrhuncu zime. Iako se brojke razlikuju iz godine u godinu, vakcina protiv gripe pre zime može smanjiti šanse za dobivanje gripe za 40% do 60%.

3. Grlobolja

Obično uzrokovane virusima, grlobolje su simptomi prehlade i gripe, iako mogu biti uzrokovane alergijama ili udisanjem suvog zimskog zraka otvorenih usta tokom spavanja.

4. Streptokokna upala grla

Oko 10% grlobolje uzrokovano je virusnom infekcijom, a u oko 30 posto slučajeva uzročnici su bakterije. Najčešća bakterija je beta-hemolitički streptokok grupe A. Budući da je vrlo zarazna, streptokokna upala grla cirkulira zimi kada je vjerojatnije da se ljudi okupljaju u manjem zatvorenom prostoru.

Za razliku od konvencionalne upale grla, neliječena streptokokna upala grla može imati ozbiljne posljedice, što dovodi do upale bubrega ili reumatske groznice.

5. Upala pluća

Upala pluća je obično uzrokovana virusima ili bakterijama u zraku. Kao i mnoge zimske tegobe, prenosi se u zatvorenim prostorima u kojima ima puno ljudi u neposrednoj blizini jedni drugih.

Upala pluća je vodeći uzrok smrti, uglavnom zato što često ostaje neotkrivena jer se njeni simptomi razlikuju i oponašaju simptome drugih bolesti, poput gripe. Ljudi su posebno osetljivi na upalu pluća kada pate od prehlade ili gripe jer im je imunu sistem već ugrožen..

6. Astma

Ljudima s astmom hladan i suv zimski zrak pogoršava simptome, naročito tokom vežbanja vani. Suv zrak iritira dišne ​​putove uzrokujući piskanje i otežano disanje. Prehlada i gripa takođe izazivaju astmu, kao i alergeni u zatvorenom prostoru poput prašine i plijesni.

7. Norovirus

Norovirus je iznimno zarazan želučani poremećaj čiji simptomi uključuju mučninu, povraćanje i proliv. Poput drugih bolesti koje se lako šire s osobe na osobu kontaktom, norovirus uspeva zimi kada je veća verovatnoća da će ljudi provesti puno vremena u zatvorenom prostoru među drugim ljudima.

8. Srčani udari

Srčani udari su češći zimi, možda zato što hladno vreme povećava krvni pritisak i opterećujući srce.

Krvni pritisak obično raste s naporom, a tokom zimskih hladnoća krvne žile su već sužene, povećavajući opasnost od srčanog udara. Čišćenje snega i slične aktivnosti zimi su posebno rizične za ljude koji već imaju srčane bolesti ili koji većinu vremena provode sedeći.

9. Bol potaknuta artritisom

Mnogi ljudi s artritisom doživljavaju značajno jače bolove u zglobovima tokom zimskih meseci, ali razlog nije sasvim jasan. Neka su istraživanja pokazala da bi razlog tome mogla biti promena barometarskog pritiska, dok druga ukazuju na kombinaciju vlage i hladnoće, a bol i ukočenost se povećavaju u hladnim vlažnim danima.

Druga teorija sugeriše da suv zrak zimi otežava zadržavanje hidratacije - a pravilna hidratacija bitna je za zdravlje zglobova.

9. Debljanje

Blagdansko uživanje u hrani i smanjena aktivnost uvelike doprinose povećanju telesne težine zimi, ali stres, depresija i promene navika spavanja takođe mogu odigrati značajnu ulogu u tome.

Samo su praznici odgovorni za prosečno povećanje telesne težine od 1 do 3 kilograma, a stres u vrem praznika može povećati preterano uživanje u kaloričnoj hrani.

10. Bronhitis

Bronhitis je upala bronhi koja uzrokuje preteranu proizvodnju sluzi. Bronhitis je zimska bolest jer ga obično uzrokuje prehlada ili gripa, sa simptomima sličnim gripi, ali koji se razlikuju po piskanju, otežanom disanju i kašlju, koji se mogu nastaviti nedeljama nakon oporavaka od drugih simptoma.

11. Bronhiolitis

Najčešće kod dojenčadi i dece, bronhiolitis se razlikuje od bronhitisa po tome što zahvaća najmanje dišne ​​putove u plućima, nazvane bronhiole, iako su simptomi slični, naročito otežano disanje.

Bronhiolitis obično uzrokuje respiratorni sincicijski virus (RSV), koji poput virusa prehlade i gripe, lakše cirkuliše zimi. Bronhiolitis može biti opasan za malu decu, a novorođenčad je najranjivija zbog nerazvijenih pluća i imunog sistema.

