MILOŠEVIĆ JE PRE 20 GODINA PREDVIĐAO SUDBINU CRNE GORE: I to dok mu se KUVALO HAPŠENJE!

List „Haaretz” iz Tel Aviva uradio je intervju sa Slobodanom Miloševićem 14. marta marta 2001. godine, pet meseci posle 5. oktobra i smene vlasti, a samo dve nedelje pre njegovog hapšenja.

U tom trenutku Srbija je deo zajednice sa Crnom Gorom u okviru Savezne Republike Jugoslavije, a Milošević njen bivši predsednik. Uprkos promenama u vrhu srpskih vlasti, Crna Gora je radila na nezavisnosti. Dve godine kasnije, 2003. godine postaju Državna zajednica Srbija i Crna Gora, da bi 2006. godine Crna Gora postala samostalna.

Intervju je davao dok je na snazi bila ucena SAD da bude uhapšen i izručen, što se i desilo dve nedelje kasnije.

U neformalnom delu intervjua, koji je vodio Dragan Bisenić, Milošević je rekao da nikada nije imao titoističke ambicije, iako je za njih bio optužen.

-Nikada mi ni na pamet nije palo da budem novi Tito! Čak ni onda kada su neki počeli da od Požarevca prave novi Kumrovec, prokomentarisao je.

Na pitanje da li je sam pisao svoje govore, pošto se svuda govorilo kako to radi njegova supruga, odgovorio je istog trena: „Apsolutno sam! Sve sam ih napisao za kuhinjskim stolom.”

Priznao je da nikada nije mislio o Velikoj Srbiji, već „prvo o očuvanju Jugoslavije, a zatim o rešenju koje će omogućiti i Srbima da odlučuju o svojoj sudbini, onoliko koliko i drugi narodi Jugoslavije, a na kraju o zaštiti same Srbije i SR Jugoslavije”. Onima koji su tvrdili da je Dubrovnik „srpski grad” rekao je da nema ništa od toga: „To pripada istoriji književnosti, a ne istoriji. Dubrovnik je hrvatski grad”.

“Instructions, instructions…”

Zatim je upitan o američkom izaslaniku Ričardu Holbruku, za koga je Milošević rekao da je najveći prevarant od ljudi iz sveta s kojima se sretao.

-Mi razgovaramo po celu noć, a onda on dođe ujutro sa sasvim suprotnim stvarima od onih o kojima smo se dogovorili. Pitam ga: “Šta je to sada”, a on će “instructions”. I tako stalno, “instructions, instructions…”. Pa, dobro, pitam ga: “Dokle instructions”? Ja pregovaram ovde sa ovlašćenjima, a ti mi stalno vičeš “instructions, instructions”! Dovedi nekog ko ima ovlašćenja! Ja sam mu rekao da on nema mu*a da donese nikakvu ključnu odluku, da prelomi, ispričao je Milošević.

Dodao je da za Dejton nije najzaslužniji Holbruk, već državni sekretar Voren Kristofer.

-Ja sam to jednom rekao u jednoj izjavi povodom godišnjice Dejtona. Nisam imao nikakvog razloga da nešto podilazim Kristoferu koji je star čovek i koji je odlazio sa funkcije. To mi Holbruk nikada nije zaboravio. Kada smo se dogovarali oko Verifikacione misije, rekao mi je “No requests more, no request.” A posle smo videli šta se dogodilo, ispričao je Milošević i dodao da je Republika Srpska bila Holbrukova zasluga.

-On je bio taj koji je kod Amerikanaca progurao ideju da prihvate Republiku Srpsku. Amerikanci nisu nipošto hteli ni da čuju za to ime, rekao je te 2001. godine Milošević.

O albanskom separatizmu i otcepljenju Crne Gore

Kada je reč o sagovornicima iz regiona, rekao je da je Tuđman držao svoju reč, dok je Izetbegović uvek koristio Amerikance kao izgovor za svoje odbijanje.

Na pitanje u kakvom se političkom trenutku nalazi Jugoslavija, Milošević je odgovorio:

-Ugrožen je teritorijalni integritet Jugoslavije. U ekspanziji su albanski separatizam i terorizam, jer su se snažno i brzo, posle oktobarskih događaja, preneli i na područje van Kosova. Aspiracije albanskih separatista i terorista se šire sa teritorije Kosova na druga područja južne Srbije i u ovim okolnostima gde im se omogućava da kupuju vreme, ja ne znam zaista, gde im je kraj. Bojim se da će i drugi separatisti dobiti svoje terorističko lice i zahtevati naročito autonomni status za višenacionalna područja Srbije ili čak za otcepljenje tih područja od Srbije. Crna Gora se može odvojiti od Srbije jer se na tome radi i van Jugoslavije i u Jugoslaviji, ali bojim se da će Crna Gora biti suočena i sa unutrašnjim separatističkim tenzijama i zahtevima za prekrajanjem njenog teritorijalnog prostora, govorio je tada Milošević.

Optimističan je bio u pogledu političke budućnosti Srbije i Jugoslavije pod uslovom da se politika u Srbiji i Jugoslaviji vodi u interesu nezavisnosti zemlje, njenog teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta.

Na pitanje da li je Kosovo zaštićeno ili izgubljeno za Srbiju, odgovorio je: “Kosovo je Srbija. Bilo i biće. Ali Kosovo je u ovom trenutku – uzurpacijom uloge UN od strane NATO-a – pod okupacijom. Onog trenutka kada se ta strana okupacija na bilo koji način okonča, san albanskih terorista biće okončan. Kosovo može biti izgubljeno samo ako se vodi politika koja ignoriše nacionalne interese i zatvaraju oči pred albanskim separatizmom i terorizmom. A zaštićeno je ako se vodi suprotna politika. Ona koju ja predstavljam”, zaključio je Milošević.

O ulozi velikih sila na Balkanu

Milošević je u tom intervjuu ocenio da su velike sile imale zajednički interes da destabilizuju Balkan, da bi ga ekonomski koristile i politički kontrolisale.

-U tom pogledu je nelogično što su se u toj priči zajedno našle sve velike zapadne zemlje. Destabilizacija Balkana je i destabilizacija Evrope. To mogu da nemaju u vidu neki političari u SAD, ali to ne mogu da nemaju u vidu u Evropi, zaključio je.

Intervju „Haaretzu”, ispostavilo se da je poslednji koji je Milošević dao pre hapšenja. Posle svega nekoliko dana, 1. aprila, Slobodan Milošević je uhapšen, a 28. juna isporučen Haškom tribunalu, gde će preminuti pet godina kasnije, 11. marta 2006, pre nego što je proces završen.

Intervju je bio objavljen pod naslovom „I was dictator”.

Bonus video:

(Espreso/24sedam.rs)