POLITIČARI NE SMEJU NI DA PISNU O TOME: Moćni LOBI vuče SVE KONCE dok ONI ĆUTE!

Za sada reaguju samo aktivisti, a političari ne žele da se zameraju poljoprivrednom lobiju.

Pokrajina Mursija na španskoj obali Mediterana ubraja se u najsušnija područja na Pirinejskom poluostrvu. Taj region između Valensije i Andaluzije živi od turizma i poljoprivrede. Ali, deo španskog agrara krši sve ekološke propise, ugrožava životnu sredinu, kao i turizam – i to ne samo u tom regionu.

Uprkos predelima koji podsećaju na pustinju, u Mursiji uspevaju mnoge vrste voća i povrća, a na ogromnim farmama se uzgajaju svinje. To, naravno, traži puno vode. Osim toga, mnogi su dugo ignorisali činjenicu da tlo i podzemne vode sadrže znatno više nitrata nego što je to u Evropskoj uniji dozvoljeno. To je problem i u drugim delovima Španije.

„Koristi se previše veštačkog đubriva“, žali se Rafael Alvarez, agronom iz Madrida. Osim toga, dodaje, ni kanalizacija, kao ni sistem za otpadne vode ne funkcionišu baš najbolje. Evropska unija zbog toga stalno opominje Španiju, a i aktivisti „Grinpisa“ upozoravaju na negativne efekte naglog razvoja stočarstva.

Kada je pre nekoliko nedelja na površinu jezera Mar Menor u Mursiji isplivalo mnoštvo mrtvih riba, bilo je jasno da su španske vlasti predugo zanemarivale problem. Mnogi u Mursiji, kao i u drugim delovima zemlje, bez dozvole sade voće i povrće ili uzgajaju stoku. Aktivisti procenjuju da se samo oko jezera Mar Menora ilegalno navodnjava između 8.500 i 10.000 hektara zemlje.

Nisu samo seljaci krivi

Rafael Alvarez već godinama pokušava da uveri Špance da ne mogu tek tako da navodnjavaju ili da đubre zemljište, već da to mora da budu kontrolisano. A ni voda nije neograničeni prirodni resurs. Ipak, Alvarez smatra da nisu samo seljaci krivi. Prema mišljenju ljudi iz ekoloških organizacija, u slučaju Mursije problem je i u razvoju turizma. Naime, pre 20 godina počelo je intenzivno da se zida na 22 kilometra dugom i uskom delu koji deli lagunu jezera Mar Menor od Sredozemnog mora. Tu su nikli apartmani, tereni za golf i hoteli i tako od nekadašnjeg biotopa nije ostalo ništa osim smrdljive vode u kojoj uspevaju samo još alge.

Vlada pokrajine Mursija, koju mnogi smatraju korumpiranom, zatražila je od španske vlade da to jezero proglasi za „zonu katastrofe“, kako bi se poreskim novcem popravilo ono što su uništili privatnici. Savezna ministarka za regionalnu politiku Izabel Rodrigez to je odbila, ali je zato ministarka za zaštitu životne sredine Tereza Ribera obećala Mursiji 317 miliona evra kako bi se očistilo jezero Mar Menor i smanjila šteta za turizam.

Za to vreme, španski ministar poljoprivrede Luiz Planas ćuti. Niko ne želi da se zamera moćnom lobiju poljoprivrednika.

Subvencije EU koje niko ne kontroliše

Natalija Belostas, direktorka državnog agrarnog instituta INTIA iz Pamplone, smatra da je svima jasno da „moramo da smanjimo potrošnju mesa“. Ona se zalaže za raznolikiju poljoprivredu, s manjim seoskim imanjima: „Ne može da bude dobro ako smo, recimo u mom regionu Navari, nekada imali 1.000 proizvođača mleka, a sada ih je sto.“ Belostas je uverena da je neophodno da cene kvalitetnih proizvoda budu veće kako bi se sprečila industrijalizacija poljoprivrede.

Drugi pak veruju da su potrebne bolje nacionalne i evropske kontrole. „Ovde većina reaguje tek kada ih pritisnu iz Brisela“, kaže Hoze Portas, stočar iz Galicije.

Čak i obična domaćinstva vrlo sporo prihvataju da je nužno da za zalivanje koriste sakupljenu kišnicu, kao i da sakupljaju kompost. Sa druge strane, privatni bazen postao je gotovo standard. „A upravo je voda ono što nam nedostaje“, podseća Alvarez. On smatra da su zato potrebni nacionalni program i ulagači koji će investirati u promene u španskoj poljoprivredi.

Problem su i subvencije Evropske unije koje se često uludo troše – recimo za sadnju suncokreta koji se nakon toga prepušta propadanju. I to niko ne kontroliše.

Zato su ekološka udruženja u Mursiji pozvala na demonstracije 7. oktobra, nakon što su nedeljama organizovali proteste na samom jezeru Mar Menoru. „Svi su u stvari krivi“, kaže Alvarez“. „A u većini slučajeva to nije namerno, nego ljudi ne znaju kakve su posledice.“

(Espreso/B92)