SVI MISLE DA JE PLAVI PATLIDŽAN, ALI SE VARAJU: Neobičan plod se sve češće sadi u selima oko Topole (FOTO)

Paradajz je povrće koje je veoma rasprostranjeno kod nas i gaji se u skoro svakoj bašti. Najzastupljeniji je crveni paradajz koji u sebi sadrži likopen, crveni pigment. Međutim, pored klasičnog crvenog paradajza u pojedinim domaćinstvima Ćatića iz sela Masloševo kod Topole može se videti crni plod paradajza ali i žuti.

„Crni paradajz gajim već nekoliko godina, to je stara sorta paradajza koja se vrlo retko još po negde može naći. Kada se raseče i proba isti je kao i ovaj crveni paradajz, čak je možda i slađi. Ljudi se šale kad vide, pa kažu, to je plavi patlidzan samo zakržljao, ali nije, to je stara sorta paradajza koja se vrlo retko gaji“, kaže za RINU Slađana Ćatić iz Masloševa.

I dok mnogi negoduju i nerado se odlučuju da probaju ovako neobičan plod, Slađa je zadovoljna ovom sortom.

„Od sada ću samo njega da sadim , jer je fantastičnog ukusa. Malo je sitniji plod nego kod crvenog paradajza ali da je zalivan redovno možda bi bio krupniji, mi ne koristimo hemiju pa ga ja berem i jedem u bašti. Meso mu je crveno a pokožica crna dok ne sazri, a kad je zreo onda pocrveni ali zadrži na sklonitim mestima od sunca crnu boju“, objašnjava Slađa.

U selu Lipovac Radovanovići pored crvenog gaje i žuti paradajz. Stara sorta koja se nekada uzgajala sačuvana je na ovom imanju sve do danas.

„Žuti paradajz se kod nas redovno seje podjednako kao i crveni. Dekorativan je i jako je lep kada se pomeša u salati sa crvenim. On se razlikuje samo po boji od običnog crvenog paradajza, jer je ukus isti kao što ga ima paradajz, ukoliko se duže zadrži na suncu odnosno na biljci može biti za nijansu slađi. Otporan je na bolesti pa ga rado preporučujem za organsku proizvodnju“, rekla je Mirjana Radovanović iz sela Lipovac.

Inače u svetu je zastupljeno preko 400 različitih vrsta paradajza, od toga u Srbiji se proizvodi oko 50.

(Espreso / RINA)