U VELIKOJ BRITANIJI RASTE PROCENAT UMRLIH: Ali ovo nije od korone...

Već šestu nedelju zaredom Velika Britanija beleži smrtnost veću od proseka, ali najveći udeo u tome nema kovid-19, nego druge bolesti zbog čega eksperti na koje se poziva Daily Telegraph upozoravaju da je više od godinu dana poremećaja u pružanju zdravstvenih usluga počelo dolaziti na naplatu.

U nedelji koja je završila s 13. avgustom, u Engleskoj i Walesu su, prema podacima Ureda za nacionalnu statistiku, evidentirana 10.372 smrtna slučaja, što je 1.270 slučajeva, odnosno 14 posto, više od 5-godišnjeg proseka. Od spomenutih 1.270 smrtnih slučajeva "viška" kovidu se može pripisati njih 544, dok ostatak ide pod ostale bolesti i uzroke.

Odvojeni podaci iz engleskog javnozdravstvenog sustava (PHE) sugerišu da je evidentiran značajan porast srčanih bolesti, dijabetesa i ciroze, a stručnjaci tvrde da stanja koja u proteklih godinu i nešto dana nisu bila adekvatno lečena - što zbog odgođenih ili otkazanih operacija, što zbog nedolazaka pacijenata na preglede da ne opterećuju zdravstveni sistem - počinju rezultirati smrtnim slučajevima.

Profesor Carl Heneghan, direktor Centra za medicinu baziranu na dokazima pri Sveučilištu u Oxfordu, izjavio je da bi britanske vlasti trebale biti zabrinute zbog dugotrajno povećane smrtnosti te da bi trebale pokrenuti istragu o uzrocima tako visokog mortaliteta kod ljudi koji nisu oboleli od kovida. - Mislim da sada gledamo posledice svih odgađanja i poremećaja u prevenciji, rekao je.

Ovako visok višak smrtnosti nije evidentiran od nedelje koja je završio s 19. februarom kada su registrovana 2.182 smrtna slučaja iznad 5-godišnjeg proseka (18,8 posto). Iako se deo viška smrtnosti u najnovijem razdoblju može pripisati i nedavnom porastu smrti od kovida, većina ih ipak nije povezana s koronavirusom.

Profesor emeritus Kevin McConway, stručnjak za primenjenu statistiku na Otvorenom univerzitetu kaže da je nemoguće sav višak smrtnosti pripisati kovidu.

- U zadnjoj nedelji za koji imamo podatke bilo je 1.270 smrtnih slučajeva više od proseka, a u istoj su ukupno od kovida umrle 544 osobe, što ostavlja gotovo 700 smrtnih slučajeva "viška" koje treba objasniti, izjavio je McConway i dodao da je u nekim prethodnim nedeljama deo viška moguće pripisati vrućinama kojih je bilo sredinom jula u delovima Britanije, ali upozorava da nakon toga više i nije bilo prevruće.

Statističarka iz PHE-a Clare Griffiths se na ove podatke osvrnula na društvenoj mreži.

- Kada cirkuliše virus gripe, vidi se veća smrtnost od kardiovaskularnih bolesti, možda je ista stvar i s kovidom, napisala je.

Novinska agencija PA kao i istraživanje King's Funda pokazali su i značajan porast broja smrtnih slučajeva u privatnim kućama i stanovima od početka pandemije. Dosad ih je evidentirano gotovo 67.000 i od travnja 2020. gotovo svakog tjedna ih ima više od petogodišnjeg prosjeka od 2015. do 2019. Prije pandemije, oko četvrtina svih smrtnih slučajeva događala se kod kuće, ali to je sada poraslo na jednu trećinu.

Od maja 2020. do istog meseca 2021. kod svoje kuće je umrlo čak 60 posto više ljudi obolelih od dijabetesa, Parkinsonove bolesti, demencije i Alzheimerove bolesti u odnosu na prosek od 2015. do 2019. godine. Smrtnost kod kuće obolelih od najčešćih karcinoma skočila je za više od 40 posto, dok je u bolnicama istovremeno pala za gotovo 30 posto, a u hospicijima za 22 posto.

Postoje teze da su mnogi od tih ljudi na vlastiti zahtev otišli kući iz bolnica ili domova za starije, ali kako navodi Telegraph, to ne objašnjava sav porast viška smrtnosti, a čak i da su doista svi ti pacijenti samo otišli kućama, i dalje postoji mogućnost da su umirali bez pristupa lekovima za ublažavanje bolova, negovateljima ili palijativnoj nezi.

(Espreso/ Jutarnji list)