BILI SMO NA PREMIJERI 2 STUDENTSKA FILMA MLADIH GENIJALACA: Tema kojom su se bavili je jako bitna, BRAVO LJUDI!

Ekipa portala Espreso prisustvivala je premijeri dva studentska filma u režiji Katarine Krstić, film "Etiketa" i mjuzikl "Od Nirvane do Silvane".

U filmovima su učestvovali studenti glume sa Fakulteta dramskih i filmskih umestnosti koji su nam analizirali svoje uloge.

Mlada rediteljka Katarina Krstić, kojoj predviđamo blistavu karijeru sudeći po dva njena filma koja smo odgledali, studentkinja je četvrte godine režije na Fakultetu dramskih i filmskih umetnosti u klasi profesora Dejana Zečevića i Olega Jeknića, ukratko nam je ispričala o čemu se radi u njena dva filma

- Ova dva filma nastala su kao proizvod vežbe teksta na dva načina, što znači da oba filma imaju isti tekst i rađeni su po scenariju dramskog komada „Pazi vamo!“ koji je pisao Milan Marković, a ja sam radila adaptaciju sa drame na filmski scenario i napravila dve različite verzije, tako da smo kao proizvod dobili tu realističnu verziju koja je film „Etiketa“ i mjuzikl „Od Nirvane do Silvane“. Mjuzikl ima elemente muzičkih numera koje su upotrebljene kao komentar i na taj način je zaokružena dramska struktura tog mjuzikla. Oba filma su rađena u saradnji sa glumcima druge godine čiji je profesor Ivan Jevtović i glumcima četvrte godine čija je profesorka Drubravka Mijatović. Ekipu je činilo 30 ljudi koji su za samo 7 dana paralelno snimili oba filma.

Koja je poruka filmova?

- Tema filma jeste inkluzija roma, meni kao mladom reditelju veoma je bitno da pričam o toj temi jer je to društveno angažovana tema i smatram da je to veoma bitno pitanje danas za društvo. Upravo u ovom filmu vidimo kako se Ivana i njen brat Marko, po saznanju da im je otac rom, snalaze i pokušavaju da zadobiju mesto kod svojih vršnjaka što im veoma teško polazi za rukom i zbog toga se neprestalno trude da budu ono što nisu kako bi zadobili status u društvu jer ih je sramota svoje nacionalnosti. Upravo zbog toga sam želela da uradim ovaj film kako bi srušila sve tabue o romima, treba da shvatimo da smo svi ljudi od krvi i mesa, da smo jednaki bez obriza na nacionalnost ili veru i da svako treba da bude ono što jeste tako da je to negde i poruka filma. Ova tema se provlači kroz oba filma s tim što je u mjuziklu to malo više istaknuto u smislu da imamo zapravo prikaz koliko ljudi formiraju lažnu sliku o sebi kroz društvene mreže i na taj način sebe u društvu pokazuju mnogo drugačijim nego što jesu.

Više o filmu možete pročitati OVDE.

Beskrajno simpatičan mladi glumac koji je gledaoce ostavio bez daha i potpuno briljirao platnom, Đorđe Momčilović student druge godine glume na Fakultetu dramskih i filmskih umetnosti u klasi profesora Ivana Jevtovića govorio je o ulogama koje je tumačio u filmovima

- U filmovima koji ste imali prilike da pogledate sam tumačio ulogu Marka i Dekija. U realizmu sam tumačio lik Marka, a u mjuziklu Dekija. Mi smo ovaj film sklapali narodski rečeno "od štapa i kanapa". Vrlo je teško danas naći novčanu ili bilo kakvu drugu podršku kada je u pitanju realizacija studentskog filma, ali smo se potudili da ovo što smo radili uradimo najbolje moguće. Na drugoj godini smo dobili priliku da snimimo dva filma, što je za privatnu akademiju neverovatna privilegija, mislim da je to nešto prelepo i da je prilika koju bi svaki mladi glumac trebalo da iskoristi.

Kako opisuješ lik Marka?

