SRPSKE SVETINJE NA KiM U OPASNOSTI: Potrebna međunarodna zaštita

Srednjovekovni srpski spomenici na Kosovu i Metohiji ostaju na Uneskovoj listi svetske baštine u opasnosti. Odluku o zadržavanju manastira Visoki Dečani, Gračanice, Pećke patrijaršije i crkve Bogorodica Ljeviška na listi svetskog nasleđa u opasnosti jednoglasno je doneo Komitet za svetsku baštinu, što su naši stručnjaci ocenili kao dobar i ispravan potez.

- Ovo je izuzetno važno, jer potvrđuje kontinuiranu ozbiljnu ugroženost ovog dobra na šta Srbija stalno ukazuje. Naša država redovno obaveštava Unesko o njihovom stanju konzervacije - prokomentarisala je Tamara Rastovac Siamašvili, ambasadorka Srbije pri Unesku odluku koja je doneta u okviru 44. produženog zasedanja Komiteta za svetsku baštinu, koje je održano od 16. do 31. jula u onlajn formatu, a čiji domaćin je bio kineski grad Fudžou.

Na Listi svetske baštine u opasnosti od 2004. je manastir Visoki Dečani, dok su Pećka patrijaršija, manastir Gračanica i crkva Bogorodica Ljeviška upisani 2006. godine. Oni se u dokumentima Uneska ne vode kao vizantijsko, ni kao srpsko pravoslavno nasleđe, već kao "Srednjovekovni spomenici na Kosovu (Srbija)". Srbija se već godinama zalaže za sprečavanje pokušaja preuzimanja kulturne baštine na KiM, ali prištinske privremene vlasti su uporne da te spomenike pripišu tzv. Kosovu, ne samo u teritorijalnom smislu, već kao spomeničko nasleđe Kosova, kao deo "kosovskog kulturnog identiteta".

U maju ove godine Priština je zatražila od Uneska da se "Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, manastir Gračanica i crkva Svete Petke (njihov naziv za Bogorodicu LJevišku p.a.) u Prizrenu" uklone iz kategorije "spomenici u opasnosti". Tražili su i da se promeni zemlja porekla, gde su ovi spomenici zavedeni, jer su se "bezbednosne okolnosti na Kosovu potpuno promenile od daleke 2006. godine, kada su ovi spomenici ocenjeni kao ugroženi". Potpisnici pisma uveravali su zvaničnike Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu da će se "kao i ranije, i u budućnosti zalagati za zaštitu, promociju i razvoj svih pravoslavnih crkava i manastira na Kosovu". To je izazvalo burnu i oštru reakciju Beograda i nije prošlo u Unesku. Komitet Uneska je čak još jednom potvrdio odluku koju su doneli nakon pogroma, kada su stradale srpske crkve i manastiri - da su ti spomenici i dalje u opasnosti.

- Odluka Uneska da na listi svetske baštine u opasnosti zadrži četiri hrama Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji je važna. Srpski manastiri Gračanica, Visoki Dečani, Pećka patrijaršija i crkva Bogorodica LJeviška i dalje se nalaze u rizičnoj situaciji i potrebna im je zaštita, i to međunarodna - napisao je Petar Petković, direktor Kancelarije Vlade Srbije za KiM na svom fejsbuk-profilu.

Stavljanjem na listu spomenika u opasnosti Unesko obaveštava međunarodnu zajednicu o faktorima koji ugrožavaju objekte globalne kulturne baštine i podstiče na akcije čiji je cilj da se ugrožavanje spreči. Uspostavlja se i monitoring, zajedno sa vlastima na čijoj teritoriji se objekat nalazi i odobravaju sredstva da se zaštiti, a ugrožavanje umanji ili spreči.

NASLEĐE PRVOG REDA

NA KiM se nalazi ukupno 458 nepokretnih kulturnih dobara od posebne važnosti za Srbiju, od čega je 61 dobro od izuzetnog značaja. Tamo je 1.300 crkava i manastira, koji čine kulturno nasleđe srpskog naroda prvog reda.

(Espreso/Novosti)