ŽELJKO OBRADOVIĆ - GARANT USPEHA: Mnogi se i dalje pitaju da li je njegov povratak SAN ILI JAVA! Nikad NIKO KAO ON!

Neki navijači Partizana i dalje ne mogu da veruju svojim ušima da se trener sa najviše titula prvaka Evrope Željko Obradović vratio u klub u kome je i počeo svoju trenersku karijeru.

Čak su neki novinari na konferenciji na kojoj je i zvanično bio i predstavljen novi trener došli da bi se uverili da sve ovo nije bio samo neki san.

Nema sumnje Željko Obradović je jedno od najvećih imena evropske košarke i s toga i ne čudi dosada nezapamćena pomama za sezonskim kartama KK Partizan. Svi imaju želju da sebi obezbede mesto u Areni, a u nekoliko utakmica i Hali Aleksandar Nikolić (Pionir) kako bi mogli da uživaju u po mnogima istorijskoj sezoni Partizana.

Euforija je ogromna, naročito posle prelaznog roka koji i dalje traje jer su crno-beli dobro pazarili do sada. U ekipu su stigli: Kevin Panter, Zek Ledej, Aleksa Avramović, Rodion Kuruks, Alen Smailagić, Dalas Mur. Ali iz kluba stižu umirujući tonovi kako do sada niko nije titulu osvojio u avgustu mesecu.

A zašto uopšte govorimo o potencijalnim uspesima crno-belih ove sezone?

Pa jednostavno jer smo navikli da ih gledamo od strane Obradovića, na čijoj god klupi da je bio doneo je tom klubu veliki broj trofeja i skoro sve je uspeo da popne na sam krov Evrope (jedino sa Benetonom to nije uspeo da uradi).

Sve je naravno počelo sa Partizanom gde je osvojena istorijska Evroliga u sezoni gde su košarkaši crno-belih igrali kao domaćini u Fuenlabradi zbog situacije koja se tad odvijala u Jugoslaviji.

Partizan je tad na fajnal foru u Istanbulu prvo u polufinalu savladao italijanski Filips (sadašnji Armani), da bi u finalu što pretpostavljam svi znate Huventud trojkom u poslednjoj sekundi Aleksandara Saše Đorđevića.

Sem osvajanja Evrolige, Željko je sa crno-belima osvojio i prvenstvo Jugoslavije, kao i Kup i to sve u jednoj sezoni (1991/92).

Ono što je uskratio Huventudu u Istanbulu je došao da im vrati, tako da je njegova sledeća stanica bila upravo Badalona, gde je u sezoni 1993/94 i špansku ekipu predvodio do titule prvaka Evrope.

Već u narednoj se preselio u špansku prestonicu u redove kraljevskog kluba Real Madrida sa kojim je u svojoj prvoj sezoni u klubu došao do svoje treće Evrolige. Sem ovog trofeja Real je sa Željkom osvojio i Kup Rajmonda Saporte u sezoni 1996/97.

Posle četvorogodišnje epizode u Španiji, Obradović se uputio ka Italiji gde je predvodio Beneton iz Treviza. I to je jedini klub sa kojim Željko nije uspeo da osvojio titulu prvaka Evrope. Ali daleko od toga da je bio praznih ruku. 1997. godine je osvojio Superkup Italije, a potom i još jedan Kup Rajmonda Saporte.

Posle toga kreće atinska rapsodija. 13 fantastičnih sezona u Panatinaikosu, ime Željko Obradović urezano je u srcima svih navijača zelenih, a nije ni čudo jer je Čačanin sa ekipom iz prestonice Grčke osvojio 23 trofeja.

Od toga je bilo pet Evroliga, potom 11 titula prvenstva Grčke, kao i sedam Kupova.

Posle dugog boravka u Atini, došao je trenutak za rastanak i posle godinu dana pauze Željko je preuzeo ekipu Fenerbahčea. Kao i u ostalim gradovima tako i u Istanbulu je postao miljenik navijača. Klub je brzo vratio na pobednički kolosek, sa Fenerom se samo jednom popeo na vrh Evrope i to u sezoni 2016/17, kada je na fajnal foru koji se održao u Istanbulu savladao u finalu Olimpijakos, a dok je u dva navrata gubio u finalima. Fenerbahče je pod Željkovom palicom došao do četiri prvenstva Turske, tri Kupa, kao i tri Kupa predsednika.

Kada se sve sabere dolazimo do brojke od 42 trofeja u dosadašnjoj trenerskoj karijeri.

Nećemo ni reprezentaciju da zapostavimo.

Sa Jugoslavijom je prvo kao pomoćnik Dudi Ivkoviću osvojio evropsko prvenstvo u Atini 1995., a onda je kao selektor osvojio još četiri medalje. Zlato na svetskom 1997 i na evropskom 1998, srebro na Olimpijskim igrama iste godine i na kraju bronza na Evropskom 1999.

Nama samo ostaje da vidimo u sezoni koja dolazi, hoće li se trend osvajanja trofeja nastaviti i ove prve povratničke sezone u Partizanu. Sigurno da je pritisak veliki, a očekivanja navijača su kao nikad do sad.

A ni konkurencija nije naivna, ni na lokalu, a ni u Evropi...

(Espreso/Srđan Novaković)