SRPSKA DOKTORKA POSLALA NAJJAČU MOGUĆU PORUKU ANTIVAKSERIMA: Da li će se oni posle ovoga DOZVATI PAMETI?

Srbija i ceo svet su već više od godinu i po u kandžama korone, koja je u relativno kratkom periodu stigla do svake tačke na planeti. Gde ima ljudi, tu je i virus. Iako se decenijama unazad ne pamti da je neka pandemija trajala toliko dugo, korona nas je razuverila da se ovako nešto može desiti i u stvarnosti, a ne samo na filmskom platnu.

Dok se jedni vakcinišu, drugi kontriraju, a treći čekaju da se sve reši samo od sebe, a to je realno nemoguće.

Virusolog prof. dr Tanja Jovanović, profesorka na Medicinskom fakultetu u Beogradu i članica Kriznog štaba, za „Blic“ kaže da u pandemiji, kao i u ratu, uvek pobeđuje onaj koji ima mudriju strategiju i odbranu kojom savlađuje neprijatelja. U pandemiji se vodi rat između virusa i čoveka, kaže profesorka, a virus je pokazao svoju savršenu inteligenciju kojom je napao čoveka, adaptirao se na njegov organizam.

- Ta strategija je omogućila virusu opstanak i dugotrajnu cirkulaciju u populaciji. S druge strane, čovek je našao idealno oružje kojim se suprotstavlja virusnoj infekciji. Jer, naše odbrambene snage u vidu antitela i ćelija imunskog sistema, mogu uspešno da spreče uspostavljanje infekcije. Vakcinacija je pravo oružje protiv virusa, jer na veštački način aktivira naš odbrambeni štit i sprečana virusu da živi zajedno sa nama. Zbog našeg oklevanja, neznanja i nerazumevanja značaja imunizacije, virus je iskoristio svoju šansu da se menja, mutira, kontinuirano nas inficira. Tako se rat sa virusom nastavlja uz velike gubitke, gubitke ljudskih života, dugotrajne posledice kovida 19 koje zahtevaju dugotrajno lečenje, velike posledice po mentalno zdravlje stanovništva...... Pandemija još uvek utiče na sve sfere našeg života- ističe profesorka Jovanović.

Bez masovne vakcinacije ćemo još godinama biti u pandemiji

Kako dalje objašnjava, oko polovine naših građana nije pokazalo odgovornost prema sebi, svojoj porodici i celom društvu. Nisu se vakcinisali iz razloga koji samo oni znaju, jer ne postoji ni jedan jedini stručni i naučni razlog za protivljenje vakcinaciji.

- Njih posmatram kao izdajnike civilizacije. Bez vakcinacije, niko neće moći da zaustavi i eliminiše virus. Bez masovne vakcinacije ćemo se još godinama biti u pandemiji. Ako su vakcine još vrlo efikasne na nove varijante virusa, pitanje daljeg toga epidemije i dalje zavisi od nas i naše odgovornosti. Ako u kratkom vremenu uspemo da povećamo obuhvat vakcinacije i postignemo kolektivni imunitet, pobedićemo virus. U protivnom, virus će opstati sve dok ne inficira gotovo sve osetljive nevakcinisane osobe. Znači, ishod pandemije zavisi od nas. Mi smo već propustili šansu da ga pobedimo za kraći vremenski period. Ne propustimo sad priliku koju nam je obezbedila nauka da vakcinacijom zadamo virusu poslednji udarac i nastavimo normalno da živimo - objašnjava profesorka Jovanović.

Virus uspešno manipuliše ljudskim organizmom

Zajedno sa pandemijom, upoznavali smo novi koronavirus i infekciju koju izaziva, kaže profesorka Jovanović i dodaje da je sa aspekta virusologa bilo interesantno proučavati kako virus uspešno manipuliše sa ljudskim organizmom, pa od jednog prevashodno respiratornog virusa uspeva da kod nekih pacijenata izazove sistemsko oboljenje, oboljenje različitih organa.

- Bilo je interesantno proučavati kako virus re-programira imunski sistem tokom infekcije da radi protiv svog organizma, da oštećuje vitalne organe koje mogu da dovedu i do smrti organizma. Ali sa ovom vremenskom distancom od godinu i po dana, mogu da kažem da se ovaj virus ipak ne razlikuje mnogo od ostalih virusa, kako po strategiji uspostavljanja infekcije tako i karakteristikama odbrane ljudskog organizma. Virusologija je dala značajan doprinos tokom pandemije u rasvetljavanju ovih fenomena. Virus je brzo identifikovan, vrlo brzo je pročitan virusni genom, što je omogućilo da se naprave specifični i visoko osetljivi testovi da laboratorijsku dijagnozu oboljenja. Virusologija je omogućila i praćenje varijabilnosti virusa tokom pandemije, što je bilo od značaja za uspostavljanje protiv epidemijskih mera u kontroli pandemije - dodaje profesorka Jovanović.

Takođe, promenljivost virusa praćena je kroz vreme, prve mutacije koje je virus pretrpeo kada je iz Azije došao u Evropu desile su se baš zbog razlike u ljudskim genima između azijata i evropljana, a koji određuju uspešan ulazak virusa u organizam, objašnjava naša sagovornica.

- Tako je povećana mogućnost virusa da uspešnije uđe u ćeliju, da se uspešnije razmnožava i izlučuje putem sekreta u znatno većoj količini. I dok je na početku infekcije jedna inficirana osoba mogla da inficira između 2-3 zdrave osobe, došli smo do varijante virusa koji se mnogo uspešnije prenosi, pa jedna inficirana osoba može da inficira sedam do osam zdravih osoba. Tako smo sa vrlo infektivnim virusom ušli u četvrti talas pandemije. Plaši me da će cirkulacija virusa da se nastavi i da će se virus toliko promeniti, da ni vakcinisane osobe neće biti zaštićene. Tako ćemo ući u zatvoreni krug sa virusom, u jednu maratonsku trku sa njim, što će zahtevati sezonsku vakcinaciju protiv SARS-CoV-2. Ovi moji strahovi se neće ostvariti ako se dozovemo pameti i vakcinišemo se - poručuje profesorka Tanja Jovanović.

(Espreso / Blic)