12. Suva koža

Zimska smanjena vlažnost zraka može kožu učiniti suhom i potaknuti svrbež, a dugi, vrući tuševi koji ublažavaju osećaj hladnoće samo pogoršavaju probleme sa suvom kožom. Iako suva koža nije veliki problem, može dovesti do bolnog pucanja ili do dermatitisa, ekcema ili infekcije.

13. Upala sinusa

Osobe koje pate od prehlade, sezonskih alergija ili oslabljenog imunog sistema najbolji su kandidati za upalu sinusa. Sinusi se inficiraju kada se u njima nakuplja tekućina, potičući razvoj virusa ili bakterija. Ove infekcije mogu uzrokovati glavobolju, začepljenost ili curenje iz nosa, kapanje iz nosa, kašalj i loš zadah.

14. Herpes na usnama

Zima pouzdano pruža uslove za afte uzrokovane virusom herpes simpleksa. Jako je zarazan i najverovatnije će se pojaviti kad su ljudi pod stresom ili se osećaju slabo i umorno te im je ugrožen imunitet.

15. Ozebline

Ozebline su ozljede uzrokovane izloženošću vrlo niskim temperaturama. Ozebline dovode do gubitka boje i osjećaja na izloženim dijelovima tijela, obično ekstremitetima poput prstiju na rukama i na nogama te na licu - čak i očima. Može uzrokovati ozbiljne ozljede i, u ekstremnim slučajevima, zahtijevati amputaciju ozlijeđenog dijela tijela.

16. Hipotermija

Dugotrajno izlaganje niskim temperaturama može uzrokovati hipotermiju - kad telo troši toplinu brže nego što je u stanju proizvesti. Čak i blago niske temperature mogu uzrokovati hipotermiju ako je osoba mokra i hladna.

S padom telesne temperature dolazi do negativnog uticaja na mozak, što dovodi do osećaja zbunjenosti i smanjene sposobnosti funkcionisanja.

17. Alergije

Unutarnji alergeni, poput grinja, plijesni i dlake kućnih ljubimaca, prisutni su tokom cijele godine, ali većina ljudi zimi provodi više vremena u zatvorenom prostoru, pa su onda i osetljiviji na ove alergene.

Alergije su česte poput prehlade, no iako će prehlada proći za nekoliko dana do dve nedelje, simptomi alergije nastavit će se s kontinuiranim izlaganjem alergenima.

18. Migrene

Ljudi koji pate od migrene često doživljavaju skokove u simptomima sa sezonskim promjenama. Zimi, migrenske glavobolje mogu biti izazvane promenom pritiska, dehidracijom (uzrokovanom hladnim, suvim zrakom) ili promenama temperature.

19. Zimska depresija

Neki ljudi doživljavaju razdoblja mračnijeg raspoloženja i nedostatka energije zimi dok su dani hladnih i kraći nego inače. Većini ljudi mrak nema veliki uticaj na svakodnevnu sreću, ali kod nekih potiče ozbiljne mentalne probleme.

20. Sezonski afektivni poremećaj

Za one koji pate od sezonskog afektivnog poremećaja, depresija se ponavlja s početkom svake zime i prožima im živote. Za neke može biti iscrpljujuća, utjecati na rad i društvene interakcije, piše MSN. Primarni uzrok SAD-a je smanjena količina prirodne svjetlosti kojoj su ljudi izloženi u zimskim mjesecima.

Niži nivo sunčeve svetlosti može uzrokovati promene u količini serotonina, hemikalije koju telo proizvodi, i hormona melatonina - oba povezana s raspoloženjem. Promene u količinama obe hemikalije mogu ometati prirodne cikluse spavanja/buđenja.

21. Hladni dlanovi i stopala

Hladni dlanovi i stopala česti su po hladnijem vremenu i obično su povezane s Reynaudovim sindromom, bolešću uzrokovanom sužavanjem manjih arterija u hladnim mesecima, iako se ne razumije zašto se to suženje kod nekih ljudi pojavljuje, a kod drugih ne. Ne smatra se ozbiljnim zdravstvenim problemom, ali ipak utiče na kvalitetu života onih koji pate od tog stanja.

22. Upala uha

Upala uha uzrokovana je nakupljanjem tekućine u srednjem uhu, obično kada su ušne Eustahijeve cijevi natečene i začepljene. Infekcije uha, koje se češće javljaju u hladnijim mjesecima, same po sebi nisu zarazne, ali mogu biti uzrokovane prehladom, alergijama i izloženošću dimu.

23. Konjunktivitis

Konjunktivitis je jedno od najčešćih zimskih zdravstvenih stanja, takođe je jedno od najzaraznijih ako je uzrokovano virusom ili bakterijom, manje ako je uzrokovano alergijama ili drugim nadražajima.

Simptomi uključuju svrbež, suzenje, stvaranje kora na kapcima i crvenilo na beloočnicama.

(Espreso/ 24sata)