DA LI ĆE TREĆA DOZA VAKCINE BITI DOVOLJNA ZA MAKSIMALNU ZAŠTITU OD KORONE? Ivanuša o gorućim temama!

Nadamo se da će do kraja godine biti vakcinisano 40 odsto svetske populacije, a sledeće godine 70 odsto. Tako ćemo smanjiti rizik od pojave novih sojeva virusa, pa možemo očekivati da se virus stavi pod kontrolu, kaže za "Blic" dr Marijan Ivanuša, šef kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji.

Ivanuša dodaje da je vakcinacija u Srbiji odlično organizovana, da je početak bio dobar, ali da sada vidimo da se taj proces značajno usporio.

- Verujem da nedostatak vremena nije uzrok - kaže dr Ivanuša.

Trenutno smo na korona klackalici, bili ispod 100, pa prelazimo i 200… Brojke variraju. Prema ranijim procenama epidemiologa, u ovom trenutku očekivalo se da budemo ispod 50, ali nam ne ide. Gde grešimo?

Čini se da više faktora utiče na porast prenosa virusa: novi sojevi virusa, opuštanje mera, veća cirkulacija ljudi tokom leta, kao i nedovoljan broj vakcinisanih. Verujem da se procena epidemiologa u Srbiji bazirala pre svega na dobrom početnom obuhvatu vakcinacijom, koji se, nažalost, u Srbiji dosta usporio u ovom periodu. Mi još uvek imamo veliki broj onih koji se nisu vakcinisali, tako da je povećanje broja novoobolelih izvesno pre svega kada imamo u vidu da se ljudi, ne samo u Srbiji, ponašaju kao da je korona nestala.

Da li i koliko treba da nas plaši delta soj?

Imamo sve više dokaza da se delta soj brže prenosi, ali tačan mehanizam ostaje još uvek nejasan. Nedavna studija iz Kine sugeriše da postoji brža reprodukcija virusa (što dovodi do skraćivanja perioda inkubacije) i da je infektivna doza višestruko veća nego kod prethodnih virusa. Vakcine i dalje štite od teških bolesti i smrti kada se ljudi suoče sa delta sojem, ali je vakcina manje efikasna kod sprečavanja blažih oblika bolesti.

Da li se očekuje "uvoz" nekih novih sojeva, i kakvi su oni?

Kao što vidimo, radi se o virusu koji često mutira. Sa nedovoljnim brojem vakcinisanih, postoji veliki broj zaraženih osoba a time i broj virusa, koji se razmnožava, a time je veća verovatnoća da se pojave nove mutacije virusa. Stil života koji sada imamo, ne samo u Srbiji već i u svetu, podrazumeva laku mobilnost i putovanja, što doprinosi da se virus i njegovi sojevi lako šire, posebno oni koji imaju bržu moć prenosa. Svaki novi soj može relativno lako da se uveze što smo imali prilike da vidimo i sa alfa i sa delta sojem. Za sada vakcine štite od novih sojeva, ali su oni koji su nevakcinisani i dalje pod rizikom da obole i taj rizik je sve veći ako imamo sojeve koji se brže šire.

Kako ste zadovoljni vakcinacijom u Srbiji? Da li smo se možda previše opustili pa nemamo vremena da odemo na vakcinaciju? Leto je...

Vakcinacija u Srbiji je odlično organizovana, vakcine su obezbeđene vrlo rano, početak je bio dobar, videli smo veliko početno interesovanje ljudi za vakcinaciju. Sada vidimo da se taj proces značajno usporio, verujem da nedostatak vremena nije uzrok. Kolebanje kod ljudi u vezi sa vakcinacijom je fenomen koji nije nov i koji nije rezervisan samo za Srbiju. Na osnovu istraživanja koje pratimo vidimo da je kolebanje najviše u vezi sa bezbednošću vakcine. Ovo je prilika da podsetim da sada već imamo preko 3 milijarde doza vakcina koje su u svetu podeljene tako sa ozbiljnim iskustvom možemo govoriti o neželjenim efektima kojih je vrlo malo, a koji, kada se porede sa komplikacijama koje izaziva kovid, ukazuju na prednosti na strani vakcinacije. To treba da imamo u vidu, posebno sada, kada nemali broj nas zna nekoga ko je preminuo od kovida19. Što je veči broj ljudi vakcinisanih, to će biti život na jesen normalniji.

Imate li neki savet za sve one koji se još uvek premišljaju oko vakcinacije?

