STRAŠNO STANJE SVETA MOGUĆE 2048. GODINE: Podela Evrope, opustošenje svetskih prestonica!

Zamislite da je sada 2048. godina i da ste vikend odlučili provesti u jednoj od velikih evropskih prestonica, bilo da je to Pariz ili London, Berlin, Beč. Kuda god dođete, muk, tišina, pustoš, očajne grupe građana tumaraju u senci nekad slavnih građevina. Napuštena su i danas popularna odmarališta jer je povećan nivo mora učinio svoje.

Ruralna područja otkrivaju donekle drugačiju sliku i na njima se nižu blistave tehnološki sofisticirane kuće osmišljene da zaštite ukućane od pustoši klimatskih promena i trajnih pandemija. Ovakva slika budućeg života za tridesetak godina opisana je u jednom od četiri scenarija ne tako daleke budućnosti do koga su došli istraživači sa 13 poznatih evropskih univerziteta, okupljenih oko projekta Evropske komisije IMAJINE, koji je sastavni deo programa Horajzon 2020.

Scenariji za 2048. godinu objavljeni prošle godine naišli su na velik odaziv, a britansko-irski istraživački dvojac Metju Finč i Mari Mahon ističu da su osmišljeni s namerom da “testiraju naš osećaj onoga što je važno kada se svet promeni. Oni pružaju pozornicu na kojoj se mogu izvesti novi načini razmišljanja kada je reč o političkim idejama. Pomažu nam u osmišljavanju "politika koje su široko prihvaćene i koje se mogu prilagoditi lokalnim potrebama”. – Ta se zamišljena budućnost možda nikada neće dogoditi, ali može nas sprečiti da tapkamo u mestu i pripremiti na sve šokove s kojima će se svet neizbežno susresti – navode Mari Mahon i Metju Finč uvjereni da je pandemija korone i naš odgovor na nju već preoblikovao društva, a razgovor o nejednakostima učinila još hitnijim. Neki od scenarija predstavljaju orgoman kulturološki slom širom Europe koja se ne može složiti oko osnovnih vrednosti. Scenario 1. 3D printer i “Tvrđava Evropa”

U prvom scenariju napredne tehnologije 3D printera i proizvodnje dovode do visokog prosperiteta u celoj Evropi. Automatizovano poslovanje proizvodi i distribuira robu na lokalnom nivou, gospodarstvo se razvilo u kružno gospodarstvo. Zbog povećanog blagostanja Evropska unija je porasla te uključuje Tursku, Ukrajinu i Belorusiju, što ponekad dovodi do novih tenzija na vanjskim granicama. Nakon Putinove ere Rusija je znatno oslabila. U tom scenariju prvi musliman, i to Šveđanin somalskog porekla, će biti izabran za predsednika Europske komisije 2035. godine. Iako je EU zbog migracija sve više i više kulturno raznolik, svejedno postaje izolovaniji i protekcionistički. Klimatske izbeglice redovno se zaustavljaju na granicama jer visok nivo automatizacije znači da su zemlje manje zavisne od niskokvalifikovanim radnicima. Pozivi na veću političku slobodu sve su glasniji. Ljudi u ovakvoj Europi osećaju snažnu odanost porodici nastojeći da osiguraju da im djeca krenu putem prestiža i prosperiteta u širem evropskom društvu.

