OVO SU NAJVEĆI MITOVI KREMA ZA SUNČANJE: U mnoge sami verujemo, a NIKAKO ne bi trebalo

Jedna je od napoznatijih legendi je da ne moraš nositi kremu za sunčanje kad je oblačan danu (trebaš jer štetne UV zrake probijaju kroz oblake.) Drugo je uverenje da, kad malo potamniš, ta osnovna preplanulost može biti dovoljna da spreči nastajanje opekotina te da ti nakon baznog tena više ne treba sredstvo sa zaštitnim faktorom protiv UVA i UVB zračenja. Ali, možda najveći mit o kremi za sunčanje koji smo ikad čuli? Dovoljan je i niži zaštitni faktor.

Najčešće mislimo da ćemo s faktorom 50 "preterati", možda i premalo pocrniti. Upozorenje: ovo je potpuno pogrešno. Niži zaštitni faktori imaju svoju svrhu, ali ne nude najbolju zaštitu. Istina je da što je faktor viši - i što ga pravilnije koristiš - to ćeš biti zaštićenija. Dermatolozi objašnjavaju što zaštitni faktor zapravo radi i kako ga najbolje koristiti.

Kako deluje zaštitni faktor protiv sunca?

Zaštitini faktor (ili SPF na engleskom) nije mera snage zaštite. Reč je zapravo o izračunu koliko vremena možeš provesti na suncu dok nosiš kremu za sunčanje, a da ne zadobiješ opekotine, nasuprot tome koliko možeš biti na suncu bez ikakve zaštite.

SPF 30 tehnički omogućuje osobi da provede 30 puta više vremena na suncu nego da nije nanela kremu za sunčanje. Međutim, moraš znati da to zahteva da pravilno nanosiš kremu, u odgovarajućoj količini, na sva područja tela i reapliciraš je po potrebi. Viši SPF-ovi, poput 50+, blokiraju više UV zraka i pružaju znatno veću zaštitu. To je pogotovo korisno ako osoba ne nanosi dovoljno kreme za sunčanje.

U proseku ti treba 10 minuta da izgorš kad si izložena sunčevim zrakama bez zaštitne kreme. Ako primeniš preporučenu količinu SPF 30, imaćeš oko 300 minuta zaštite dok ne počneš "goreti". Slično tome, ako naneseš SPF 50, trebalo bi to biti oko 500 minuta zaštite. Zato nije besmisleno ići na što veći faktor.

Da bi se maksimalno iskoristilo SPF, moraš ga pravilno primeniti. To znači razmazati predloženu količinu ravnomjerno po cijelom telu i ponovno reapliciraš SPF otprilike svaka dva sata. Naravno, ako se puno znojiš ili kupaš tada to treba biti i češće od svaka dva sata. U stvarnosti, većina ljudi ne nanosi dovoljno kreme za sunčanje, ostaje na suncu celi dan i nakon plivanja preskače ponovno naneti kremu za sunčanje. Ova ljudska pogreška stvara više štete od sunca i jer jednostavno nisi zaštićena koliko misliš da jesi. Ako često zaboraviš ponovno naneti kremu za sunčanje, upotreba višeg zaštitnog faktora može ti pomoći.

Takođe je važnije koristiti veći SPF ako imaš povećani rizik od dobivanja raka kože. Ali, svetla, osetljiva i madežima sklona koža nije jedina koja treba jaču zaštitu. Ljudi tamne puti često upadaju u zamku odnosno veruju mitu kako prirodno tamnijoj koži ne treba visok zaštitni faktor, ne znajući da baš ona ima veću sklonost razvijanju hiperpigmentacije, sunčevih pega i melazme. U svakom slučaju, odaberi kremu za sunčanje širokog spektra: krema za sunčanje može nas zaštititi od dve vrste UV zraka: UVA, koja može dovesti do stvaranja raka kože, i UVB, koje uzrokuju opekotine. a ključ je u ispravnoj, dosljednoj primeni. "Malo kreme je dovoljno za celo lice" - često čujemo, ali nikad, baš nikad, malo SPF-a nije dovoljno ni za lice, a ni za telo. Nanesi pristojnu količinu.

(Espreso, Miss7)