POLICIJA SANJI OSTAVILA PORUKU NA VRATIMA: Kada je nazvala BROJ, imala je šta i da čuje, NEVEROVATNO

– Molimo gospođu Sanju Zdunić da se hitno javi policijskom službeniku VI.PP Zagreb…radi dogovora o preuzimanju stvari… – stajalo je u poruci, koja je ispisana hemijskom olovkom na papiriću presavijenom i zataknutom u dovratnik, a koju je prošle sedmice po povratku s posla uočila Zagrepčanka Sanja Zdunić.

Pritom joj nije odmah na pamet palo da je reč o 300 kuna (oko 40 evra) koje je još u maju zaboravila na bankomatu u novozagrebačkoj Sloboštini i za koje je uočila da ih nema tek sutradan na putovanju kroz Liku.

Iako gubitak novca nije prijavila nikom, zahvaljujući lancu poštenih ljudi – pronalazaču Robertu M. i policijskim službenicima pakračke i novozagrebačke policije, novac je vraćen vlasnici.

– Tog dana žurila sam da obavim poslove jer sam sutradan išla na put. U prolazu sam podigla 300 kuna i otišla po jagode ne primetivši da novac nisam uzela. Tek po dolasku u Liku sam videla da ga nema. Porodica je odmah počela da se šali na moj račun i pomirila sam se s gubitkom da bi evo, nakon tri meseca, na vratima našla poruku – napočinje priču Sanja

U trenutku je razmišljala “Kakve stvari?”

– Kao u nekom krimiću. Zvala sam članove porodice da vidim da li su svi dobro. Jedva sam dočekala jutro da nazovem broj na poruci. Otkucavalo je 6.59 sati i krenula sam da zovem. Ubrzo me osoba s centrale spojila sa policajcem iz poruke. Po načinu na koji mi je uzvratio pozdrav, odmah sam znala da je neka dobra vest – priča za Jutarnji list Sanja, koju je policajac potom upitao da li je izgubila neki novac.

Sanja nije mogla da veruje u to što čuje, pa mu je rekla da je izgubila pre nekoliko meseci na bankomatu 300 kuna ali da nikome nije prijavila.

– Rekao mi je na to: “E pa gospođo, mi smo vam te novce našli”. Jedan građanin ih je našao na bankomatu i dao policajcu u Pakracu jer je bio na putu do tamo. Taj novac bi mi i ranije vratili, kako je ispričao policajac, da je banka bila spremna na saradnju. Nakon ovoga, rečenica koju svako malo svi ponavljamo: “Kakav smo mi lopovski narod” nikako ne vredi za sve – priča Sanja.

Za policajca je kupila najveću bombonjeru, koju policajac nije hteo da uzme, već joj je rekao da je pokloni poštenom pronalazaču.

– Za njega imam drugu bombonjeru. I samo čekam susret da se nađemo na pet minuta i da mu i lično zahvalim – kaže Sanja.

Iz PU zagrebačke su rekli kako svakom zadatku pristupaju jednako i da ih “ne dele na velike i male”.

– Ponekad nešto što na prvu izgleda kao „mali zadatak“ rešiv u sekundi, često pokaže i svoje “drugo lice”, odnosno potrebu da se u njegovo rešavanje uloži značajno vreme. Međutim kada povratno, kao što je bilo i u ovom slučaju, ne izostane pozitivna reakcija građana, razlog je zbog kojeg sa smeškom, zadovoljni da smo nekome pomogli, nakon odrađene smene odlazimo kući. Mi ne delimo zadatke nikada na male i velike, nego se fokusiramo na njihovo rešavanje. Verujemo kako je sposobnost prepoznavanja potreba svih oko nas utkana u smisao delovanja svakog policijskog službenika ponaosob i na to smo, dozvolite nam, ponosni – poručili su iz zagrebačke policije.

(Espreso/ Jutarnji)