Foto: Damir Dervišagić, Dragana Udovičić

niste znali

STOJA I BEKUTA SU MALOLETNE RODILE DECU: Njihova životna priča nije laka!

Okolina ih je osudila, nisu imale šta da jedu, a ovo je njihova životna priča!

Objavljeno: 19.08.2021. 17:49h

Stojanka Novaković Stoja i Ana Bekuta kao tinejdžerke postale su postale majke. Život ih nije mazio, a neke od njih su još kao tinedjžerke da se bore da zarade novac i da odgajaju decu, poput Stoje i Ane koje nisu bile punoletne kada su dobile sinove.

foto: Printscreen/ Instagram/ Stoja

Stoja je sa samo 17 godina dobila dete, a posle tri godine braka, njen muž se ubio, a ona je ostala sama sa sinom Milanom.

- Istog dana kada je moj muž sahranjen, njegova porodica je mene i dete od nepune tri godine izbacila na ulicu! Nisam stigla ni svoje stvari da ponesem, izašla sam bez ičega. Gledam ono maleno dete i ne znam kuda ću. Moji su mi još ranije, kada sam odlučila da se udam, rekli da se kod njih više ne vraćam. Celi taj dan, do kasno u noć, išla sam kroz selo i na sav glas vrištala i plakala! Mislila sam da taj period neću preživeti. Narednih nekoliko meseci sin i ja smo bili kod moje prijateljice, s njom sam delila poslednju šolju kafe i poslednji komad hleba. Naravno, morala sam da nastavim da pevam po kafanama da bi moje dete imalo šta da jede – prepričala je folk zvezda težak period iz rane mladosti – ispričala je u jednom intervjuu Stoja.

Bekutu su životne okolnosti naterale da rođenog sina Igora ostavi u domu za nezbrinutu decu, jer je trpela osude okoline zbog toga što je sa 17 godina rodila naslednika u vanbračnoj zajednici. Nedugo potom, ona je povratila svog naslednika, brinula se o njemu, a on danas nosi njeno prezime.

foto: RTV Pink printscreen

- Posle strašnih unutrašnjih lomova, smestili smo Igora u dom. Veliki komad mog srca tada je otkinut i ta rana nikad neće zaceliti. Smatrali su me glupačom zato što “to” nisam na vreme ubila. Ili sakrila i ostavila u nekoj udaljenoj bolnici. Svakog vikenda putovala sam da zagrlim Igora, koji bi mi se smešio u krevecu, nepogrešivo me prepoznajući. Do sledeće subote u životu su me držali njegov puderasti miris u nozdrvama i otisak njegovih majušnih usana na vratu. Agonija je trajala nekoliko meseci, a onda je glas srca i razuma tu ptičicu vratio u krilo – rekla je Ana svojevremeno.

Bonus video:

(Espreso/Alo)