NAKON MASIVNIH PROTESTA USLED EKONOMSKE KRIZE: Kuba legalizovala mala i srednja privatna preduzeća

Kubanske vlasti su posle masovnih protesta usred velike ekonomske krize pogoršane razornim posledicama pandemijekorona virusa legalizovale mala i srednja privatna preduzeća, u velikoj promeni u centralno planiranoj i kontrolisanoj privredi u kojoj su norma državne kompanije, preneo je danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Kubanski režim suočava se s najvećom pretnjom po svoj autoritet u poslednjih nekoliko decenija, samo četiri meseca pošto je predsednik Migel Dias-Kanel (Miguel Diaz-Canel) konsolidovao vlast, piše Fajnenšel tajms (The Financial Times).

Masovni protesti prošlog meseca, najveći od kubanske revolucije 1959, bili su vidljivi znak nezadovoljstva podstaknutog ekonomskim kolapsom, smanjenjem zaliha hrane i povećanjem broja slučajeva korona virusa, dok, kako navodi britanski list, strogo kontrolisan jednopartijski sistem i centralno planirana ekonomija daju Dias-Kanelu malo mogućnosti za rešavanje sve veće krize. To e dodatno zakomplikovano neočekivano tvrdom linijom administracije predsednika Džozefa Bajdena (Joseph Biden).

Protesti koji su počeli 11. jula brzo su ugušeni pošto su angažovane hiljade policajaca, a internet prekinut uz, prema navodima organizacija za ljudska prava, hapšenje više od 700 demonstranata.

Medjutim, ocenjuje Fajnenšel tajms, rešavanje problema koji stoje iza demonstracija će biti mnogo teže.

Od preuzimanje funkcije predsednika 2019, Dias-Kanel je pokušao da se uhvati u koštac s birokratijom, dok je vlada počela da sprovodi manje tržišne reforme kako bi Kubu gurnula u pravcu naprednijih komunističkih država poput Vijetnama.

Saveznici Kube, poput Meksika, Rusije i Venecuele su nastavili da šalju pomoć, ali je to daleko od potrebnog, ističe Fajnenšl tajms i ukazuje na ocene ekonomista da samo ozbiljne ekonomske reforme i obnova turizma mogu pomoći Kubi.

Posle stagnacije od 2016. godine, kubanska ekonomija je prošle godine doživela pad usled korona virusa.

Bruto domaći proizvod, prema zvaničnim podacima, 2020. je pao za 10,8 odsto i još dva odsto od januara do juna ove godine, u poređenju s istim periodom prošle godine.

Posle masovnih antivladinih protesta usred žestoke ekonomske krize prošlog meseca, kubanske komunističke vlasti legalizovale su mala i srednja privatna preduzeća sa do 100 zaposlenih, ukazuje BBC.

Predsednik Dias-Kanel rekao je da Kuba preduzima čvrste korake da unapredi svoj ekonomski mode, mada kritičari kažu da su vladini planovi reformi ubrzani zbog protesta u julu kada su se hiljade ljudi žalile na ekonomsko rasulo.

Odluka o malim i srednjim preduzećima doneta u petak, 5. avgusta, kako navodi britanski javni servis, smatra se velikom promenom u politici vlade ostrvske države u kojoj su norma državne kompanije.

Turizam, jedan od najvažnijih sektora kubanske privrede, devastiran je globalnim ograničenjima putovanja tokom pandemije COVID-19. Takodje je ove godine žetva šećera, čiji izvoz predstavlja jedan od ključnih izvora zarade za Kubu, mnogo gora od očekivane.

Kao rezultat toga, vladine rezerve u stranoj valuti su iscrpljene, zbog čega ne može da plaća uvoznu robu da nadoknadi nestašice.

Pored velikog pomaka s odobrenjem malih i srednjih preduzeća posle najvećih demonstracija od revolucije koja je dovela na vlast Fidela Kastra (Castro) 1959. godine, kubanska vlada je poslednjih meseci ubrzala reforme za modernizaciju ekonomije i da zaustavi najgoru ekonomsku krizu u zemlji u poslednje tri decenije, navodi agencija Frans pres.

Američki predsednik je zbog oštrog suzbijanja protesta uveo nove sankcije i zapretio dodatnim kaznenim merama ako komunistički režim ne odgovori na zahteve demonstranata za sveobuhvatnim promenama.

Kubanska vlada u februaru je odlučila da veliki deo kontrolisane ekonomije otvori za privatni sektor, osim u ključnim područja kao što su zdravstvo, mediji i obrazovanje, ističe AFP, dodajući da je za samozaposlene dozvoljeno oko 2.000 aktivnosti.

Procenjuje se da otprilike 600.000 Kubanaca radi u privatnom sektoru, što je oko 13 posto radne snage.

Oni su, medjutim, tražili uvodjenje legalne strukture koja bi eksplicitno dozvolila njihovo poslovanje.

Iako je prošle nedelje dato zeleno svetlo za mala i srednja preduzeća, premijer Manuel Marero Kruz (Marrero) u junu je upozorio da neće biti dozvoljeno da širenje privatnih aktivnosti ode predaleko "jer postoje granice koje se ne mogu preći".

Ipak, konsultant specijalizovan za razvoj poslovanja Kube Oniel Dias rekao je da novi zakon o malim i srednjim preduzećima i dalje predstavlja prekretnicu koju su mnogi Kubanci godinama nestrpljivo očekivali.

Za kubansku ekonomiju to predstavlja ogroman korak koji će imati srednjoročne i dugoročne posledice za rekonfiguraciju ekonomije, rekao je on za AFP.

Bonus video:

(Espreso/Beta)