Sada napad na bronzu
MAJU OGNJENOVIĆ SAVLADALE EMOCIJE: Izvinite stvarno...
Amerika je delovala moćno, ali je jasno da Srbija nije bila prava. Znala je to Maja, bila je svesna propuštene prilike
Ženska odbojkaška reprezentacija Srbije nije danas uspela da se plasira u finale Olimpijskih igara u Tokiju, pošto je u polufinalu izgubila od selekcije SAD sa 0:3 u setovima (19:25, 15:25, 23:25).
Dosta emotivno ovaj poraz je doživela Maja Ognjenović, koja je na kraju analizirala šta je to presudilo.
Uvek su joj teško porazi padali, a činilo se da je ovaj boleo više nego svi prethodni.
- Ne mogu da kažem da nije bilo energije, ali mislim da je taj neki strah od važnosti utakmice presudio da na terenu budemo mnogo ukočene i stegnute. Samim tim nije išao servis jer se stegla ruka. Onda ne postoje pravci napada, koji su postojali, bile smo u grču... To je bilo lako da se vidi. Taj strah je po mom mišljenju opravdan. Kad se igra polufinale, ne može niko da me ubedi da neka ekipa odigra skroz opušteno - pričala je u dahu Maja Ognjenović.
Nisu na terenu ovog puta to bile one svetske šampionke, dvostruke evropske prvakinje, niti selekcija koja je dva dana ranije počistila Italiju. Nešto je nedostajalo...
A šta je to falilo, pokušala je da objasni kapiten Maja Ognjenović, dok se borila sa emocijama. Uvek su joj teško porazi padali, a činilo se da je ovaj boleo više nego svi prethodni.
Amerika je delovala moćno, ali je jasno da Srbija nije bila prava. Znala je to Maja, bila je svesna propuštene prilike.
- Izvinite stvarno... Krivo mi je jer smo pričali mnogo o Americi, koja nije ona što je bila. One su uvek jake i imaju sistem, ali ovo nije ekipa od pre nekoliko godina. Zbog toga mi je dodatno žao. Definitivno nema tamo ne znam kakvih napadača kao što je to bio slučaj ranije. Ubedljivo su nas pobedile. Bar da smo set uzele, pa bi nas možda vratio i igru. Koliko god u tom trećem da smo bile blizu, nije to bilo to. Nego na silu, jurimo ih ceo set, dva poena, onda kad smo blizu malo fali...
Nije želela da umanji kvalitet protivnika, ali je znala da se neke prilike pružaju samo jednom, najviše dva puta u životu.
- Ovo je ekipa koja je dobra, ali nije bila nepobediva. Igrali smo sa mnogo njih u klubovima, dobro ih znamo. Desile su im se i te dve povrede, koliko su ih možda omele, ali se kasnije ispostavilo da nisu. Za tim ostaje žal. Malo nam je falilo... Da smo bile 60 odsto kao protiv Italijanki, mislim da ne bi imale šansu.
(Espreso/Mozzartsport)