- Mogu da kažem da je Marko dečko koji je zapravo sa ulice, iz kraja, koji se dakle predstavlja kao opasan, pokušava da iznese imidž skinheda, to je sve proizvod toga što žudi da bude faca u društvu. Marko kroz takvo predstavljanje potiskuje svoje emocije, što smatram da je katastrofalno po svakog čoveka, ali mislim da se on zaista odgovrno poneo obzirom da je bio jedino muško u kući, praktično glava kuće jer mu je otac godinama bio u zatvoru.

Kako ste uspeli da snimite filmove za samo 7 dana?

- Pa moram da priznam da je to jedan od nadljudskih napora, prosto morate da volite ovaj posao i da se njime bavite čiste duše i čistog srca. Nismo imali dovoljno sredstava da pokrijemo sve troškove, nismo imali ni vremena da snimamo dugo pa smo sve nekako na brzaka završili. U svoj toj frci sa vremenom meni se dogodila jedna nepredviđena situacija, drugog dana snimanja sam završio na Urgentnom centru jer sam posekao ruku. Tamo sam proveo dobrih 7 sati sa sve kostimom skinheda, ali sam ujutru uredno nastavio sa snimanjem filmova, to je dokaz koliko ništa nije teško kada radite ono što volite, a ja obožavam kameru i voleo bih time da se bavim u životu.

O profesoru Ivanu Jevtoviću svi studenti imaju reči hvale, pa je tako Đorđe iskoristio priliku da mu se posebno zahvali:

- Moram da kažem da je profesor Jevtović veliki zmaj, toliku podršku osećamo sa njegove strane za svakog od nas ponaosob i to je jedini tačan put kojim treba da se bavo neko ko želi da bude pedagog, apsolutno jedan fantastičan pedagog.

Nikola Popović koji nam dolazi iz Crne Gore, mlad i perpektivan glumac koji svojom harizmom preti da postane ozbiljna konkurencija mnogim komičarima, a obzirom da je rođen 1. aprila ne sumnjamo da će postati jedan od miljenika među publikom. Nikola je student druge godine glume na Fakulteta dramskih i filmskih umetnosti kod profesora Ivana Jevtovića, on je svoje uloge doživeo ovako:

- Igrao sam u realizmu i u mjuziklu, u realizmu sam bio Deki, to je najbolji Markov prijatelj, a u mjuziklu sam tumačio lik Đorđa odnosno oca koji se posle mnogo godina vraća svojoj porodici iz inostranstva. Ja bih više obratio pažnju na mjuzikl jer mi je to bilo novo iskustvo, nikad ranije nisam u takvom prokejtu učestvovao, put sam imao priliku na filmu da igram i da pevam, a ujedno i da glumim što je za studenta druge godine jako velika stvar. Zahvalan sam rediteljki Katarini Krstić na pruženoj prilici.

- Za Dekija ne bih imao nešto puno da kažem, on je gradski momak, mladi Crnogorac u Beogradu koji je ušao u ekipu, on je Markov iskren prijatelj koji mu je pružio utočište nakom svih problema koji su ga snašli.

Reci nam nešto o liku Đoleta.

- Mislim da ima milion ljudi na planeti koji su slični njemu, u smislu da pokušavate nešto dobro da udarite, a da ustvari sve dublje i dublje tonete u problem. On je otišao u Nemačku da zaradi za svoju porodicu međutim je tamo ušao u probleme i završio iza rešetaka. Po povratku kući, bez dinara, znao je da ne može takav da se pojavi pred porodicom, opet iz najbolje namere upada u problem tako što pozajmljuje novac od problematičnih ljudi. Supruga i ćerka su ga prihvatile po dolasku što je njemu bilo veoma bitno, ali najviše ga boli što ga sin Marko odbacuje jer je rom. Đole je sve vreme krio od porodice da se nalazi u zatvoru, slao im je pisma i nešto malo novca. Mislim da je on u duši jako dobar čovek, bez obzira na to što je upadao iz problema u problem, pokušava da sve dovede u normalu iako mu to nažalost ne ide od ruke.

