OVO SU REZULTATI
BELGIJSKA STUDIJA: Da li Modernina vakcina štiti bolje od Fajzerove?
Koliko dobro deluje neka vakcina, može da se vidi po broju antitela koja se formiraju u organizmu
Jedna belgijska studija pokazala je da se u organizmu vakcinisanih Modernom nalazi mnogo više antitela nego kod onih koji su primili cepivo Bajontek/Fajzer. Ipak, sama antitela nisu garant zaštite.
Koliko dobro deluje neka vakcina, može da se vidi po broju antitela koja se formiraju u organizmu. Jedna belgijska studija došla je do rezultata da oni koji su vakcinisani Modernom imaju više nego duplo antitela od onih koji su primili cepivo Bajontek/Fajzer, piše nemački magazin „Fokus“ na svom internet-portalu. Rezultati studije, koju su uradili naučnici okupljeni oko Debore Stensels, objavljeni su u stručnom časopisu „JAMA“, prenosi Dojče vele.
Rezultati studije zaokupili su i pažnju eksperta za zdravstvo nemačke Socijaldemokratske partije (SPD), Karla Lauterbaha. On je na Tviteru objavio grafiku koja upoređuje zaštitu vakcina Moderna i Bajontek/Fajzer. „Ova studija jasno pokazuje da Moderna bolje štiti one koji ranije nisu bili inficirani ili koji su bili zaraženi korona-virusom, od vakcine firme Bajontek. To će se pokazati kod izbijanja infekcija“, napisao je Lauterbah na Tviteru.
List „Fokus“ napominje da su naučnici ispitivali nivo antitela kod oko 1.600 zaposlenih u belgijskim bolnicama – pre vakcinacije, nakon vakcinacije i nakon preležane zaraze. „Ustanovljeno je da se u organizmu nalazi jasno veći broj antitela kod osoba koje su vakcinisane Modernom, nego kod onih koji su primili Bajontek/Fajzer.“
Vakcina Moderne više dozirana
Za Bajontek/Fajzer i Modernu zajedničko je to što su obe mRNK-vakcine i bazirane su na istoj tehnologiji. „Ali, vakcine se razlikuju po dejstvu“, konstatuje se u tekstu „Fokusa“. Naučnici imaju dva moguća objašnjenja: da je vakcina Moderne više dozirana nego Bajontekova (100 mikrograma prema 30 mikrograma), a i razmak između prve i druge doze je kod Moderne bio duži (četiri sedmice prema tri).
U nedavnom intervjuu za DW, Kristof Vacl sa Lajbnicovog instituta pri Tehničkom univerzitetu Dortmund izjavio da antitela sama po sebi ne govore nužno o tome koliko je neko zaista zaštićen. „Lako može da se desi da neko ko gotovo uopšte nema antitela, dakle može da se zarazi, ima tako žestoku reakciju TCR da zaraza prođe gotovo bez posledica“, zaključuje Kristof Vacl.
Bonus video:
(Espreso/DW)