MOGUĆE DA SE POJAVI SUPERMUTANT KORONE KOJI ĆE UBIJATI 30% ZARAŽENIH?! Dejli mejl objavio tekst, reagovali NAUČNICI

Britanski tabloid Dejli mejl je objavio tekst u kojem se predviđa da je moguće da se pojavi nova "apokaliptinčna" varijanta koronavirusa, koja bi mogla da ubija čak trećinu zaraženih, i to je, kako pišu, "realna mogućnost", prema, kako su naveli, "vodećim naučnicima koji rade za Vladu Velike Britanije".

Dokumenti koje je juče objavila Naučna savetodavna grupa za vanredne situacije (SAGE) upozoravaju na moguću pojavu budućeg soja koronavirusa koji bi mogao da bude smrtonosan poput MERS-a - koji ima stopu smrtnosti od 35 odsto.

Ekspertski panel Vlade je objavio, prenosi Dejli Mejl, da je mogućnost mutacije virusa najveća kad je on najprevalentniji, kao što je trenutno slučaj u Velikoj Britaniji.

Kao negativna posledica veoma uspešne kampanje vakcinacije u Velikoj Britaniji, navodi se u članku Dejli mejla, postoji strepnja da bi veći nivo imunizovanosti stanovništva u Velikoj Britaniji "mogao da ubrza proces mutacije".

Naučnici kažu da bi Britanija trebalo da primeni treću dozu vakcine preko zime, da minimizuje mogućnost da druge varijante dođu iz drugih zemalja, i da se razmisli o masovnom ubijanju životinja, kao što su kune, pa čak i mačke, u kojima virus može da se "zapati" - kako bi se sprečila pojava mutantskog soja.

Naučnici su, piše Dejli mejl, otkrili pretnju od supermutanta čitajući rad u kojem se razmatraju mogući scenariji koji bi mogli da se dogode u ne tako dalekoj budućnosti.

Stručnjaci, piše Dejli Mejl, tvrde da bi budući soj mogao da bude otporan na vakcine ako bi se, recimo, na vakcine otpornija južnoafrička "beta" varijanta kombinovala sa prenosivijom indijskom "delta" varijantom, ili "alfa" varijantom koja je nastala u Kentu u Engleskoj.

Ovaj proces, poznat pod nazivom "rekombinacija", mogao bi da dovede do pojave soja sa "povećanom smrtnošću".

Naučni tim je rekao da bi vakcine trebalo da funkcionišu ukoliko ne bude bilo super-moćne mutacije koja bi ih učinila neefikasnim, kad je reč o blokiranju mogućnosti da dođe do ozbiljne slike bolesti, za šta mnogi stručnjaci kažu da je "malo moguće".

Ali oni kažu da bi u tom scenariju povećanje broja smrtnih slučajeva bilo očekivano čak i uprkos vakcinaciji, jer vakcine ne pružaju potpuni imunitet od bolesti.

Mogućnost smrtonosnije varijante je "realna mogućnost", i mogla bi da ima veliki uticaj na broj umrlih u Velikoj Britaniji, prenosi Dejli mejl.

A stručnjaci i političari su upozorili da ovaj izvrešaj pokazuje da Vlada "ne sme da se opusti", dok Britanija izlazi iz trećeg talasa pandemije.

Dr Filipa Vitford, zamenica predsednika Parlamentarne grupe za koronavirus, rekla je: "ovaj izveštaj, koji je trebalo da pošalje ozbiljno upozorenje Vladi UK, je umesto toga zataškan i stavljen među gomilu drugih papira tokom pauze u Parlamentu".

- Preporuke i komentari koji se nalaze u izveštaju pokazuju jednostavnu realnost - mi još uvek nismo "pobedili" virus - rekla je ona. - Velika Britanija je tek nedavno donirala svoje prve vakcine zemljama u inostranstvu i, ako ne bude brzog porasta u globalnoj produkciji vakcina, deljenja znanja i tehnologije, jednostavno neće biti moguće vakcinisati svet i okončati pandemiju. Bez striktnijih mera kontrole granica rizikujemo uvoz sojeva koji su otporni na vakcine, a koji bi širenjem ovde u Ujedinjenom kraljevstvu mogli da dovedu do pojave nove britanske varijante.

