TOKOM PANDEMIJE ZBRISANE SU ČITAVE PORODICE: Medicinska sestra ima poruku za sve one koji ne žele da se vakcinišu

Goli brojevi nikada neće ispričati priču koja se već drugu godinu zaredom dešava na odeljenjima intenzivne nege, unutar zidova bolnica u kojima leže oboleli od Kovida. Priču o pandemiji tokom koje su zbrisane čitave porodice, najbolje mogu da pripovedaju oni za koji su o njima brinuli i koje korona već 18 meseci drži na kolenima.

"Pričam vam ovo u čast osoblja Hitne pomoći koje neumorno radi i gleda strašne ishode; u čast moje dve ćerke, koje se trenutno leče od Kovida i koje su, na sreću, u mnogo boljem stanju od druge dece koju sam videla u našoj bolnici; u čast svih mojih pacijenata koje sam izgubila u ovih nekoliko nedelja, koji mi kao teret leže na duši.

Nadam se da ćete me poslušati do kraja, da ćete podeliti moju priču i uzdržati se od negativnih komentara. Kontroverze su poslednje što želim. Jednostavno se nadam da ćete pružiti podršku, prestati da se borite i razmislite pre nego što dođete u bolnicu i zahtevate hitan prijem.

Pacijentima koje sam izgubila: mogu samo da se nadam da sam vam pružila malo utehe u poslednjim satima. Nadam se da ste mi verovali kada sam vas gledala u oči i govorila "imam vas, tu sam", kada sam prokleto dobro znala da je Kovid jači od svega što mogu da vam ponudim.

Svim muževima, suprugama i deci koje sam razdvajala na vratima Hitne pomoći dok se njihova voljena osoba spremala za prijem i slušala moje reči: "Žao mi je, pacijenti sa Kovidom ne mogu da imaju pratioca". I sad mi je žao što sam vam oduzela dragoceno vreme i poslednje zajedičke trenutke.

Mojim ćerkama: Žao mi je što ste me svaki dan gledale crveno, suzama okupano lice kada dođem kući i nemam snage da objašnjavam. Izvinite, jer ne zaslužujete da upoznate tamu. I sada, gledajući vas bolesne od ovog virusa, žao mi je što nisam uradila još više kako bih vas zaštitila.

Mom timu, mojoj drugoj porodici: Svi ste heroji. Svako od vas. Vi ste svetlost u mojoj tami i nastaviću da sijam svaki dan za vas, kao što vi to radite svaki dan za mene.

Zajednici u kojoj živim: Umesto da guglate i raspravljate o tome šta jeste, a šta nije, evo vam nekoliko događaja kojima je svedočila ova medicinska sestra, u vašoj Hitnoj pomoći, u vašem gradu. U proteklih 10 smena lično sam zbrinjavala minimum jednog kritičnog pacijenta sa Kovidom po smeni, svi su umrli. Od Kovida. Nevakcinisani. Mladi. Bez pridruženih bolesti. U našim bolničkim jedinicama, niti na intenzivnoj nezi nema slobodnih kreveta. Primam nove pacijente svakodnevno i brinem o njima satima/danima u našoj Hitnoj pomoći. Upoznajem ih u najmračnijim časovima, njih i njihove porodice, a kada mi jave da se oslobodio krevet za njih u bolnici, grlim ih za rastanak. Sledećeg dana prestajem da ih proveravam, jer moje srce ne može da podnese da još jednom čujem da neko od njih nije uspeo. Ovo je moja realnost. Što znači da je i vaša. Živiš sa mnom u Talahasiju, ovo je naša zajednica, nije Guglovo istraživanje, nisu iskrivljene činjenice. Mi, kao zajednica, smo u krizi.

Prestanite da se svađate oko toga šta je stvarno ili nije, oko toga da li da primite vakcinu ili ne. Prestanite da se svađate oko maski. Sa vama mogu da podelim samo svoje iskustvo, a u međuvremenu vrata naše Hitne pomoći ostaju otvorena i brinućemo o vama najbolje što možemo. Samo se nadam da ćemo izdržati.

Molim vas, budite ljubazni prema našem osoblju. Umorni smo. Kada vičete na nas i ponašate se kao da nismo ljudska bića, to me ljuti, jer je jedna od mojih uloga da štitim svoje radnike. Ako vas ne zbrinjavaju onom brzinom koju ste očekivali i vraćaju vas, budite sigurni da danas nećete umreti. Nažalost, to ne mogu da kažem i osobi koju sam zadržala. Radimo najbolje što možemo i vraćamo vas na osnovu vašeg stanja.

Osim toga, ne možemo da pustimo vaše voljene da ulaze i izlaze kroz vrata, tako štitimo i sebe i vas.

Mi nismo centar za testiranje na Kovid. Mi smo urgentni centar. Previše je pacijenata sa Kovidom, a ne zaboravimo i sve ostale koji dolaze sa hitnim slučajevima koji nisu povezani za Kovidom. Ljudi i dalje imaju srčane i moždane udare. Ljudi i dalje obolevaju od raka.

Već 18 godina sam medicinska sestra, većinom na intenzivnoj nezi i u Hitnoj pomoći i videla sam stvari koje nikome ne bih poželela.

Ovo je daleko najstrašnija stvar koju sam ikada iskusila. Držimo se i podržavajmo, da zajedno prođemo kroz ovo", poručuje Megan Donavej, pomoćnica glavne medicinske sestre u Urgentnom centru bolnice u Talahasiju, na Floridi.

(Espreso / Blic)