rešena misterija
ŠTA TRAŽI KENTAUR NA ZIDU U SRPSKOM MANASTIRU? Činjenice koje nigde nećete pronaći o KALENIĆU! (FOTO)
Prvobitni ikonostas su spalili Turci, kao što su i skinuli prvobitni pokrivač sa crkve koji je bio od olova
Srpski srednjovekovni manastir Kalenić nalazi se nedaleko od mesta Rekovac u oblasti koja je nazvana Levač. Nastao je u 15. veku i zbog toga ćete verovatno imati utisak da je vreme stalo i da ste u dalekoj prošlosti čim prođete manastirsku kapiju.
U njemu se trenutno nalaze igumanija i samo tri monahinje, ali tako je divno uređen da će vam se činiti da je mnogo više monahinja smešteno u manastirskom konaku.
- Manastir Kalenić je posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice i zadužbina je protovestijara Bogdana, visokog vlastelina na dvoru despota Stefana Lazarevića. Sagrađen je početkom 15. veka od 1407. do 1413. godine u stilu moravske škole. Slikarstvo je vizanstijskog stila. Svi vizantijski slikari koji su bežali od turske najezde oni su nalazili utočište u despotovini i tu su oslikavali naše crkve. Čuvena freska u Kaleniću je "Svadba u Kani Galilejskoj", a to je prvo Hristovo čudo, kada je pretvorio vodu u vino. Ona se nalazi iznad freske "Svetih Ratnika". Na toj fresci je prikazana visoka kultura srednjovekovne Srbije. Na stolu se nalaze: nož, viljuška, kašika i staklene čaše. Dole dominiraju Sveti ratnici - navodi igumanija manastira.
U severnoj apsidi su naslikana još neka Hristova čuda, dok u donjem delu dominiraju Sveti ratnici.
- Ikonostas potiče iz doba kneza Miloša Obrenovića. Prvobitni ikonostas su spalili Turci, kao što su i skinuli prvobitni pokrivač sa crkve koji je bio od olova. Crkva je skoro sto godina bila bez pokrivača, što je oštetilo freske.. Iz ove oblasti potiče Koča Kapetan, koji je podigao bunu protiv Turaka. Turci su bunu ugušili, a manastiru su se osvetili zato što je Kočin pisar bio Kalenići monah - dodaje igumanija.
Upravo zbog toga što crkva nije bila pokrivena skoro sve freske u gornjem delu su uništene. Freske su posebne po tome što su originalne i sačuvane upravo od oslikavanja manastira prilikom osnivanja.
Iznad prozora crkve se nalaze kompozicije ovozemaljskog života Presvete Bogorodice. Oslikan je i niz kompozicija od začeća, pa do bekstva u Egipat Gospoda Isusa Hrista.
- Na severnom zidu je prikazana kompozicija "Bekstvo u Egipat", pa onda Josifov san, kada mu se anđeo javio. Svi stanovnici zemlje koji su bili pod rimskom imperijom su morali da dođu na popis, ne samo rimski građani nego i svi porobljeni narodi, da bi Cezar znao ko mu koliko duguje poreza. Svako je morao da ode u svoj grad da bi bio na tom upisu. Josif i Bogorodica su stigli u Vitlejem i na južnom zidu je prikazan popis stanovništva - dodaje igumanija.
Kada je reč o arhitekturi nesumnjivo je da je Kalenić jedan od najukrašenijih i najbogatijih manastira u Srbiji.
- Na reljefima ima dva ili tri niza pletenica, ima 14 različitih rozeta. Svaka rozeta je različita i po formi i po veličini. Neki služe i kao ukrasi i kao otvori, a neki samo kao ukrasi. Na prozorima imaju ljudski i životinjski likovi. Na južnom prozoru je prikazana Presveta Bogorodica sa Hristosom, dva labuda kako piju iz jedne čaše, dva zmaja u borbi. Na severnom prozoru je prikazana mitološka ličnost kentaur. Oni koji su gradili crkvu hteli su da nam pokažu kako čovek može postati zver. Na sledećem prozoru je prikazan čovek koga su napala dva medveda, a pas čuvar ga brani - kaže Igumanija.
Pored ukrasa koje odlikuju Kalenić na njemu postoje i dva natpisa veoma važnih događaja za sam manastir.
- Jedan natpis je nastao kada je knjaz Miloš postao knjaz Srbije i kada je prvi put došao u Kalenić. Turci su hteli mošti svetoga Stefana Prvovenčanog da spale kao Svetog Savu. Celokupno studeničko bratstvo zajedno sa moštima je izbeglo u Kalenić i tu su bile mošti. Neki monasi studenički su se i ovde upokojili i tu su sahranjeni - objašnjava igumanija.
Zanimljvo za manastir Kalenić jeste da je vladika Nikolaj Velimirović bio sabrat upravo ovog manastira. On je odlukom kralja Petra postao prvi starešina crkve na Oplencu.
U Kaleniću se nalazi i prava riznica Šumadijske eparhije i biblioteka za koju je zaslužna Srpska akademija nauka i umetnosti. U njoj možete videti: kopiju prstena Svetog Stefana, Večnane krune kneza Miloša i Kneginje Ljubice, jevanđelje koje je dar kralja Aleksandra Karađorđevića.
Ovakvu kolekciju ćete retko gde naći, a svedoči mnogim ličnostima i događajima ih istorije. Ukoliko vas zanima nešto više o tome preporučujem vam da sami odete do manastira Kalenić i uverite se zašto je spomenik kulture od izuzetnog značaja.
(Espreso)