HOROR, MAJKA JU JE DRŽALA ZAKLJUČANU NA TAVANU 25. GODINA: "Ležala je u svom IZMETU, oko nje je bio užas” (VIDEO)

Jedan od najužasnijih slučajeva prinudnog zatvaranja u istoriji čovečanstva još uvek izazvia nevericu i gađenje javnosti, iako je prošlo više od jednog veka nakon što se sve dogodilo.

Naime, žena po imenu Blanš Monijer bila je 25 godina zaključana na tavanu svoje majke, zbog toga što je, kako je navedeno, njen seksualni život osramotio porodicu.

Nesrećna žena bi, verovatno umrla u toj prostoriji bez prozora, što je, kako se smatra bio je plan njene majke, da nije bilo anonimne dojave.

Sve je počelo 1876. godine, kada je Blanš, poreklom iz Francuske, imala 25 godina. Ona je upoznala čoveka za koga je htela da se uda, ali on nije ispunio velika očekivanja njene majke.

Njena majka je bila udovica, pa se oslanjala na svoju prelepu ćerku i od nje zahtevala da pronađe bogatog muškarca, kako bi porodica i dalje živela na visokim standardima na koje su navikli.

Ipak, Blanšin izabranik je bio potpuna suprotnost idealima njene majke. Ali stariji muškarac, a sigurno ne i onaj koji je bio švorc, nije bio deo plana njene majke.

Nesrećna devojka je, kako se priča, jasno stavila do znanja svojoj majci da se neće udati za bilo koga od svojih odabranih udvarača i da će uvek izabrati ljubav umesto novca…

I onda je nestala.

Naime, madam Monijer i njen sin Marsel su zapravo zaključali nesrećnu ženu u sobu na spratu, zatvorili prozore i prikovali je za krevet.

Rekli su komšijama koje su čule njene vriske da je, navodno, poludela što je bilo dovoljno za njene proteste i jecanje da ne izazivaju sumnju.

Pretvarali su se da je umrla i jednostavno su nastavili sa svojim životima kao da ona nikada nije ni postojala.

Ali, ona je postojala i bila je samo nekoliko metara iznad njih, polako truleći do smrti u sobi na spratu koja je bila zakovana sa sa katancem.

Blanš je ostala prikovana za krevet u toj prostoriji sve do svoje pedesete godine.

Bila je primorana da vrši nuždu tamo gde je spavala, hranjena je samo otpatcima koje je sluga bacao na njen prljavi krevet i potpuno je ignorisala. Njena težina je opala na samo nešto više od 20 kilograma.

Kako je sve te godine provela u mraku, bez hrane, sama, u društvu isključivo pacova i insekata, Blanš je poludela i izgubila sposobnost da govori punim rečenicama.

Međutim, 23. maja 1901. godine, kancelarija glavnog tužiocan u Parizu primila je misteriozno pismo u kojem je navodno pisalo:

– Gospodine tužioče, imam čast da vas obavestim o izuzetno ozbiljnoj pojavi. Govorim o usedelici koja je zatvorena u kući madam Monijer, polugladna i koja živi na trulom leglu poslednjih 25 godina- jednom rečju, u svojoj prljavštini.

Policija je bila sumnjičava, budući da su Monsijeri važili zas uglednu aristokratsku porodicu, ali su ipak otišli da istraže o čemu se radi.

Kada su ušli, primetili su vrata sa katancem, otvorili ih i odmah ih je “zapljusnuo” smrad iz neprozračene zaključane sobe.

Jedan svedok je navodno rekao:

– Odmah smo dali nalog da otvorimo prozor. To je učinjeno s velikom mukom, jer su stare zavese tamne boje pale pod jakim pljuskom prašine. Da biste otvorili kapke, bilo je potrebno ukloniti njih sa desnih šarki – rekao je on i dodao:

– Čim je svetlost ušla u prostoriju, primetili smo pozadi kako leži na krevetu, glave i tela prekrivenog odbojnim prljavim ćebetom, ženu identifikovanu kao Blanš Monije. Nesrećna žena je ležala potpuno gola na pokvarenom slamnatom dušeku. Svuda oko nje formirana je neka vrsta kore napravljene od izmeta, fragmenata mesa, povrća, ribe i pokvarenog hleba.

Madam Monsijer i njen sin Marsel su uhapšeni, a Blanš, koja je bila blizu smrti i uplašena od sunčeve svetlosti nakon 25 godina u mraku, hitno je prebačena u bolnicu. Ona je umrla 1913. godine u psihijatrijskoj bolnici u Bloisu.

Njena mama je umrla u zatvoru 15 dana nakon što je uhapšena, a njen brat – advokat – uložio je žalbu na kaznu zatvora od 15 meseci i iskoristio rupe u zakonu da izbegne kaznu.

Bonus video:

(Espreso/Objektiv)