DA LI ĆE SRBIJU POGODITI KISELE KIŠE? Jesen je neizvesna, a na OVAJ grad u Srbiji su se već jednom sručile!

Kisela kiša je kiša ili bilo koja druga padavina zagađena sumpor dioksidom, azotnim oksidima i drugim hemijskim jedinjenjima. Dok je uobičajena pH vrednost kiše oko 5,5, pH vrednost kisele kiše je između 4 i 4,5, to znači da ona sadrži otprilike 40 puta više kiseline od običnih padavina. To može imati štetne efekte na biljke, vodene životinje i infrastrukturu.

Kisele kiše nastaju emisijama sumpor-dioksida i azot-oksida, koji reaguju s molekulima vode u atmosferi i stvaraju kiseline. Pokazalo se da kisela kiša ima štetne uticaje na šume, neslane vode i tlo, ubijajući insekte i vodene oblike života, uzrokujući ljuštenje boje, koroziju čeličnih konstrukcija kao što su mostovi, i oštećenja kamenih zgrada i statua, i ima uticaja na ljudsko zdravlje.

Kisele kiše direktno oštećuju korenje stabala ili dospevaju u lišće ili četine drveća, i oštećuju njihova tkiva. Procenjuje se da je 60% svih šuma oštećeno delovanjem kiselih kiša.

One mogu nastati usled ispuštanja velikih količina azotnih oksida,sumpor dioksida, kiselina i drugih jedinjenja koja u dodiru sa vodom postaju kiselina, a koje se ispuštaju u termoelektranama, azotarama, valjaonicama metala i drugim postrojenjima koja zagađuju životnu sredinu.

Brojna istraživanja su dokazala štetnost visokih dimnjaka koji ispuštajući dim visoko u atmosferu prenose problem sa jednog mesta na drugo, a nikako ga ne rešavaju. Te distance mogu biti veoma velike, a kao primer možemo navesti problem Norveške kojoj Velika Britanija zagađuje vazduh više nego ona sama .

Prilikom procesa sagorevanja nastaju sumpor-dioksid, azot-oksid i drugi gasovi koji pospešuju nastajanje kiselina. Takvi slobodni nemetalni oksidi u atmosferi oksidišu u dodiru sa vodenom parom i stvaraju sumpornu i azotnu kiselinu. Te materije se otopljene nalaze u vazduhu i zajedno sa padavinama dolaze do zemlje. Ovi gasovi nastaju pre svega pri sagorevanju fosilnih goriva. Pri svakom sagorevanju nastaje azot-oksid, kao spoj azota iz vazduha i kiseonika. Kod svakog procesa sagorevanja, pre svega se oslobađa azot-monoksid, koji kasnije u vazduhu oksidiše u štetni azot-oksid. Iz azot-dioksida se u reakciji sa vlagom stvara azotna kiselina koja je odgovorna za trećinu nastanka kisele kiše.

Sumpor-dioksid je daleko najštetnija supstanca u vazduhu. To je gas bez boje, ali jakog i neugodnog mirisa koji kod ljudi deluje na disajne organe. Kako je u zimskim mesecima koncentracija sumpor-dioksida u vazduhu visoka, on zajedno sa prašinom koja se nalazi u vazduhu čini smog. Sagorevanjem fosilnih goriva atmosfera se jako zagađuje sumpor-dioksidom. On se pretvara u sumpornu kiselinu i prilikom spajanja sa vodom čini kiselu kišu, koja je jedan od glavnih uzroka izumiranja šuma, prenosi Bolja Zemlja.

Mesto u Srbiji gde su padale kisele kiše od kiselina koje smo mi sami proizveli jeste Pančevo, jer ima nekoliko termoelektrana, i jedino ono može da "zadovolji uslove" za pravljenje kiselih kiša. One su bile malog domena i nisu bile previše štetne za biljni i životinjski svet. Postoji i zabeleženi slučajevi pada kiselih kiša u unutrašnjosti Srbije. Naime, te kiše su doneli vetrovi čak iz Srednje Evrope, najverovatnije iz Nemačke, gde su zbog prisutnosti raznih industrija zagađenja ogromna, i zato što se u tim, najčešće hemijskim industrijama za otpad nalaze sumporna i azotna kiselina, kao i ostale štetne kiseline.

Kako u Srbiji postoji veliki broj postrojenja koje ispuštaju štetna jedinjenja, a već postoji istorija pojave kiselih kiša u Srbiji, možemo reći da nam preti opasnost od ove pojave.

Mnoge zemlje pokušavaju da smanje emisiju sumpornih, azotnih, ugljenih oksida u atmosferu. Najčešće se primenjuju ugradnja automobilskih katalizatora i „čisto” spaljivanje fosilnih goriva. Poznato je da vozila sa ugrađenim katalizatorima ispuštaju u atmosferu i do 90% manje opasnih gasova od onih bez katalizatora. "Čisto" spaljivanje fosilnih goriva koriste elektroenergetski objekti u Švedskoj, a rezultat je smanjenje ispuštanja S (sumpora) u atmosferu za 80%.

Smanjenje emisije SO2 moguće je: korišćenjem uglja sa manjim udelom sumpora, pranjem uglja pre sagorevanja, korišćenjem različitih hemijskih sredstava, kao i korišćenjem prirodnog gasa umesto uglja.

Takođe, svaka osoba može pristupiti rešenju ovog problema pojedinačno. Smanjenjem korišćenja individualnog prevoza (automobila), ali i smanjenjem upotrebe električne energije koja se široko stvara sa fosilnim gorivima ili prelaskom na solarni plan.

Bonus video:

(Espreso/Srbija Danas)