ambasador
PRIJATELJI OTKRILI KAKAV JE LAZANSKI BIO PRIVATNO: Bio je mnogo vezan za jednu Olgu
Bio je nadasve vrhunski novinar
Miroslav Lazanski iznenada nas je napustio.
Bio je nadasve vrhunski novinar, dugogodišnji saradnik beogradske “Politike”, najbolji srpski vojno-politički analitičar, a poslednje dve godine bio je ambasador Srbije u Rusiji.
Miroslav Lazanski je rođen 1950. godine. Otac mu je bio vojno lice, pa se često iz tog razloga njegova porodica selila od mesta do mesta u bivšoj Jugoslaviji. Put ga je doveo u Trebinje, gde je tada mali Miroslav došao u četvrti razred tada Druge osnovne škole u Gorici.
Brzo se sprijateljio sa svojim vršnjacima. Razredni starešina mu je bila Olga Savić. Njegove školske kolege pamte gao kao veoma komunikativnog, emotivnog i zanimljivog učenika i kasnije odraslog čoveka.
– Bio je vezan za Trebinje. Dok je bila živa posećivao je učiteljicu Olgu, kasnije, kada je preminula, išao bi joj na grob sa cvećem. Voleo je sve što je vezano za Trebinje – pričaju njegovi drugovi iz detinjstva.
U Trebinju je završio i Gimnaziju. Pre nekoliko godina zajedno su proslavili pet decenija mature.
Brano Dursun bio je jedan od njegovih najboljih drugova.
– Često je govorio da su mu pravi drugovi u Trebinju, njegova generacija iz Gimnazije. Ne mogu vam opisati koliko mi je teško što nas je tako iznenada napustio. Kao da mi je bio najrođeniji – kaže Dursun.
Sa Lazanskim se čuo veoma često, svakih nekoliko dana. Poslednji put su se videli krajem jula u Trebinju.
– Bio je nekoliko dana u Trebinju. Otišao je 31. jula. Izgrilili smo se i poželeo sam njemu i supruzi srećan put. A 5. avgusta ujutro kad su mi javili nisam mogao da verujem šta se dogodilo. To je život – priča Dursun.
Dursun kaže da je Lazanskog jednom pitao zbog čega tako mnogo voli Trebinje.
– Rekao mi je da Trebinje doživljava sa jednom velikom ljubavi jer je ovde bio sa porodicom, samo su tu bili na okupu. Nikad se više posle Trebinja nisu sastali zajedno – Miroslav je otišao na fakultet, a zatim i posao često van Jugoslavije, sestra mu se udala, roditelji vremenom preminuli – kaže Dursun.
Sa Lazanskim je u razred išao i Dobroslav Šarović koji kaže da ne može da veruje da on više nije među nama. – Ako sam ikada i pomislio o tom odlasku, nikada mi on ne bi prvi pao na um. Bio je fizički i psihički veoma zdrav. Prosto je neverovatno šta se dogodilo – naveo je Šarović.
On je rekao da je zanimljivo da Miroslav nikada nije menjao frizuru, ali i da se uvek izdvajao po pernici, razmišljanjima, čitanju vojnih magazina “Front” i “Armija”.
– Podsticao je i nas, animirao nas. Sećam se njegovih prvih školskih ljubavi. Nekako sam očekivao od njega da bude ovako uspešan. Inače, skoro cela generacija je fakultetski obrazovana – naveo je Šarović.
Slavo Milišić kaže da je Miroslava upoznao u prvom razredu Gimnazije, iako sa njim nije išao u razred. Nemoguće je bilo ući na vrata Gimnazije, a da njega ne upoznate.
– Uvek bi došao na obeležavanje godišnjice mature, ma da je ne znam gde bio u svetu – seća se Milišić.
Ispričao je i jednu zanimljivu anegdotu.
– Kada je korona baš harala u Trebinju, začudio sam se kad mi je oko devet sati uveče počeo da zvoni telefon. Neki veliki broj telefona, a vidim nemam ga u imeniku. Iz Moskve me zove i pita me jesam li dobro i jesam li se vakcinisao. Zamislite to. Pitam ga odakle mu broj, pa kaže da se čuo sa jednim našim drugom, pa mu je on dao – priča Milišić.
Miroslav Lazanski sahranjen je juče u Aleji zaslužnih građana u Beogradu.
(Espreso/Objektiv)