Da se vakcinišu. Da iskoriste ovu još uvek povoljnu epidemiološku situaciju i da se vakcinišu. Da se ne izlažu virusu i preuzimaju rizik koji može biti preveliki za njihovo zdravlje, kao i za zdravlje njihovih najbližih kojima mogu da prenesu virus. Da budu svesni da je prevencija uvek bolja od lečenja. Da nikada ne možemo biti sigurni kako će naš organizam odreagovati na bolest. Da još uvek nema leka. Ali ono što je još bitno, ova situacija pandemije je svima teško pala, ako se ne vakcinišemo ne možemo da očekujemo da ćemo pandemiju da stavimo pod kontrolu. Imaćemo periode manje aktivnog virusa, kao što smo videli u toku prošlih nekoliko nedelja, ali možemo da očekujemo pogoršanja koja će biti praćena neophodnim merama koje otežavaju naše funkcionisanje posebno maldih. Treba da shvatimo, kako je u većem delu sveta dostupnost vakcina još uvek privilegija, jer na globalnom noviu vakcina nema dovoljno.

Kakva nas jesen očekuje kada je kovid-19 u pitanju?

To zavisi od nas. Ako se vakcinišemo i pridržavamo se preventivnih mera možemo da očekujemo relativno mirnu jesen. Ako ne, delta soj koji se brže širi u kombinaciji sa brojem nevakcinisanih i slabim pridržavanjem preventivnih mera, vrlo verovatno će rezultirati teškim novim talasom, koji može ponovo imati velik uticaj na svakodnevni život i privredu. Kao što sam već više puta nagalsio treba da iskoristimo to što sada imamo sredstvo za borbu protiv virusa, vakcinu, jer je u Srbiji veliki procenat nevakcinisanih i to ne samo među mlađom populacijom.

Da li će treća doza vakcine biti dovoljna za maksimalnu zaštitu od korone?

Iz pozicije SZO-a pre svega moramo da razmišljamo o globalnoj perspektivi. Još uvek nemamo dovoljno doza za vakcinaciju ranjivih kategorija i zdravstvenih radnika i to treba da nam globalno bude prioritet. Osim toga u Srbiji treba da vidimo kako da se vakcinišu oni koji nisu vakcinisani, jer je to sada ipak veći prioritet. Nisam siguran da u ovom trenutku možemo da govorimo o maksimalnoj zaštiti, za sada govorimo o zaštiti od težih oblika bolesti i smrti kako bi sačuvali ljudske živote i smanjili opterečenje zdravstvenog sistema. U skladu sa tim treba da razmišljamo punoj vakcinaciji sa dve doze svih onih, koji se još nisu vakcinisali. O trećoj dozi mogli bismo potencijalno razmišljati kod onih osoba, kod kojih ima opravdanih sumnja, da nakon prve dve doze nisu stekli imunitet koji ih štiti od težih oblika bolesti i smrti.

Kakvo je vaše mišljenje o mešanju vakcina različitih proizvođača?

Još nemamo dovoljno podataka o efikasnosti mešanja vakcina. SZO podstiče i pozdravlja dalje studije koje se bave kombinacijama različitih vakcina ali za sada imamo ograničene podatke, iako smo imali prilike da vidimo da su se aplicirale dve doze različitih proizvođača. Naravno, ako je neko započeo vakcinaciju prvom dozom određene vakcine (npr. AstraZeneca), a nije završio vakcinaciju drugom dozom iz bilo kog razloga (npr. nedostatak vakcine, neželjena reakcija ili nešto treće), takva bi osoba mogla primiti neki drugi tip vakcine (npr. mRNA vakcinu).

Ono što nas sve zanima, kada i kako ćemo se osloboditi virusa, ali potpuno?

Nismo sigurni da ćemo moći u potpunosti da iskorenimo ovaj virus jer je do sada u svetu iskorenjeno samo nekoliko zaraznih bolesti. Očekujemo da ćemo virus staviti pod kontrolu vakcinacijom ljudi globalno jer je to najbezbedniji način da steknemo imunitet i da se zaštitimo. Nadamo se da će do kraja godine biti vakcinisano 40 odsto svetske populacije a sledeće godine 70 odsto. Na taj način jako ćemo smanjiti rizik od pojave novih sojeva virusa, pa možemo očekivati da se virus stavi pod kontrolu. Ali ako ne bude ravnomernije distribucije vakcina, ako ljudi budu neodlučni da prime vakcinu, virus će imati priliku da mutira, pandemija će trajati duže nego što je potrebno. Naravno u međuvremenu treba se pridržavati dobro poznatih mera - upotreba maske, fizička distanca, izolacija obolelih I karantin za one, koji su bili u kontaktu sa njima.

Bonus video:

(Espreso/Blic.rs)