1 SUROVI TALIBAN JE POBEDNIK IZ AVGANISTANSKOG PAKLA: Ameri ga pustili iz ZATVORA, a mnogo KRVI IMA NA RUKAMA!

Abdul Gani Baradar, talibanski lider oslobođen iz pakistanskog zatvora na zahtev Amerike pre manje od tri godine, pojavio se kao neprikosnoveni pobednik 20-godišnjeg rata.

Dok je Hibatulah Ahundzada sveukupni vođa talibana, Baradar je njihov politički poglavar i najjavnije lice. Rečeno je da je u nedelju uveče krenuo iz svoje kancelarije u Dohi u Кabul. U televizijskoj izjavi o padu Кabula rekao je da je pravi test talibana tek počeo i da moraju da služe naciji.

Baradarov povratak na vlast oličava nesposobnost Avganistana da pobegne od krvavih okova svoje prošlosti. Priča o njegovom životu je priča o neprestanom, nemilosrdnom sukobu u zemlji.

Rođen u provinciji Uruzgan 1968. godine, borio se u avganistanskim mudžahedinima protiv Sovjeta osamdesetih. Nakon što su Rusi isterani 1992. godine i zemlja je zapala u građanski rat između suparničkih vojskovođa, Baradar je u Кandaharu postavio školu sa svojim bivšim komandantom i zetom Mohamadom Omarom. Dvojiva mula su zajedno osnovali talibane, pokret koji su predvodili mladi islamski učenjaci posvećeni verskom "pročišćenju" zemlje i stvaranju emirata.

Podstaknuti verskim žarom, mržnjom prema vojskovođama i velikom podrškom pakistanske obaveštajne agencije (ISI), talibani su 1996. godine došli na vlast nakon niza osvajanja provincijskih prestonica koje su iznenadile svet, što im je opet pošlo za rukom poslednjih nedelja. Baradar, zamenik Omara za koga se verovalo da je visoko efikasan strateg, bio je ključni arhitekta tih pobeda.

Baradar je imao niz vojnih i administrativnih uloga u petogodišnjem talibanskom režimu, a do trenutka kada su ga Amerikanci i njihovi avganistanski saveznici svrgnuli, bio je zamenik ministra odbrane.

Tokom 20-godišnjeg izgnanstva, Baradar je imao reputaciju moćnog vojskovođe i suptilnog političkog operatera. Zapadne diplomate su ga smatrale krilom Кueta Šure - talibanskog pregrupisanog vođstva u egzilu - koje je bilo najotpornije na kontrolu ISI-a i najpogodnije za političke kontakte sa Кabulom.

Administracija bivšeg američkog predsednika Baraka Obame se, međutim, više plašila njegove vojne ekspertize nego što se radovala njegovim navodno umerenim sklonostima. CIA mu je ušla u trag do Кaračija 2010. i u februaru te godine ubedila ISI da ga uhapsi.

- Zarobljavanje Baradara je pretežno podstaknuto njegovom ulogom u ratu, a ne verovatnoćom da će iznenada sklopiti mir. Činjenica da su se Pakistanci držali za njega sve te godine, dobrim delom je zbog toga što je to od njih tražila Amerika - rekao je bivši zvaničnik.

Međutim, 2018. godine stav Vašingtona se promenio i avganistanski izaslanik Donalda Trampa, Zalmaj Halilzad, zatražio je od Pakistanaca da oslobode Baradara kako bi mogao da vodi pregovore u Кataru, na osnovu uverenja da će se on zadovoljiti dogovorom o podeli vlasti.

- Nikada nisam video bilo kakvu stvarnu potkrepu tog uverenja - dodao je bivši zvaničnik za "Gardijan".

Baradar je potpisao sporazum iz Dohe sa Amerikom u februaru 2020. godine, što je Trampova administracija je to pozdravila kao korak ka miru.

Nakon dogovora Amerike i talibana o obustavi međusobnih borbi, trebalo je da uslede razgovori o podeli vlasti između talibana i kabulske vlade Ašrafa Ganija. Ti razgovori nikada se nisu makli sa mrtve tačke, a sada je jasno da su se Baradar i talibani samo igrali neko vreme, čekajući da Amerikanci odu kako bi pripremali poslednju ofanzivu.

(Espreso / Blic)