MAJKA SRPSKE GLUMIE JE ČUVENA UMETNICA: Njen životni put je MNOGIMA inspiracija! (FOTO)

Balerina Sonja Vukićević spada u ljude kojima je bog dao talenat da u umetnosti kojom se bave zablistaju.

Njen put nije uvek bio posut ružama, ali je bogat iskustvima vrednim za deset života. Sonjina avantura počela je u rodnom Valjevu gde je njen otac, vojno lice, kratko službovao, ali se još kao beba preselila u Beograd.

– Detinjstvo sam provela u neprestanoj igri – priča balerina i koreograf. – Na plato u beogradskom Karađorđevom parku, pored današnje Narodne biblioteke, redovno je dolazio cirkus. Uživala sam gledajući akrobate, a posle kad sam porasla i roditelji me prvi put odveli u pozorište, ostala sam fascinirana scenom, muzikom i pokretom. Redovno sam išla u sva gradska pozorišta i pratila predstave.- priča Sonja za magazin Gloria.

Počeci nisu bili laki, ali je Sonja i sada u sedmoj deceniji jedan od najuspešnijih umetnika na ovim prostorima. Proslavljena balerina, uvek se rado seća početaka i svoje karijere, a ne krije ni sreću što sada živi mirnim životom, kao prava baka.

Sarađivala je sa mnogim umetnicima i vrhunskim koreografima, a u Rovinju, gde je išla u internacionalnu školu za igru, čak i tokom letnjeg odmora, upoznala je Hristininog oca, Branka Popovića.

Rođenje kćerke Hristine, danas poznate glumice, Sonja i Branko dočekali su s velikim oduševljenjem. Bilo je to u proleće 1982.

– O Hristini smo beskrajno brinuli, strepeli nad njom, obožavali je i podizali sledeći sopstvenu intuiciju. Volelo ju je celo naše društvo, a i ona je bila dobro dete. Vodili smo je čak i na žurke. Mnogo puta je spavala na gomili kaputa i svi su brinuli da li je s njom sve u redu. Sa Brankom i sa mnom je do pete godine proputovala Evropu. Osim što se bavio muzikom, Branko je završavao i stomatologiju. Hristina je imala tri godine kad je on dobio priliku da radi u Južnoafričkoj Republici kao lekar. Ponuđeni su mu uslovi koji se ne odbijaju. Otišla sam sa njim, ali sam odmah videla da ću se, ako ostanem, pretvoriti u domaćicu. Ništa mi nije davalo nadu da ću moći da se bavim svojim poslom, a bez njega ne mogu. Na tu žrtvu nisam bila spremna. Daljina je učinila da se naš brak spontano okonča. Ostali smo u divnim odnosima. On se posle ženio još dva puta i dobio decu, tako da Hristina po ocu ima sestru i tri brata sa kojima se redovno viđa. Viđam ih i ja. – rekla je Sonja u intervjuu za magazin Gloria.

Tokom karijere u Narodnom pozorištu, gde se bavila klasičnim baletom, Sonju je privlačila alternativna igra. Plesala je na svim podlogama, na betonu, u vodi, na pesku. Prvi značajan korak ka alternativnom baletu napravila je u predstavi Vere Kostić “Pomračenje”, da bi potom na poziv reditelja Paola Mađelija kao solista učestvovala u čuvenom sletu na stadionu JNA 1988.

Okružena sa četiri i po hiljade dečaka i isto toliko dovojčica, izdignuta na okruglom platou, upečatljivom, snažnom igrom sve je ostavila bez daha.

Formalno se penzionisala 1994. ali je nastavila da igra. Okrenula se i drugim projektima. Snimila je nekoliko filmova – “Vukovar, jedna priča” Bore Draškovića, “Tango je tužna misao koja se pleše” Puriše Đorđevića, “Lavirint” Miroslava Lekića.

Ostvarila je sjajnu saradnju sa pozorišnim rediteljima, poput Tomaža Pandura. Početkom devedestih učestvovala je u stvaranju kultnih predstava, kao što su “Medeja”, “Nižinski”, “Plava ptica”, “Mein Kampf”, a potom i kao kompletan autor “Procesa”, “Alchajmerove simfonije”, “Mraka letnje noći”, “Rodoljubaca”, “Magbeta”, “Karmine burane”…

Bonus video:

(Espreso)