DANIJELA JE PREŽIVELA HOROR KAD JE IMALA SAMO 14 GODINA: Počelo je DEČJOM igrom, a pretvorilo se u ČIST PAKAO!

Daniela Armitaž, koja sada ima 25 godina, odrekla se anonimnosti kako bi upozorila druge na ono što joj se dogodilo kada je imala samo 14 godina. Ono što je počelo dečijom igrom na internetu, završilo se nasilnim seksualnim napadom.

Njena priča je deo rastućeg problema. Broj prijavljenih slučajeva predatora koji zlostavljaju decu nakon što ih pronađu na društvenim mrežama porastao je 78% za samo četiri godine u Velikoj Britaniji.

Novi podaci potiču iz istraživanja britanske dobrotvorne organizacije za decu Nacionalno udruženje za prevenciju nasilja nad decom (NSPCC) koja tvrdi da vladini planovi za regulisanje društvenih medija "znatno zaostaju" kada je u pitanju zaštita dece od zloupotrebe na mreži koja se može sprečiti.

Za Danijelu, njena noćna mora počela je igrajući interaktivnu igru u virtuelnom svetu. Ovde je upoznala drugog igrača, Džona Grejema Edvardsa, koji je tvrdio da ima 16 godina, a zapravo je imao 49, prenosi Skaj Njuz.

Koristio je privatnu sobu za ćaskanje u igri da lovi mlade devojke poput Danijele, a pošto je i sam imao decu, znao je o kakvim su stvarima govorili mladi tinejdžeri.

- Bilo mu je poznato kako tinejdžeri, deca i mladi ljudi tog uzrasta govore. Tako da je to u određenoj meri delovalo normalno. I razgovarao je sa mnom o tome kako mi je prošao dan, o opštim stvarima - rekla je Danijela.

U početku su, prema njenim rečima, razgovori bili sasvim drugarski.

- Tek kada smo se dobro upoznali počeo je da flertuje - kaže Danijela.

Na kraju su se dogovorili da se sastanu. Tada je Edvards oteo Danijelu i odveo je u šumu svojim kolima.

- Zaledila sam se kada sam videla ko je ta osoba i koliko ima godina. Odveo me je u šumu. Bio je vrlo napadan. Rekao mi je da skinem svu odeću. Bila sam prestravljena i nisam znala šta da radim. Nisam znala gde sam. Znala sam da sam prilično daleko od kuće. Nisam imala izbora nego da uradim ono što je rekao - rekla je Danijela.

Ona kaže da ju je fotografisao nagu u šumi. Edvards je koristio strah i nasilje da bi je seksualno zlostavljao.

Digitalna igra dovela je do užasa u stvarnom životu

Najgore od svega je to što Danijelina priča postaje sve češća.

Podaci dobijeni od 39 policijskih stanica u Engleskoj, Velsu, Severnoj Irskoj i Kanalskim ostrvima, putem zahteva za slobodnim informacijama, pokazuju da se broj seksualnih prestupa povezanih sa Internetom povećao za 78% u četiri godine, sa 5.458 u 2016. na preko 9.736 za nepunih godinu dana.

Podaci slede iz statistike o negovanju koja je pokazala slične trendove prošlog meseca - međutim, ove brojke se odnose na sve seksualne delikte nad decom koje je policija označila sajber zastavicom.

To može biti silovanje ili seksualni napad do koga je došlo posredstvom interneta.

Ministarstvo unutrašnjih poslova predstavilo je sistem označavanja 2015/16 kao način da se prati kako svet na mreži olakšava zločine.

NSPCC želi da ojača vladin nacrt zakona o bezbednosti na mreži.

Dobrotvorna organizacija kaže da zakonodavstvo mora nametnuti dužnost tehnološkim firmama da se uhvate u koštac sa rizicima na različitim platformama, uključujući i način na koji pedofili pronalaze decu na društvenim mrežama, posle čega prelaze na šifrovane poruke i sajtove za strimovanje uživo.

Ni u Srbiji situacija nije dobra

Prema podacima Unicef-a, svaki treći učenik tokom poslednjih godinu dana, doživeo je neko uznemirujuće iskustvo na internetu, a broj dece koja su često doživljavala uznemirujuća iskustva najveći je u uzrasnoj grupi 13-14 godina.

U takvim situacijama, skoro četvrtina učenika nije razgovarala ni sa kim o svom problemu, ignorisala je problem misleći da će nestati sam od sebe, ili je pak zatvorila prozor ili aplikaciju, a skoro trećina blokirala je osobu koja je uznemirava.

Još jedan deo problema je i taj što deca najčešće ne razgovaraju o problemu sa porodicom, već sa drugarima, koji ne mogu da ih posavetuju, čak 45 odsto. Sa roditeljem ili starateljem je razgovarao 31 odsto dece.

Rizično ponašanje na internetu odlikuje 13% do 51%, učenika, u zavisnosti od vrste ponašanja. Deca najčešće greše u deljenju ličnih podataka, „prijateljstvima” na društvenim mrežama (najpre preko interneta a kasnije i uživo) sa nepoznatim osobama.

Podaci različitih istraživanja pokazuju da su devojke i žene disproporcionalno pogođene digitalnim nasiljem i da zbog toga trpe ozbiljne posledice.

Rezultati onlajn istraživanja Centra za edukaciju i savetovanje "Katalista" i Alternativnog centra za devojke Kruševac pokazuju da čak 38 odsto devojaka prepoznaje da je u nekom trenutku u životu doživelo nasilje na internetu.

- Oko 14 odsto devojaka je izjavilo da su doživele da od njih neko traži da pošalju svoje intimne fotografije ili snimke, a 13 odsto njih da je primilo neželjene i uvredljive fotografije ili poruke sa seksualnom sadržinom - napominju autorke istraživanja.

(Espreso/Telegraf)