HRVATIN OTKRIO JEZIVE DETALJE VEZANE ZA VELJIN KLAN: Morao sam da se "okrvim" da bi pridobio poverenje Belivuka!

Bojan Hrvatin, svedok-saradnik koji je tužilaštvu otkrio sve o stravičnim zločinima kriminalne grupe Velje Nevolje, ispričao je kako je postao deo svirepog klana, kao i da je "mora da se okrvi" kako bi pridobio poverenje Veljka Belivuka.

Bojan Hrvatin, glavni je svedok-saradnik u slučaju koji se vodi protiv Belivukovog klana koji je za sada optužen za pet ubistava, trgovinu drogom i oružjem, otmice i silovanje, ali se sumnjiči za još tri ubistva. Ovaj muškarac, koji je pre nekoliko godina izašao iz zatvora u kom je bio zbog ubistva, dobro je poznavao braću Budimir, inače istaknute članove Belivukovog klana. Hrvatin je, kako je ispričao Tužilaštvu, želeo da se prikloni ovoj kriminalnoj grupi koja je "držala" beogradsko podzemlje i slovila za najopasniju u Srbiji. Da bi to uspeo, pristao je da, kako je sam ispričao, "okrvavi ruke".

On je Tužilaštvu rekao da mu je Miloš Budimir, Belivukov čovek od poverenja, na jednom sastanku pokazao fotografije dva korita u kojem se nalazilo raskomadano telo. Kako mu je Budimir ispričao, u pitanju je bilo telo Aleksandra Gligorijevića Pukija, inače nekada bliskog Veljinog saradnika kog je odlučio da ubije jer je sumnjao da mu "radi o glavi". Svedok-saradnik je tužiocu ispričao da je, nakon što je video stravične fotografije, rekao Budimiru da ga zovu kada budu ubijali sledeću žrtvu!

- Ja sam mu tad rekao: "Ajde vidi znaš malo, ono, ako bude tako nekad da učestvujem i ja" jer su bile neke priče da treba da se "okrvimo" i dok se ne okrvimo – nema tu poverenja. To je jednostavno tako na ulici - rekao je svedok-saradnik.

On je ispričao da mu je Marko Budimir na to rekao: "Biće, biće toga još, imamo ih još".

Kako je rekao, nedugo posle toga Hrvatinu je poverena važna uloga u novoj likvidaciji - njegov zadatak bio je da namami navijača Gorana Veličkovića Goksija.

"Što ne reče da imaš Goksija na Skaju?"

Goran Veličković zvani Goksi, bio je navijač i vođa grupe "Jang bojs", ali pored toga što je bio u sukobu sa Belivukom, imao je navodno i značajnu poziciju u prizemlju. On je bio, kako su tvrdili pripadnici Belivukovog klana, jedan od glavnih ljudi Filipa Koraća, inače desne ruke vođe zemunskog klana Luke Bojovića - inače kriminalne struje koja je bliža crnogorskom škaljarskom klanu, dok je Belivukova grupa usko sarađivala sa kavačkim.

Hrvatin je u tužilaštvu ispričao da je nakon što je izašao iz zatvora, sklopio dogovor sa Goksijevim saradnikom oko prodaje marihuane. Kada je pokušao da se prikloni Belivukovom klanu držali su ga "na oku". Vrlo brzo su saznali da poznaje Goksija i da ga "ima na Skaju". To je bila njegova "ulaznica u klan".

"Kada smo se videli na stadionu, ja sam bio upitan onako drugarski: ‘Što ne reče da imaš ‘Žutog’ (Goksija) na ‘skaju’?", ispričao je Hrvatin i dodao:

"I onda je meni saopšteno da je on u tim njihovim navijačkim pričama bio sa njima i oni su ga gotivili, pogotovu Velja, voleo ga je kao brata (…) Saznali su da je hteo da ih zavrne, da im možda podmetne bombu ili negde da ih ubije i da je on na vezi sa škaljarima, odnosno ovim Filipom Koraćem".

Hrvatin je ispričao da je odlučio da "stavi po strani" parnertvo sa Goksijem koji mu je, osim dobrih partnerskih odnosa, pronašao i lekara kada je imao povredu ruke i odlučio da ga "navuče" u Ritopek kako bi ga ubio klan Velje Nevolje.

Veličković je inače mesecima zadavo muke Belivuku jer ga nije bilo lako namamiti jer je bio jako pažljiv i nepoverljiv. Hrvatin mu je ponudio da mu proda pištolj i Goksi je "naseo". Krenuo je na sastanak u centru Beograda sa Hrvatinom, kako je verovao, svojim saradnikom, i ne sluteći seo u "smart" kojim ga je odvezao nedaleko od Smederevskog puta. Tu ih je presrela Belivukova grupa, otela ga i odvezla pravo u Ritopek.

Mesar kolekcionar slika ubistava

Hrvatin je ispričao da ni tada, iako je želeo, nije prisustvovao ubistvu, ali je dobio informacije "iz prve ruke". Kako je rekao, Marko Miljković, "desna ruka" Velje Nevolje, prepričao mu je događaj i rekao mu da se "Goksi držao najbolje od svih".

"Miljković mi je rekao da je on to prihvatio, da je znao šta se sprema. Kada je video njega da dolazi sa sekirom, da je samo legao sam, znači nisu ga nameštali ništa, da je čak sam i glavu namestio. Kaže da ga je dobro udario jedanput, da nije bilo potrebe da udara drugi put", ispričao je Hrvatin o ubistvu Goksija.

Da situacija bude još užasnija, rekao je i da je Goksi u poslednjim sekundama života pitao za njega.

"Goksi je pitao Miljkovića šta je sa mnom, rekao je kao "nemojte njega, on nema nikakve veze, tek je izašao iz zatvora" - ispričao je Hrvatin.

Nakon ubistva, Belivukova ekipa je, ispričao je svedok-saradnik, Filipu Koraću slala poruke sa Veličkovićevog telefona.

"On je nas odmah posle prve - druge poruke provalio" objašnjava Hrvatin.

Odmah zatim su mu poslali sliku Veličkovićevih leđa na kojim je bilo nožem urezano "Korać pi*ka".

Hrvatin je u Tužilaštvu ispričao i da je Miljković njemu otkrio da njega tribina ne interesuje i da je u telefonu imao veliku kolekciju izmasakriranih ljudi, ali da nisu u pitanju samo njihove žrtve.

- (Miljković) je rekao da njega u stvari (Partizanova) tribina i ne interesuje. Njega više interesuju ti ulični poslovi, gde je napomenuo da ga poslovi sa drogom ne interesuju, da ga interesuju samo poslovi oko planiranja ubistava - rekao je Hrvatin.

On je rekao da je Miljković, inače poznat pod nadimcima "Zver" i "Mesar", u svom telefonu čuvao sve fotografije jezivih zločina.

"Voleo je da te (slike) drži u telefonu, ne znam iz kog razloga, ali je voleo i imao je pun telefon tih slika – i onoga što mi nismo radili. Imao je slike koje su uradili kontra, pa su slali nama“, objasnio je i dodao: „trup ceo sa odsečenom glavom, tu konkretnu sliku mi je pokazao i rekao da to nismo mi uradili, već škaljari.“

31 optuženih

Podsetimo, protiv Veljka Belivuka, Marka Miljkovića i još 29 pripadnika njihove ekipe pre nekoliko dana je u Tužilaštvu za organizovani kriminal podignuta optužnica. Na optužnici je, u ovom trenutku, 31 ime. Optužnica protiv ovog klana ima više od 322 strane.

(Espreso/Blic.rs)