KIJATE I KAŠLJETE, A NIJE KORONA?! U 6 gradova u Srbiji najkritičnija situacija

Istovremeno sa porastom broja novozaraženih od virusa korona, sve više građana oseća tegobe zbog povećane koncentacije polena ambrozije koja je prešla značajno granične vrednosti i do 20. septembra ostaje u maksimumu što posebno ugrožava alergične osobe.

Pik cvetanja ove korovske biljke mogu da osete i zdravi ljudi, a najugroženiji su trenutno stanovnici Beograda, Čačka, Požarevca, Obrenovca, Vrbasa i Valjeva.

Kada stigne do maksimuma, kao sada, mnogi osećaju da gube kontranciju, umorni su, kijaju, svrbe ih oči, uši, kašlju...pojavljuju se simptomi koji vode u dilemu o čemu je zapravo reč. Osim toga, ove godine ni vreme ne ide na ruku osetljivim licima, pošto prema najavama meteorologa sve do 15.-20. septembra ne treba očekivati kišu koja donosi olakšanje jer spira polen, dok su dnevne temperature od 20 do 28 stepeni Celzijusa idealne za pogoršanje stanja.

Zbog toga, ne samo lekarima, već i drugim stručnjacima, građani se obraćaju za savet i pomoć, i među njima je i Agencija za zaštitu životne sredine. Pitanja se odnose na terapiju, da li da nastavljaju da je uzimaju, čime da je pojačaju, gde da otputuju, dok u ordinacijama pacijenti žele da se uvere da nije u pitanju korona virus i kada utvrde da nisu pozitivni na kovid, s olakšanjem prihvataju alergiju na ambroziju.

- Cela nedelja je bila u crvenoj zoni kada je ambrozija u pitanju. Granična vrednost je 30, a kretala se od 116 do 495. Temperature, koje su malo niže od 30 stepeni, joj izuzetno odgovaraju. Ova godina je ipak bila bolja za alergične osobe, jer su ekstremno visoke temperature usporile cvetanje. Zatomila je svoje fiziološke funkcije i cvetanje da se ne bi isušila, a onda nam je naglo naišao kišni period i to je isto pogodovalo. Beležili smo ranije u Beogradu 800 polenovih zrna po metru kubnom vazduha, a Vojvodina više od 1.000 međutim, ove godine se to kretalo to u okviru 400 do 500 polenovih zrna, u Beogradu 495, 1. septembra. Ali, to je za alergične osobe jako puno i ako nastavi ovakvo vreme, ispod 30 stepeni, sigurno će u narednih 10 do 15 dana biti prekogranične vrednosti – kaže za „Blic“ Mirjana Mitrović, rukovodilac u Agenciji za zaštitu životne sredine.

Osim ambrozije, u vazduhu su prisutni i drugi poleni, kao što su konoplja, štirevi, kopriva i trava, i njihova mešavina dodatno otežava situaciju. Iako oni nisu veliki alergeni, unakrsnim reakcijama sa ostalim zagađenjima iz vazduha, alergičnim osobama prave ogromne zdravstvene probleme kojih se teško mogu osloboditi bez terapija i mera zaštite.

Interesantno da je visoka koncentracija i na Zlatiboru koji je važio za zelenu oazu pogodnu za beg od vazduha zagađenog polenom.

- Na Zlatiboru imamo merenje i manje su vrednosti polena ambrozije, kao što su znatno manje u Sokobanji, ali ono što se pokazuje u poređenju sa prethodnim godinama je da se i tamo ovaj korov, na nadmorskim visinama ispod 500 metara, konstatuje. Znatno manje, ali ga ima. Ono čega se plašim je da bi neradom i neakcijama mogao da se širi dalje. Ali, jeste preporuka otići na planinu, na veću nadmorsku visinu, na 600, 700, 800 metara, jer je manje ima. Kada su bila kritična sva ostala merna mesta u Srbiji, recimo, Sokobanja prethodne nedelje nije imala prekogranične vrednosti. Moguće da su specifična strujanja tome doprinela, šta god, prosto je pogodnija destinacija – kaže Mirjana Mitrović.

Uz Sokobanju, na spisku gradova sa niskom koncetracijom polena ambrozije su Kragujevac, Vranje, Loznica, Kraljevo, Niš, Zrenjanin i Novi Pazar. U Agenciji kažu da je ima manje u južnim delovima Srbije.

-Prethodnih godina smo pričali da je žarište Vojvodina, međutim, Valjevo beleži veće vrednosti nego gradovi u Vojvodini, što znači da se ona invazivno raširila prema centralnoj Srbiji i da polako osvaja teritoriju. I Subotica ima manje vrednosti nego Beograd - kaže Mirjana Mitrović.

-Iz ličnog iskustva znam da moraju da budu još na terapiji, jedino, ako bude lokalnih pljuskova, to bi oborilo vrednosti. Čim ima više polenovih zrna počinjem da reagujem, ne moram da pogledam merenje. Znači da hipersenzibilne osobe reaguju i na male vrednosti i nije svejedno da li smo izloženi prekograničnm vrednostima deset ili dvadeset dana. Po ovome što sada vidim sigurno još dve nedelje treba biti na terapiji i uskladiti kretanje, menjati odeću, prati kosu, izbegavati boravak u prirodi – zaključuje.

Bonus video:

(Espreso/Blic)