Nikola je takođe iskoristio priliku da kaže par reči o svom profesoru Ivanu Jevtoviću:

- Naš profesor je terminator za glumu, i to stvarno jeste. Meni i svim mojim klasićima je velika čast što smo baš kod njega na klasi, dosta smo toga naučili i dosta toga ćemo tek naučiti.

Za kraj imao je da doda:

- Volim svoj posao, želim da radim, nadam se nekoj narednoj ulozi. Znam ovaj posao da radim, znam koliko mogu i potrudiću se maksimalno da se usavršavam što više. Nisam od onih koji bi prihvatili sve uloge po svaku cenu, ali ima jedna stvar koja me posebno plaši pošto je to kod nas u Srbiji česta pojava, da ako primete da ste dobri u nekom od žanrova, recimo u komediji, vi ste upali u kalup. Ne želim da se bavim samo jednim žanrom, želim da probam sve.

Tijana Biočanin odmerena i ozbiljna devojka zablistala je u ulozi Ivane koja je karakterno totalno drugačija od nje, mada nama je izgledala veoma uverljivo i simpatično. Tijana je druga godina studija glume na Fakultetu dramskih i filmskih umetnosti, takođe u klasi profesora Ivana Jevtovića.

- Igrala sam samo u mjuziklu i tu sam tumačila lik Ivane koja na sve načine pokušava da se uklopi u pogrešno društvo „nafuranih“ devojaka i u tome teško uspeva jer to nije u sklopu njene ličnosti. Ova uloga mi je bila malo veći izazov jer mi je takav profil ličnosti nepoznat, nikada se nisam trudila da se dokažem u drušvu. Zbog toga mi je trebalo puno vremena da napravim nešto da izgleda realno i prirodno, jako dugo sam izgledala neprirodno i prenaglašeno jer sam karikirala, ali na kraju sam uspela da iznesem ulogu uz pomoć profesora Jevtovića i rediteljke Kaće. U suštini Ivana je srednjoškolka koja ima jednu najbolju drugaricu Mašu, ali kada se otac Đole vrati kući ona je oduševljena samo zato što ima para i napokon može da bude bogata i tada odbacuje najbolju drugaricu pa se pridružuje grupici devojaka za koje smatra da su kul. Pored svega ona je i dalje u duši dobra devojka.

Marija Marijanović devojka koja je na filmskom platnu promenila lični opis toliko da je u kasnijem razgovoru nismo na prvu loptu prepoznali, potpuno je izdominirala u svakom smislu te reči, ona je studentkinja druge godine glume na Fakultetu dramskih i filmskih umetnosti u klasi profesora Ivana Jevtovića.

- Tumačila sam lik majke i supruge Suzane u mjuziklu „Od Silvane do Nirvane“ koja ima 37 godina, dvoje dece i koja sve vreme vapi za mirnom egzistencijom. Suzana ima osobine i karakteristike da bude dobra žena, ali je društvo, životne situacije, nedaće i ostale okolnosti koje su je zadesile odvukle na totalno drugu stranu. Njena maštanja iz dečijih dana su bila da postane pevačica, dok je pevala po kafanama upoznala je muškarca koji je romske nacionalnosti sa kojim je izrodila dvoje dece i nikada nije imala problem sa tim jer su se iskreno voleli. U nekom trenutku došli su do ruba egzistencije kada joj muž Đole saopštava da odlazi u Nemačku kako bi zaradio novac i pomogao porodici. Tada joj je obećao da će sve biti u redu kada se vrati, ali on se nije vraćao dvadesetak godina. Kako deca rastu i kako se društvo na drugačiji način razvija ona postaje „kul keva“ koja počinje da koristi društvene mreže, počinje da zarađuje novac od svog tela i svog glasa, praktično je na ivici prostitucije. Mislim da je Suzana dobra žena i dobra majka samo niko u toj porodici ne vrednuje porodične odnose, ali je sa druge strane vrlo iskompleksirana i ima prijateljice koje su bogatije od nje tako da ona sve to posmatra i intezivno pati i žudi za lagodnim životom.

