NAJDIVNIJA VEST KOJU ĆETE PROČITATI DANAS: Mala Anđela (14) konačno dobila priliku da se leči, borba se nastavlja!

2010. godina. Godina u kojoj se sve menja i koja u dom porodice Dimitrijević unosi strah, strepnju i borbu. Na radost svih danas od danas sve kreće na bolje!

Divna Anđela Dimitrijević (14) je konačno podelila lepe vesti sa nama- Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) odobrio joj je lečenje o trošku fonda i to u našoj državi.

Anđela je devojčica kojoj je sa tri godine dijagnostikovana spinalna mišićna atrofija, tip 2. Radi se o vrlo opakoj i progresivnoj bolesti.

- Terapija koju smo svi priželjkivali za Anđelu će postati realnost! Anđela i njena porodica trenutno sa nestrpljenjem očekuju poziv sa klinike kako bi saznali tačan datum početka primanja terapije. Mi ćemo vas, kao i do sada, obaveštavati o svakom novom koraku na Anđelinom putu - navodi se na Fejsbuk stranici I Anđela se bori za život.

Podsetimo, Anđela je otežano, ali samostalno, koračala do sedme godine. S obzirom na to da je u pitanju progresivna bolest, Anđela je od 2014. godine u invalidskim kolicima.

"Molba za lek" naziv je simbolične pesme koju je napisala upravo taletnovana Anđela

Nadu u bolje sutra imam ja

ali mi treba lek koji će da pobedi SMA.

Lek je pre tri godine došao

Ali do mene put nije našao.

Da ne sedim više u kolicima ovim

da konačno mogu na nogama da stojim.

Da moje noge konačno krenu

da vežbam na strunjači i igram odbojku na sportskom terenu.

Lek je stigao, ali ga za mene nema

ta grozna SMA u napad se sprema.

Svaki dan mi uzme nešto od života

Kako je samo nije sramota?

Hoće da ubije moju nadu

otme snove moje i sve te divne boje

Zato moram da dobijem lek i pobedim SMA

Da u ovoj borbi budem pobednik ja!

U tome mi samo Vi možete pomoći

Da mi date lek, samo Vi imate moći!

Do sada nije bilo nikakvog leka

moja nada u bolje sutra bila je daleka.

Ali i kada je lek konačno došao

Mene je samo zaobišao.

Mnoge institucije smo obišle mama i ja

U toj borbi nisam sama.

Ali su sva vrata zatvorena ostala

a moja bolest je još gora postala.

Teško mi je da gledam mamine i tatine nemoći

A ja im nažalost ne mogu pomoći

Mogu da učim, još uvek crtam i pišem

ograničene su sve druge moje moći.

Ništa drugo ne mogu sama

Uvek su mi potrebni tata ili mama.

Mnoge institucije smo prošli

ali do odgovora nikada nismo došli.

Neki nas prime lepo, neki ružno

a vidim po maminom licu da se uvek završi tužno.

Gde god išli leka za mene nema

uvek postoji neki razlog ili dilema.

Kažu dvanaest godina imam

i lek ne mogu da primam.

Daje se deci do šest

Ja ću sutra imati i više

Ako ne dobijem lek, ko će onda pesme da piše?

Ja sigurno neću moći

jer je SMA progresivna, i ona će po svoje doći.

Molim Vas da pomognete meni i date mi lek

borim se sa bolešću, verujem vama

molim vas pokažite da nisam sama.

Ja sam takođe nečije dete

I nisam došla sa druge planete.

Nemojte mi ubiti nadu i radost za bolje sutra,

želim da živim, životu da se divim

da se budim u jutrima ružičastim, a ne u sivim.

Bonus video:

(Espreso)