Scenario 2: Život na selu i uz klimatske promene

Drugi scenario podrazumeva pustošenje velikih gradova u kojima se uglavnom zadržavaju siromašne grupe građana i doseljenici. Do 2048. urbana područja su getoizovana mesta u kojima skučeno žive radnici čiji životni uslovi najviše podsećaju na današnju svakodnevicu migranata u Singapuru ili socijalnih četvrti u Melburnu. Daljnje pandemije i klimatske promene raselile su mnoge ljude iz gradova i obalnih područja, a život na selu postaje sve popularniji. Borba protiv klimatskih promena globalni je prioritet i tehnologija čiste proizvodnje sledeće generacije brzo se širi. Ovde se nejednakost temelji na tome ko ima sredstva da se zaštiti od klimatskih promena. EU mora da plati visoke “reparacije za klimu” zemljama na globalnom jugu zbog istorijske nejednakosti u emisijama CO2. Te 2048. više neće biti kapitalizma, već će fokus biti na malim zajednicama te na umetnosti i kulturi, što se sve više diktira iz Azije. To ne znači da je život u 2048. godini uvek mračan. Svet se priprema za 39. ljetne olimpijske igre koje će se održati u Kuala Lumpuru u Maleziji, s tim što će osim sportista OI posećivati književnici, filozofi, ali i heroji nominiovani iz celog sveta zbog napora u borbi protiv klimatske krize. Evropljani, Amerikanci i Australijanci nadaju se osvajanju medalja, ali 2048. godine, kao i u većini drugih, zemlja za koju se očekuje da dominira jest Kina, svetski lider u borbi za preživljavanje klimatskih promjena.

Scenario 3: Digitalna nejednakost i internetsko državljanstvo

U trećem scenariju velika je nejednakost između onih koji imaju pristup naprednoj tehnologiji i onih koji su iz nje isključeni. Državljanstvo je postalo digitalni koncept: ljudi mogu da žive u Australiji, a da nikada nisu kročili na evropsko tlo i još uvijek su “mrežni” evropski građani. Moguće je privremeno pozajmiti svoja prava drugima, na primjer u pogledu zdravstvene zaštite ili čak međusobno razmenjivati prava. Većina se ekonomskih aktivnosti odvija na mreži, telekomunikacije su norma, a ne izuzetka. Verovatnije je da ćete raditi s ljudima iz Kine, Meksika ili Sjedinjenih Država nego s ljudima iz svoje zemlje. Nejednakost se definiše prema tome kome je dozvoljeno da radi i da se okuplja u virtuelnom prostoru, a ko ne. Oni koji imaju i nemaju u budućnosti nisu definisani mestom koje se danas naziva domom, već virtuelnim prostorom na kojem smeju da rade, igrati se i okupljati se. Napredna tehnologija privilegiranima omogućuje istraživanje, uživanje i zaradu od tih digitalnih okruženja, dok su oni manje srećni zaključani.

Scenario 4: Lažne vesti i podeljena Evropa

U poslednjem scenariju Europa je podeljena na nekoliko tabora, a lažne vesti nagrizle su poverenje u nauku i politiku. U nekim zemljama ljudi glasaju za političare koji zagovaraju teorije zavere. Teško je dogovoriti se o pouzdanim izvorima. Iako neke regije odražavaju “tradicionalne” i vjerske vrijednosti, na drugim se mjestima slave brakovi do pet osoba. Jedni štite reke i planine, dok u nekim regionima digitalni sistemi poput glasovnog asistenta Siri imaju svoja lična prava pa se na zlostavljanje Siri gleda kao na maltretiranje kućnog ljubimca. Opšta solidarnost između područja naglo je pala. Posetioci iz SAD-a, Kine ili Indije ocijenili bi Europsku uniju 2048. godine prilično zaostalom. Neke zajednice neguju napredni stav prema pravima životinja, poštuju osećaje neljudskih stvorenja i tretiraju ih kao jednake, dok su se druge vratile tradicionalnoj konzervativnoj baštini. Ta fragmentacija je pokrenula sve češće i ogorčenije kulturne ratove, sa sporovima oko pitanja poput roda i kulturnog identiteta.

– Scenariji koje smo stvorili testiraju naš osjećaj onoga što je važno kada se svet promeni. Oni pružaju pozornicu na kojoj se mogu izvesti novi načini razmišljanja kada je reč o političkim idejama. Pomažu nam u osmišljavanju politika koje su široko prihvaćene i koje se mogu prilagoditi lokalnim potrebama – kažu istraživači koji kroz projekt IMAJINE dokazuju da se nejednakosti u EU povećavaju, suprotno proglašenoj politici Europske unije o stvaranju teritorijalne kohezije.

Bonus video:

(Espreso/Večernji list)