Kakvi su njeni odnosi sa mužem?

- Mislim da ga ne voli, ali po prvi put zbog novca oseća sigurnost da možda kreće novo doba gde ona može kroz naredne godine sa mužem da proživi sve što nije mogla svih godina dok je on bio u zatvoru. Daje mu poverenje, ali je zapravo motiv novac i kada dođe do momenta da saznaje da je sve oko nje farsa, da Đole zapravo nema novca i da je bio u zatvoru sve vreme, razočarala se ne samo u njega već i u sebe jer je posle toliko godina po prvi put pomislila da je uradila nešto dobro za svoju decu, odnosno obezbedila im sigurnost.

- Imam 22 godine, kada budem imala 37 godina pročitaću ovo pa ću razmisliti o svemu ali sam zaista pokušala da dočaram izgubljenu ženu u izgubljenom vremenu u razorenom stanju.

Multitalentovan mladi glumac Dimitrije Lazić umetnik je u duši, ne samo da briljira na glumačkom polju već je i izvrstan muzičar, naime on je u filmu “Od Nirvane do Silvane” imao svoj udeo u komponovanju nekih od melodija koje smo imali prilike da čujemo. Dimitrije je student druge godine glume na Fakultetu dramskih i filmskih umetnosti takođe u klasi profesora Ivana Jevtovića.

- U filmu “Etiketa” sam igao lik Gavrana, a u fimu “Od Nirvane do Silvane” lik Marka. Kada govorimo o liku Gavrana, za njega nije bilo teško naći inspiraciju jer on je vođa navijača Partizana, mislim da svako od nas u svom okruženju ima bar jednog Gavrana tako da o njemu ne bih imao nešto mnogo da kažem.

- Što se tiče mjuzikla prvenstveno mi je žao što film ne traje duže i mislim da bi ovo mogao da bude začetak nekog novog žanra recimo turbo-mjuzikl. Marko, pa Marko je takođe čovek kog svi imamo negde u okruženju, on je momak koji se oseća manje vrednim ako nešto ne uradi kako treba, veoma je samokritičan i preambiziozna ličnost. Njega je sramota sestre, majke, a prvenstveno oca koji je romske nacionalnosti i smatra da zbog porodice ne dobija dovoljno poštovanja od drugih, on sve vreme žudi za nekakvim statusom u društvu. Svi likovi su prilično ekstravagantni, atraktivni, energični, a on je svedeniji zbog toga je bilo jako teško napraviti balans i odglumiti momka koji je sveden ali u njemu neprestano sve kulja.

Pretalentovana i prelepa mlada glumica Kristina Vićentijević ostavila nas je bez daha svojim glumačkim performansom u filmu "Etiketa", ona je završna godina na Fakultetu dramskih i filmskih umetnosti u klasi profesorke Dubravke Mijatović.

- Tumačila sam lik Ivane u filmu “Etiketa”, ona je izubljena u tinejdžerskom svetu i veoma je nesrećna jer majka ne može da joj priušti sve što ona želi. Ivana uopšte ne razume život do momenta kada shvata da gubi brata i tada pokušava da nađe način da ga sačuva, mislim da tek tada ona počinje da sazreva. Do tog momenta nju jedino zanima da se uklopi u grupicu popularnih devojaka i da ima novca za razne krpice , šminku, što ona uspeva da ostvari i misli u tom trenutku da je to istinska sreća, ali onda joj se dogodio život. Mislim da kada ti se život dogodi odrastaš, tad izlaziš iz svoje zone komfora, svako od nas nažalost shvata prave vrednosti života i svega ostalog kada nešto izgubimo. Iz nemaštine su došle njihove mane, iz nemaštine su i Ivana i njen brat Marko otišli na loše strane. Meni je Ivana bila izazov iz prostog razloga što smo sušta suprotnost, daleka mi je jer ne razumem tu žudnju za novcem i populanrošću. Mislim da kas nismo u skladu sa sobom onda ne možemo da budemo u skladu ni sa kim i ni sa čim u životu.

(Espreso/Spasov D.)