Profesor Martin Meki, stručnjak za javno zdravlje u Londonskoj školi higijene i tropske medicine, rekao je da "ove snažne reči savetnika vlade naglašavaju upravo ono što su mnogi od nas govorili, i potvrđuju da ima još mnogo prepreka koje treba da se prevaziđu. Vlada ne sme da se opusti, mora se nastaviti sa razvojem sledeće generacije vakcina, a prioritet mora da bude redukcija broja infekcija i smanjene pojave nove domaće varijante koronavirusa".

Upozorenja o novim varijantama se nalaze u raznim izveštajima koje je objavila vladina savetodavna grupa. SAGE je upozorila da virus može da zarazi i životinje-domaćine, kao što su kune, koje su zbog toga masovno ubijane u Danskoj. Tvrdi se da je potrebno da se nastavi masovno ubijanje ovih životinja, kako one ne bi postale rezervoar za virus.

Oni su nabrojali i pse, mačke, miševe, pacove i lasice kao životinje za koje je poznato da mogu da budu domaćini virusu koji izaziva Covid-19.

Još jedna stvar na koju upozoravaju naučnici u ovom izveštaju je upotreba antivirusnih lekova kojima se leči Covid-19 kad je pacijent već inficiran.

Britanija je investirala mnogo u ove tehnologije, koje su korišćene za lečenje Donalda Trampa krajem prošle godine, ali naučnici upozoravaju da bi preterana upotreba ovih lekova mogla da dovede do pojave novih mutantskih sojeva, i upozoravaju lekare da ih prepisuju samo kod slučajeva koji su najteži.

Na kraju izveštaja, ipak, postoji i mesto za optimizam: SAGE predviđa da je "realna mogućnost u dužem periodu", da koronavirus nastavi da mutira sve dok ne bude dobio varijantu koja izaziva manje ozbiljne slučajeve bolesti.

"Drugim rečima, ovaj virus bi mogao da postane nalik drugim ljudskim koronavirusima, koji izazivaju prehlade".

Ovo piše u članku Daily Maila. A pročitajte šta je na sve ovo imao da kaže Fransoa Balu, direktor londonskog Instituta za genetiku (UCI at UCL):

"Uprkos jakoj konkurenciji, ovo je dobitnik nagrade za najgluplji članak o koroni u britanskoj štampi. Pored upozorenja da bi "nova varijanta" mogla da ubija jednu od 3 zaražene osobe, takođe se ovde navodi "neimenovani izvor" iz SAGE, koji zagovara ubijanje mačaka. Joj...

U suštini, sve je moguće. Moguće je da, kad bih kupio 10 listića lutrije zaredom, dobijem glavnu nagradu na svakom tiketu, 10 puta zaredom. Moguće je, ali je verovatnoća da se ovo desi smešno mala.

Takođe je moguće da bi SARSCoV2 mogao da postane virulentniji od Ebole i MERS-a, i da počne da se širi kroz ljudsku populaciju poput požara, i da vrati čovečanstvo nazad u kameno doba. Moguće je, ali je verovatnoća da se ovo desi smešno mala.

U suštini, sve i svašta je moguće, iako je više moguće da se neke stvari dese, od drugih stvari. Ovo čini procenu rizika teškom. U suštini, pitanje postaje kako možemo da procenimo uticaj i verovatnoću da se desi nešto loše. Teško je!

Procena rizika je zaista teška stvar, i kao posledica toga javlja se veliki pritisak na one koji treba da procenjuju rizik, kao i potreba da namerno greše, na stranu opreznosti. "Bolje da smo sigurni nego da žalimo", njihova je deviza, čak i kad znaju da će verovatno pogrešiti u svojim procenama.

Ovo može osvetliti moguće zagonetan komentar Nila Fergusona, kad je rekao da je "srećan što je pogrešio", sve dok je "pogrešio u svom pesimizmu".

Još bitnije, pitanje je kako prebaciti mogućnost i veličinu rizika od retkog događaja (na primer pojave viralne varijante) u regulaciju, u zakon. Interesantno, princip "opreza" koji se često navodi u ovom kontekstu je zapravo prilično beskoristan."

Bonus video:

(Espreso/Daily Mail)