FLAŠIRANA VODA ŠTETNIJA OD VODE SA ČESME! Naučnici iznenadili novim istraživanjem!

Negativan uticaj flaširane vode na prirodne resurse je 3.500 puta veći od potrošnje vode iz slavine, otkrili su naučnici.

Prve studije ove vrste ispitivala je uticaj flaširane vode u Barseloni, gradu u kojem je kupovina flaše vode izuzetno popularna, uprkos poboljšanju kvaliteta vode iz česme.

Studija koju je vodio Institut za globalno zdravlje u Barseloni (ISGlobal) otkrila je da bi, ako bi svaki stanovnik grada pio isključivo flaširanu vodu, to rezultiralo 3.500 puta većim troškovima vađenja resursa nego ako bi svi pili isključivo vodu iz slavine. Osim potrošnje resursa, problem je, naravno, i količina otpada nastala konzumiranjem flaširane vode.

Jedan od razloga zašto flaširana voda postaje sve popularnija je teza da se voda iz slavine može povezati sa razvojem raka bešike, zbog hemijskog trihalometana (THM) kojim se leči. Istraživači izveštavaju da su nivoi THM strogo regulisani. Mogući štetni uticaji na zdravlje usled potrošnje tečnosti iz plastičnih flaša, u koje dolazi većina flaširane vode, nisu dovoljno istraženi.

„Zdravstveni razlozi ne opravdavaju masovnu upotrebu flaširane vode. Opasnost po zdravlje je zaista mala. S druge strane, sasvim je jasno da su uticaji flaširane vode na životnu sredinu nemerljivo gori od potrošnje i pripreme vode iz slavine. Ljudi veruju u flaširanu vodu jer su mediji uradili dobar posao. Možda ovo istraživanje može promeniti način na koji konzumiramo vodu “, rekla je Cristina Villanueva, vodeća istraživačica projekta.

Prošle godine je Evropski parlament odobrio sporazum sa državama članicama o novoj Direktivi o vodi za piće.

Nova pravila imaju za cilj poboljšanje kvaliteta vode iz slavine u Uniji. To je odgovor na zahteve skoro dva miliona Evropljana koji su podržali inicijativu Right2Vater za poboljšanje dostupnosti sigurne vode za piće svim Evropljanima, prvu uspešno implementiranu evropsku građansku inicijativu.

U tu svrhu, države članice će obezbediti besplatno snabdevanje vodom u javnim zgradama i podstaći će restorane, menze i druge ugostiteljske objekte da besplatno ili uz nisku naknadu nude vodu iz česme. Države članice bi takođe trebale poboljšati dostupnost vode ugroženim grupama, poput izbeglica, nomadskih zajednica, beskućnika i manjinskih kultura, poput Roma i nomada.

„Usvajanjem izvještaja poslali smo jasnu poruku Komisiji i Veću pre predstojećih pregovora. Očekujemo da će sve države članice postići klimatsku neutralnost najkasnije do 2050. godine, a da bismo to postigli potrebni su nam konkretni posredni ciljevi za 2030. i 2040. godinu “, rekao je poslanik Christophe Hansen (EPP, Luksemburg).

Bonus video:

(Espreso/Jutarnji.hr)